FSSAD vs fudbalerke: Kad nema argumenata, udri uvredama

Blog ostalo 17. apr 202018:18 > 18:23
Celso Junior/Getty Images

U danima kada smo već postali preokupirani sve češćim vestima o odlaganju i zaustavljanju sporta, nekako je promakla pored nas i vest da je borba svetskih šampionki u fudbalu sa njihovim matičnim savezom prešla na potpuno novi, društveno nedopušten, nivo.

Višestruke svetske šampionke u fudbalu, fudbalerke Sjedinjenih Američkih Država, skoro godinu dana vode borbu sa Fudbalskim savezom SAD. Jedino što traže je da budu plaćene isto onoliko koliko su plaćenje njihove kolege iz muškog tima.

Muški tim nikada nije bio šampion sveta. Ženskom je to pošlo za rukom četiri puta. Da odmah na početku razjasnimo – nisam prekaljeni borac za prava žena u sportu. Matematika na nivou predškolskog uzrasta može da vam objasni da žene u sportu ne mogu biti plaćene koliko i muškarci ne zato što nisu dobre u onome što rade nego zato što to što rade ne prodaju tako skupo kao njihove kolege. Sve se svodi na sponzore i prodate ulaznice, a ženski sport nikada neće privući isti broj ni sponzora ni navijača kao muški.

Nemaju svi sposobnost pregovaranja kao tenisreke koje su uspele da „izboksuju“ iste nagradne fondove kao njihove kolege. Ali to je sasvim druga tema i ne bih ni da počinjem o tome…

Richard Heathcote, Getty Images Sport

Ali, u ovom slučaju treba uočiti jasnu razliku. Ne radi se o novcu koji je nagrada za rezultat ostvaren na nekom turniru. Ne radi se o novcu koji su obezbedili sponzori. Radi se o naknadi koju savez jedne zemlje daje igračima i igračicama na ime igranja za reprezentaciju.

Logikom stvari američki svez na osnovu uspeha ženskog tima lako će pronaći sponzore za plate igračicama. Setite se samo prošlog leta. Možda niste pratili mečeve sa Svetskog prvenstva za žene (da opet su pobedile Amerikanke, i da, časna reč, ima tu šta da se vidi… mislim na fudbal…), ali sigurno ste bar jednom pročitali nešto na temu rasprave Megan Rapino i predsednika SAD Donalda Trampa. Dakle, one su te o kojima se priča i u Beloj kući.

I, kada su zatražile jednake plate odgovor je bio ne. One su podnele tužbu. Kako se primiče dan kada će biti doneta presuda (projektovano vreme bilo je krajem maja, ali ostaje da se vidi kako će pandemija na to da utiče), tamošnji savez (koji je čak plaćao i lobiste kako bi u ovom sporu popravio svoju poziciju), počinje da se ponaša tako da prosto poželiš da izgube iako te se cela priča zapravo ne tiče lično.

U savezu su svesni kako u Americi doživljavaju ceo ovaj spor i odlučili su da „skinu rukavice“ i bore se i prljavo kako bi pobedili. Ali i novac koji će eventualno uštedeti pobedom u sporu, kako su krenuli, izgubiće dugoročno kroz sponzorstva. A radi se o oko 66 miliona dolara u zaostalim platama koje bi savez dgovao igračicama ukoliko izgubi.

Pedro Vilela/Getty Images

Nakon svega do sada izrečenog, savez je svoje argumente u javnosti sveo na sledeću tezu: „igranje za muški tim zahteva viši nivo umeća nego igranje za ženski tim, i takođe nosi veću odgovornost. Ukupna sposobnost igranja fudbala potrebna da se takmiči na vrhunskom reprezentativnom nivou značajno je viša, tu uključujemo i brzinu i snagu potrebnu za ovaj posao“.

Očgledno da, uz prljavu igru, u savezu niko i ne mari za budućnost i ne razmišlja o ubrzanom razvoju ženskog fudbala. Na to je posebno pažnju skrenula Houp Solo koja je podsetila savez da je njegov cilj da fudbal, „u svim njegovim oblicima, učini konkurentnim sportom u Americi, da ga razvija i na rekreativnom i na takmičarskom nivou“. Solo je na ovo dodala da u dokumentima saveza nigde ne piše „osima ko ste žena, jer su žene manje talentovane od muškaraca“.

Nakon ovog martovskog ispada saveza, u američkoj javnosti borba fudbalerki za jednake plate pretvorila se u sinonim borbe za ravnopravnost žena. Iako ona to nije. Redom tamošnji značajni mediji ponašanje saveza ističu kao klasičan primer diskriminacije.

Ako ne mare za ovaj aspekt priče, verovatno će mariti za onaj koji će biti bolniji za njih – jedan po jedan oglašavaju se i veliki sponzori saveza.

Među prvima se javila kompanija Koka-kola koja je saopštenjem u Vol strit žurnalu osudila ponašanje saveza. Možemo samo da zamislimo da će i sve ostale kompanije slediti primer Koka-kole.

„Izuzetno smo razočarani ovim neprihvatljivim i uvredljivim komentarima koje je izneo FS SAD. Zatražili smo hitan sastanak kako bismo izrazili svoju zabrinutost. Mi smo kao kompanija posvećeni jednakosti polova, fer statusu za sve i isto to očekujemo od naših partnera“, poručili su iz ove kompanije.

Možda bi ipak najbolje rešenje za obe strane bio neki dogovor koji bi postigli sami, ali čini se da sve ovo traje predugo i da je otišlo predaleko da bi se sada vraćali na pregovore i vansudske dogovore.

A u SAD i nije baš pametno zameriti se ženama. Prema novijim procenama, oko 45 odsto kompletne publike NFL, najgledanije lige u ovoj zemlji, čine upravo žene.