FK Crvena zvezda: Kako se pisala istorija (drugi deo)

Podeli:
Nebojša Todorović

Da nekadašnji šampion Evrope i sveta ponovo bude deo elite, čekalo se više od dve i po decenije. Tačno 26 godina je prošlo, pre nego što je Crvena zvezda ponovo zaigrala u najjačem evropskom takmičenju.

Nebojša Todorović

Predvođen trenerom Vladanom Milojevićem, klub iz Ljutice Bogdana se u sezoni 2018/19. prvi put plasirao u Ligu šampiona, otkako takmičenje nosi to ime (1992).

Napravljen je tada najveći uspeh u novijoj istoriji i kroz njega se može meriti čitava sezona. Ovo je trilogija o njoj.

U prvom delu imali ste priliku da pročitate šta je prethodilo putu ka LŠ, a sad vas čeka priča o letu 2018. i čuvenim kvalifikacijama.

Srdjan Stevanovic, Getty Images Sport

Automatizam

Nadam se da ćemo nastaviti tamo gde smo stali u maju ove godine. Probaćemo da podignemo lestvicu, a vreme će pokazati da li smo uspeli„, rekao je Vladan Milojević pred početak nove sezone.

Ipak, za razliku od prethodnog, leto 2018. bilo je znatno lošije na polju pojačanja.

Dovedeni su igrači sa pedigreom, poput Džonatana Kafua, Lorenca Ebesilija i Nikole Stojiljkovića, od kojih se očekivao momentalni doprinos, ali su to bili promašaji.

Dvojica novajlija su, međutim, predstavljala pravi “džek pot” – Miloš Degenek i Dušan Jovančić. Pre svega, Degenek.

Stameni defanzivac preuzeo je ulogu Damijana le Taleka, koji je napustio klub, i od starta je bilo jasno da se savršeno uklopio u Milojevićev koncept. Predstavljao je nadogradnju na postojeću trojku u odbrani – Rodić, Savić, Stojković, pa su crveno-beli, uz Borjana na golu, imali čvrstu defanzivnu osovinu i na startu nove sezone. Bila je to prava osnova za dobre rezultate.

Francesco Pecoraro/Getty Images

Od početka kvalifikacija za Ligu šampiona bilo je jasno da su Beograđani znatno uigraniji nego godinu pre, ne samo u poslednjoj liniji. Odrađene su kompletne pripreme, veliki broj nosilaca ostao je u timu, i već tada se moglo govoriti o automatizmima u igri.

Na krilima toga, srpski šampion je rutinski prošao prve dve runde, bez primljenog pogotka.Najpre je savladan letonski Spartaks (0:0, 2:0), a zatim i litvanska Suduva (3:0, 2:0). Bila je to dobra najava za ono što će uslediti, a dodatno potkrepljenje stizalo je i iz Superlige, gde su u prva četiri kola zabeležene pobede, uz gol razliku 10:1.

Jedan primljen gol u osam takmičarskih mečeva predstavljao je neosporivi dokaz da se Milojević nije odrekao svog stila igre “na gol manje”. A i zašto bi? On se već pokazao kao delotvoran i nije bilo razloga da se odustaje od njega.

FK Crvena zvezda

Spartak kao opomena

Ubrzo su, ipak, primećeni i neki lošiji znaci. U prvom meču treće runde kvalifikacija, Zvezda je remizirala sa Spartak Trnavom kod kuće rezultatom 1:1.

Slovaci su doslovno pretukli domaćina, vršili konstantnu opstrukciju igre, i to je bio možda prvi put da su crveno-beli naišli na sebi ravnog protivnika u smislu borbenosti. U prvom poluvremenu viđena su oba pogotka, da bi srpski klub potom nemoćno pokušavao da dođe do boljeg rezultata.

Konačan ishod nije bio obećavajući pred revanš, ali se već posle sedam minuta igre u Slovačkoj krenulo od nule. Bakoš je doveo domaće u vođstvo u 6, a Ben minut kasnije poravnao.

U nastavku su Beograđani igrali konkretnije, bilo je uočljivo da su naučili lekciju iz prvog duela. U nekoliko navrata mogli su do novog gola, ali je nedostajala koncentracija u završnici, pa se na kraju otišlo u produžetke.

Tamo je Nemanja Radonjić, u 98. minutu, iskoristio svoju hitrinu na pravi način i posle bega protivničkoj odbrani poslao loptu u dalji ugao. Zvezda je do kraja produžetaka staloženom igrom čuvala stečenu prednost i obezbedila prolaz u plej-of, a meč je završen promašenim penalom Slovaka u 120. minutu, koji u finalnom zbiru ništa ne bi promenio.

FK Crvena zvezda

Povratak iz “mrtvih” za put u istoriju

Dueli sa Spartakom bili su prava opomena da je put ka Ligi šampiona znatno zahtevniji od onoga ka Ligi Evrope, te da je na poslednjem koraku neophodno pomeriti granice objektivnih mogućnosti kako bi se ušlo u elitni rang.

Prekoputa je stajao Salcburg, tada petostruki uzastopni šampion Austrije i polufinalista Lige Evrope iz prethodne sezone. Tim iz Mocartovog grada, sa fantastičnim Markom Rozeom na klupi, imao je sve predispozicije da bude stabilan član LŠ, ali nikako nije uspevao da se domogne elite (11 puta uzastopno).

To ga, međutim, nije činilo ništa manjim favoritom protiv crveno-belih.

Posle 0:0 na praznom stadionu Rajko Mitić, gde je beogradski klub taktički odigrao jednu od najboljih utakmica, Salcburg je u revanšu demonstrirao silu i do 50. minuta imao prednost od 2:0.

Ništa nije ukazivalo da je povratak crveno-belih moguć, ali Milojevićev sastav nije prestao da veruje ni u trenucima kad je sve delovalo izgubljeno. To mu se na kraju isplatilo.

El Fardu Ben krunisao je fantastičnu borbu svog tima, dodatno rasplamsanu nesportskim ponašanjem defanzivca Salcburga Marina Pongrančića.

Napadač sa Komorskih ostrva je, najpre, smanjio na 2:1 u 65, da bi samo minut kasnije postavio konačan rezultat. Kod oba pogotka ogromne zasluge idu i asistentu Milošu Degeneku, pomenutom „džek potu“.

Crvena zvezda je u Ligi šampiona!

Često kažem da istorija ima problem sa dalekovidošću. Kako vreme bude odmicalo bićemo svesniji kakav smo uspeh napravili plasmanom u Ligu šampiona, ali idu nove utakmice i verujem da možemo još da pomeramo granice”, istakao je Vladan Milojević, posle istorijskog plasmana u elitni rang.

Priča o Zvezdinom učešću u elitnom rangu čeka vas u poslednjem delu trilogije.