Kome COVID kvari oproštaj?

Blog ostalo 11. apr 202021:22 > 21:53
Dean Mouhtaropoulos/Getty Images, Kevin C. Cox/Getty Images, Laszlo Szirtesi/Getty Images, Laurence Griffiths/Getty Images, Maja Hitij/Getty Images, Mirco Lazzari gp/Getty Images, Ryan Pierse/Getty Images

Planovi za 2020: Prolećno putovanje u Rim, moram u junu da probam taj rafting, mogao bih jedan ili dva dana na EXIT pa da štedim za neku Grčku. Od jeseni kredit za kola… Papir sa ovim planovima postao je lopta i leti u kantu. COVID-19.

Žao mi je ako sam vam preoštro objasnio kako će izgledati 2020. Porazmislio sam o sportu i na pamet su mi pali neki majstori kojima je 2020. baš bitna jer je možda trebalo poslednji put da ih vidimo na delu ili u nekoj određenoj ulozi. Mnogi od njih možda ostanu bez poslednjeg šuta, zakucavanja, možda više neće servirati na protivnikovu stranu mreže i možda neće više moći da osete kako je kada prvi prođeš kroz cilj. 

Pred kraj karijere mogla je do zlata u Tokiju, ali godinu dana kasnije kada su igre odložene zbog pandemije COVID 19, to nije bila ta forma”. 

Zbog pandemije nije odigrao poslednje utakmice u sezoni”. 

Nije otišao na Evropsko prvenstvo koje je pomereno zbog koronavirusa”. 

Nažalost ovako bi mogle da izgledaju njihove stranice na Vikipediji. 

Valentino Rosi
Legendarni devetostruki svetski šampion već godinama nije na starom nivou. Na motociklu Jamahe je pre koju godinu bio konkurentan, a posle 2015. godine je sve išlo nizbrdo za “doktora”. Godinama je bio sve manje konkurentan, a 2020. je trebalo da bude sezona u kojoj će konačno odlučiti – ima li smisla da vozi stalno Q1, da je u trećem četvrtom startnom redu i da ga Suzukijevi vozači ostavljaju u prašini? Start aktuelne sezone je pomeren i to Valentinu pravi prilične probleme jer je ovo možda ono što niko ne želi – oproštajna sezona. U 2021. neće imati mesto u fabričkoj ekipi i postoji priča da će ići u Petronas Jamahu. Iskustvo i 42 godine koliko će imati pred start naredne sezone je svakako važno i njegova korist za satelitsku Jamahu će biti nemerljiva, ali da li ima smisla da “deda” zauzima mesto nekom talentovanom klincu koji je budućnost sporta? 

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Vins Karter

U NBA ligi je popularno da igrači imaju oproštajnu turneju. I najneprijateljskiji parketi su pričali hvalospeve o Kobiju Brajantu i Dvejnu Vejdu tokom čitave sezone, a tako je cela liga mogla da govori o Vinsu Karteru. Očekivalo se da će prošla sezona biti njegova poslednja, ali je ipak “Er Kanada” želeo da odigra još jednu godinu. Još jednom putovanja, hoteli, svlačionice, sala, lopta, još jedno kucanje u petoj deceniji, što da ne? Kako stvari stoje uopšte se ne zna da li će se iko na nekoj utakmici zahvaliti čoveku koji je leteo kroz vazduh, koji je izveo “zakucavanje smrti” (Sidnej 2000. I kucanje preko 218cm visokog Francuza – ime nebitno), koji je stavio celu podlakticu kroz obruč i koji je svojom kreativnošću dao novu dimenziju kucanjima. 

Endi Mari

Ako bi se karijera Endija Marija metaforično prikazala kao konopac, u njemu je ostalo još veoma malo niti koje se drže. Pred pucanjem su naravno, a 2020. je mogla da bude godina u kojoj bi Endi mogao sa mirom da kaže dosta je, pukle su sve niti. Mari je najavio povlačenje pred Australijen Open 2019. pa se vratio posle operacije kuka. Pokazao je čeličnu želju, pokazao da se niti regenerišu, vraćao se dublovima, da bi čak i osvojio turnir u Antverpenu na jesen 2019. Vratili su se ipak zdravstveni problemi, zarastanje kosti je novi problem i delovalo je da Endi želi još samo jedno – da na centralnom terenu jednog julskog popodneva drži govor za kraj. Tu je osvojio olimpijsko zlato i dva Vimbldona. Turnir je ove godine otkazan i Endi možda oproštaj sačuva za 2021, ali je pitanje da li će on biti sa reketom u rukama. Takav oproštaj zaslužuje, a ne da nam kaže “doviđenja” na Instagramu i Tviteru… Samo to ne!

Laurence Griffiths/Getty Images

Šeli-En Frejzer-Prajs

Tokio 2020. je bio prilika da poslednji put na Olimpijjskim igrama vidimo možda i najbolju sprinterku svih vremena. Jamajčanka Šeli-En Frejzer-Prajs je posle devet zlata sa svetskih prvenstvava i šest olimpijskih medalja napravila pauzu zbog rođenja sina Zajona. Od Rija do Svetskog prvenstva u Dohi nismo gledali “džepnu raketu”. Vratila se sa dva zlata u Kataru i Igre u Tokiju je trebalo da dočeka u najboljoj životnoj formi. Šeli-En će na Olimpijskim igrama dogodine, njenim četvrtim, imati 34 godine. Mnoge će bez milosti želeti da joj pokvare poslednji ples, a pravi izazov će za nju biti da održi formu bez velikih takmičenja na vidiku. Zato stavljamo znak pitanja i pored nje, ali uz želju da još jednom Šeli poleti, sa kojom god bojom kose, do trećeg, četvrtog olimpijskog zlata. 

Maja Hitij/Getty Images

Vaterpolo repezentacija Srbije (u ovom sastavu)

Kada se završio Rio “delfini” su imali sve titule u svom posedu. Da su na leto 2020. došli u Tokio došli bi samo kao olimpijski šampioni i aktuelni osvajači Svetske lige. Želja za još jednim zlatom, potvrdom dominacije, ali i želja da se dokaže da su porazi na Evropskom i Svetskom prvenstvu samo slučajnost biće dovoljni da igraju i 2021. godine u Tokiju. Bar polovina najdominantnije selekcije u ovom sportu trebalo je da završi reprezentativnu karijeru 2020. godine, ne sumnjajte i pripremajte balkon.

Ryan Pierse/Getty Images

Modrić, Ronaldo, Kjelini, Nojer, Ramos, Kolarov…

Fudbal je posebna priča jer su mnogi verovatno želeli da na jedinstvenom Evropskom prvenstvu koje se igra u nekoliko zemalja proglase kraj svoje reprezentativne karijere. Prvenstvo će se igrati 2021. godine i svi ti “matorci” će biti godinu dana stariji. Možda za godinu sporiji i umorniji ili za godinu iskusniji i sa nekim novim trikom u rukavu. 
Luka Modrić je morao da produži reprezentativnu karijeru posle srebra u Rusiji 2018. imao je 33 godine, ali Zlatna lopta i osećaj da Hrvatsku može da vodi na još jednu fudbalsku žurku bili su presudni da Luka kaže: “Idem i na EURO”. Na njemu će ipak kapiten “vatrenih” imati skoro 36, a ne 35 kao što je planirao. Evropsko odličje bi bio vrhunac na kraju reprezentativne karijere i to je dovoljan motiv za Luku da odvoji još jedno leto i Hrvati će se tome sigurno nadati. 
Za Kristijana Ronalda se samo pretpostavljalo da bi EURO mogao da bude kraj za njega u portugalskom timu, ali pre svega zbog godina. Niko ne može da garantuje da Kristijano neće igrati i u Kataru s obzirom na to koliko je fizički spreman. Posle Rusije on nije uopšte igrao u Ligi nacija i tu je već postojala naznaka da se fudbaler Juventusa orijentiše na klupsku scenu. Godine stižu, i realno je bilo da sa 35 Kristijano u pokušaju odbrane evropskog trona odigra poslednju utakmicu za Portugaliju. Ne treba da postoji sumnja da će Ronaldo igrati i sa 36 na odloženom prvenstvu, ali mali znak pitanja moramo da stavimo i pored njegovog imena, za svaki slučaj jer godine i umor valjda jesu faktor i životu CR7. 

Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

EURO 2020. je trebalo da bude i poslednji nastup u dresu nacionalnog tima za Serhija Ramosa, Đorđa Kjelinija, Manuela Nojera, Aleksandra Kolarova i svi oni će biti za godinu stariji 2021. godine. Neki mlađi će biti na putu ka vrhuncu svoje karijere ili na samom vrhu. Prirodno stanje organizama ovih igrača će reći “dosta je bilo Luka, Kristijano, Manuele…”, srce će možda reći “ma hajde stegni m*da Modriću, Ronaldo, Ramose, Kolarove… još samo ovaj put”. Svi su oni zamišljali da se sa radošću sećaju uspomena iz 2020. i da u 2021. budu sa porodicama na plaži. Sada to treba žrtvovati i krenuti u još jednu višenedeljnu napornu avanturu, ali i sa ponosom poslednji put pevati himnu, obući dres sa nacionalnim bojama i braniti čast domovine. EURO će biti poslednji voz za mnoge koje odluče da produže karijeru za još jednu godinu, a tada mogu da se dese istorijski momenti i da se uz oproštaje suze slavi medalja ili trofej. Niko sebi u poslednjem nastupu neće želeti da završi u kanalu zaborava. 

Laszlo Szirtesi/Getty Images

Rodžer, Rafa, Novak

O njima trojici nisam hteo da pišem. Svakako da era najveće trojke u istoriji tenisa i dalje traje i pandemija ih neće preterano poremetiti. Možda Đokoviću najmanje prija pomeranje Olimpijskih igara s obzirom na to koliku je želju imao da osvoji zlato, a takođe mu se neće svideti ni to da ove godine neće moći da osvoji dovoljan broj grend slemova u pohodu na Federerovih 20. Svakako ovu trojicu i dalje treba očekivati u vrhu svetskog tenisa i posle pandemije. To žele svi, i oni i navijači i sponzori i turniri, čak deluje da to želi i mlađa garda koja tek dolazi… Kada se ta energija skupi Rodžer, Rafael i Novak će sigurno izvući još koju godinu. Jači su od Kovida!

Matthew Stockman, Getty Images Sport