Doktor Sokrates

Blog ostalo 11. jun. 202016:04 > 16:06
Podeli:
Bongarts/Getty Images

U Sao Paulu je u decembru 2011. je sa ovog sveta otišao jedan od najvećíh, ali i najkontraverznijih majstora fudbalske igre – harizmatični i egocentrični doktor Sokrates!

Bongarts/Getty Images

Čovek čije puno ime je bilo Sokrates Brasileiro Sampaio de Souza Vieira de Oliveira fudbal je doživljavao kao umetnost, pa je za njega tokom čitave karijere lepota igre bila važnija od rezultata. Za ovog sjajnog brazilskog vezistu druženje sa loptom nikad nije bila jedina životna preokupacija. Podjednako se strasno posvećivao svojim ostalim ljubavima, medicini i filozofiji, baš kao i borbi za demokratiju i socijalnu pravdu pošto je od malih nogu budući humanista iz grada Belema sa obale Amazona bio zaražen levičarskim političkim virusom.

Ovaj 193 centimetara visoki intelektualac je na travnatom terenu bio izuzetno tehnički potkovan. Imao je dug korak i prefinjene driblinge, pa se lako kretao terenom prema protivničkom golu. Podjednako je dobro šutirao sa obe noge, kao i glavom, a specijalitet su mu bila dodavanja petom bez gledanja gde se nalaze saigrači. Ostao je upamćen i po u to vreme avangardnom izvođenju jedanaesteraca koje je precizno realizovao bez zaleta iz vrlo širokog koraka.

Dugajlija koji nikada na utakmicama nije nosio kostobrane predvodio je Brazilce na dva Mundijala, u Španiji 1982. i Meksiku četiri godine kasnije, ali nije imao sreće da se sa tim državnim timom najveće južnoameričke zemlje koji je, uz Peleovu družinu iz 1970, smatran najboljim koji je ikad zaigrao na Svetskim šampionatima popne na fudbalski Olimp. Nije se naosvajao trofeja ni u dresovima svojih brazilskih (Botafogo, Korintijans, Flamengo, Santos) i italijanskih (Fiorentina) klubova pošto je samo stizao do titula u prvenstvima dveju brazilskih saveznih država. Sa Korintijansom je tri puta (1979, 1982, 1983)  bio šampion Pauliste, dok je kao igrač Flamenga 1986. osetio slast trijumfa u prvenstvu Karioka. Najveće individualno priznanje dobio je 1983. godine kada je izabran za najboljeg fudbalera Južne Amerike.

Poput još jednog brazilskog fudbalskog boema Garinče, živeo je život punim plućima, što je podrazumevalo da je pre, tokom i posle igračke karijere strastveno uživao u porocima, alkoholu i duvanu. S cigaretama je počeo da se druži kao 13-godišnjak, dok je dve godine kasnije krenuo da ispija čaše piva i vina. I u danima najveće igračke slave pušio je dve kutije dnevno, a podrazumevalo se da pivo svakodnevno konzumira za doručak, ručak i večeru. Uvek je naglašavao kako “utakmica traje 90 minuta, dok se život nastavlja i posle toga” i nikad nije želeo da prizna da je zavisan od alkohola.

Cigarete i alkohol nikada nisu uticali na moju igru. Nisam zavisnik od alkohola, moj odnos s njim je kao sa partnerkom. Mnogo pijem, ali nemam simptome alkoholizma”, tvrdio je uporno sve do kraja života.

Ipak, preterano druženje sa čašicom mu je, baš kao i Garinči i Bestu, na kraju oslabilo organizam i skratilo životni vek. Suočio se sa cirozom jetre, a ova bolest ga je, nakon infekcije i pretrpljenog septičkog šoka, odvela u smrt u bolnici “Albert Ajnštajn” u Sao Paulu 4. decembra 2011.

Budući doktor Sokrates prvi put je ugledao svetlost dana 19. februara 1954. godine u gradu Belemu na severoistoku Brazila. Njegov otac, profesor filozofije u srednjoj školi, voleo je antičke filozofe i književnike, pa je svog najstarijeg sina nazvao po slavnom grčkom misliocu Sokratu. Dečak je vrlo rano počeo da igra fudbal sa drugovima iz naselja, međutim već tada je ispoljavao veliko interesovanje i za medicinu i politiku. Imao je samo deset godina kada je u Brazilu 1964. vojska pučem došla na vlast, a taj događaj, odnosno reakcija njegovog oca, presudno su uticali da već u ovom uzrastu postane levičarki opredeljeni protivnik diktatorskog režima.

Moj otac je imao ogromnu privatnu biblioteku i kada je video u kom smeru se razvija situacija, zapalio je svoju knjigu o boljševicima. Od tog trenutka kreće moje veliko interesovanje za politiku. Fudbal je došao kasnije i sasvim spontano. Bio sam dete diktature i mnogo više mislio na neke druge stvari”, pričao je kasnije Sokrates.

Allsport UK /Allsport

Prema vlastitom priznanju nije uopšte gajio ambicije da postane profesionalni fudbaler pošto se opredelio da studira medicinu. Ipak, sa loptom tokom prvih godina studija nije raskrstio, a talenat koji je ispoljavao privukao je pažnju ljudi iz lokalnog kluba Botafoga iz Ribeiro Preta. 20-godišnjem studentu medicine je 1974. ponuđeno da potpiše četvorogodišnji ugovor sa ovim klubom, što je budući veliki as prihvatio uz uslov da se obavezno ubaci klauzula po kojoj će uvek moći da odsustvuje sa treninga i utakmica kada ima ispit.

Mladić iz Belema, koji nikad nije skrivao da se divi Džonu Lenonu, Ernestu če Gevari i Fidelu Kastru, dres Botafoga je nosio do 1978. godine i u tom peridu odigrao 57 utakmica postigavši 24 gola. U međuvremenu je uspešno okončavši studije medicine stekao diplomu doktora što mu je donelo nadimak koji će ga pratiti do kraja života. Naredna stanica u njegovoj karijeri bio je Korintijans, klub u kome je pružio svoje najbolje partije tokom igračkog veka i stekao status legende.

Za tim iz Sao Paula Sokrates je nastupao šest sezona, a već u prvoj je ispoljio svoje fudbalsko majstorstvo i znatno doprineo trijumfu Korintijansa u prvenstvu Pauliste. Iako je bio na širem spisku kandidata za nastup na Mundijalu u Argentini 1978. godine, za reprezentaciju Brazila je debitovao u maju naredne 1979. Bio je to prvi od njegovih 60 nastupa u dresu ’Selesaoa’ u kome će do oproštaja 1986. godine 22 puta zatresti mreže protivničkih golmana i zaigrati na dva Svetska prvenstva.

Na šampionatu naše planete održanom 1982. u Španiji ’Doktor Sokrates’ je kao kapiten predvodio selekciju Brazila koja je smatrana za glavnog favorita za titulu. Pored njega u timu su bili majstori poput Zika, Falkaa, Edera, Seržinja, Žuniora, a mnogi, među njima i Pele, tvrdili su da je ova reprezentacija igrala najlepši tehnički fudbal ikada viđen na Mundijalima. U prvoj utakmici sa Sovjetskim Savezom vezista kome su zbog njegovih 70 kilograma težine u mladostiti dali nadimak ’Magrao’ (Mršavko) je bombom upućenom sa nekih 25 metara udaljenosti od gola pogodio rašlje golmana ’Zbornaje’ Dasajeva. Južnoamerikanci su ostvarili pobedu od 2:1, da bi nakon sigurnih trijumfa u duelima sa Škotima (4:1) i Novim Zelandom (4:0) izborili plasman u narednu rundu gde su očekivali susreti sa Argentinom i Italijom.

Nakon što su savladali (3:1) branioce titule ’Gaučose’, Brazilcima je bilo dovoljno da u utakmici sa Italijanima osvoje bod kako bi se plasirali u polufinale. Ipak, tog 5. jula 1982. u Barseloni tadašnji trostruki svetski prvaci su neočekivano poklekli pred ’Azurima’ (3:2), tačnije rečeno pred nemilosrdnim egzekutorom Paolom Rosijom koji je svojim het-trikom poveo reprezentaciju sa čizme prema fudbalskom Olimpu. Sokrates je, nakon jedne sjajne akcije, postigao izjednačujući gol (1:1) u 12. minutu, ali ovaj pogodak, baš kao ni onaj kasniji Falkaa, nisu bili dovoljni selekciji najveće južnoameričke države da tog sunčanog dana u najvećem gradu Katalonije izbegne eliminaciju sa šampionata. Doktor iz Belema je sportski čestitao rivalima na pobedi, a mnogo godina kasnije je u svom stilu prokomentarisao utakmicu u kojoj je njegov tim igrao i propuštao šanse, a protivnik postizao golove.

Brazilski tim je pokazao fantaziju, idealnost i idilu u igri, dok su Italijani pokazali efikasnost. Ali, na kraju, bar smo izgubili boreći se za svoje ideale. To je slično kao i današnje društvo. Izgubili smo dodir sa humanošću, ljude vode isključivo rezultati. Za mene je uvek važnija bila lepota nego pobeda, a ono što je najvažnije jeste uživanje”.

Naredne 1983. Sokrates je bio u zenitu karijere. Sa Korintijansom je uzeo treću i poslednju titulu u prvenstvu Paulist”, da bi na kraju godine bio izabran za najboljeg fudbalera Južne Amerike. Ogromnu popularnost koji je uživao u domovini želeo je da iskoristi za realizaciju svojih političkih ciljeva. Sa saigračem Vladimirom osnovao je demokratski građanski pokret “Korintijans demokrasi” koji je doneo nešto dotad neviđeno u fudbalski klub iz Sao Paula. Igrači su stekli jednaka prava da sa članovima uprave glasanjem donose odluke o upravljanju Korintijansom, pa su tako demokratski rešavali gde će biti obavljene pripreme, kao i ko će doći ili otići iz kluba.

Glavni cilj pokreta je, naravno, bila borba za održavanje slobodnih višestranačkih izbora u Brazilu. Sin profeseora filozofije iz Belama je izdejstvovao da fudbaleri Korintijansa na dresovima nose, za vojni režim izazovnu poruku: “Hoću da glasam za predsednika”, a na jednom mitingu, održanom pred dva miliona ljudi, zapretio je da će napustiti zemlju ukoliko ne bude donesen zakon o slobodnom izboru šefa države.

Pošto njegov ultimativni zahtev nije ispunjen nezadovoljni Sokrates je ispunio obećanje i 1984. nastavio karijeru u Italiji. Nakon šest sezona rastao se Korintijansom, za koji je odigrao 297 mečeva i zabio 172 pogotka, prihvativši ponudu Fiorentine sa kojom je potpisao trogodišnji ugovor. Vrlo brzo se pokazalo da fudbal koji se igra u ’Kalču’ ne odgovara umetniku iz Brazila. ’Magrao’ nije našao sebe u sistemu igre u kome su dominirali snaga i izdržljivost, pa je je nakon sezone u kojoj je postigao šest golova, odlučio da raskine ugovor sa klubom iz Firence i vrati se u domovinu.

Njegov treći klub u Brazilu bio je Flamengo kojem je 1986. pomogao da osvoji titulu u šampionatu Karioka. Krajem maja te godine sada već 32-godišnji plejmejker otputovao je sa drugovima iz reprezentacije u Meksiko na svoj drugi Svetski šampionat. Brazilci su ponovo bili prvi kandidati za titulu, a Sokrates je još jednom na startu Mundijala bio strelac, ovoga puta u minimalnoj pobedi nad Španijom (1:0).  Nakon trijumfa u duelima sa Alžircima (1:0) i Severnim Ircima (3:0), ’Doktor’ je pogotkom sa bele tačke doprineo ubedljivoj pobedi svoje selekcije u meču osmine finala sa Poljskom (4:0).

Nažalost, bili su to njegov poslednji gol i poslednja pobeda na Svetskim šampionatima. Četvrtfinalni sudar sa Francuzima okončan je nakon 120 minuta igre bez pobednika (1:1), pa su o putniku u polufinale odlučivali jedanaesterci. Presudio je udarac Sokratesa koji je golman ’Trikolora’ Žoel Bats uspeo da odbrani, pa je tako veliki as propustio poslednju šansu da se kao reprezentativac Brazila popne na svetski fudbalski tron. Na tron se, ipak, popeo njegov mlađi brat Rai, koji je bio član  selekcije koja se 1994. u finalnom susretu Mundijala održanog u SAD osvetila Italijanima za poraz u Barseloni.

Igračka karijera lekara u kopačkama se bližila kraju. U sezoni 1988/89 odigrao je pet utakmica i postigao dva pogotka za Santos posle čega je zatvorio ovu značajnu stranicu svoga života. Na teren se, doduše, nakratko vratio 15 godina kasnije kada je, potpisavši jednomesečni ugovor, obukao na jednom meču dres engleskog niželigaša Garfort Tauna.

Sad već bivši fudbaler je nekoliko godina obavljao posao doktora sportske medicine u rodnom Belemu. Uskoro se zainteresovao za filozofiju, pa je stekao diplomu doktora i u ovoj oblasti. Iako je njegova zemlja obnovila demokratiju i višestranački sistem, Sokrates je i dalje bio politički aktivan. Pisao je sportske, političke, ekonomske i umetničke kolumne za razne novine i časopise, a posebno je bio oštar kritičar stanja u brazilskom fudbalu.

Gadi mi se da gledam brazilsku reprezentaciju. Naš fudbal je u dubokom zimskom snu. Oni koji ga vode potpuno su se otuđili od naše sportske kulture. Sve je uniformisano i apsolutno konzervativno”, govorio je samo nekoliko meseci pre smrti.

Držeći se svojih principa odbio je da se preko reda ubaci na listu pacijenta koji čekaju transplantaciju jetre, što je ubrzalo fatalni ishod bolesti. Gotovo tri decenije ranije u vreme kad je bio proglašen za najboljeg fudbalera Južne Amerike izrazio je želju da umre u nedelju i da Korintijans bude prvak Brazila. Sa ovog sveta je otišao u nedelju 4. decembra 2011. godine, a istog dana njegov Korintijans je, nakon remija sa Palmeirasom, obezbedio titulu u nacionalnom šampionatu. Po okončanju meča navijači kluba iz Sao Paula su visoko podigli desnu ruku šaka savijenih u pesnicu oponašajući način na koji je sad već pokojni ’Doktor’ slavio svoj svaki pogodak. Nekoliko hiljada kilometara dalje u dalekoj Firenci su tifozi Fiorentine razvili transparent na kojem je pisalo: “Doktor Sokrates je otišao na nebo da pozdravi Boga”.

Čovek koji je za 57 godina života uspeo da bude fudbalski umetnik, lekar, filozof, politički aktivista, boem, humanista i alkoholičar zauvek počiva na groblju u brazilskom gradu Robeiro Preto.