Podseti me šta to beše ljubav

Podeli:
Getty images/ Srđan Stevanovic

Da li vam se skoro dogodilo da uhvatite sebe kako uživate gledajući druge kako rade ono što vole? Meni jeste, na tribinama teniskog terena u Beogradu.

Getty images/ Srđan Stevanovic

Odbojka je oduvek bila ‘moj’ sport, ali sam prvi ozbiljan novinarski tekst napisala o tenisu. Prvi turnir na koji sam otišla bio je teniski.

Sećam se još te Sofije 2017. godine. Bugari su bili opčinjeni Grigorom Dimitrovim, koji je tada bio u životnoj formi. „Ovako je i vama kad Novak dođe u Srbiju“, objašnjavale su kolege svoju nezainteresovanost za druge igrače. Opravdao ih je Griša osvajanjem pehara.

Povezano

Malo ko se seća da je tada Dominik Tim, kao prvi nosilac, poražen u svom prvom meču. I to od Nikoloza Basilašvilija. Bila je to godina kada je Austrijanac igrao praktično svake nedelje, a ja sam stekla utisak da ga taj poraz nije posebno dotakao. Veliki je radnik Dominik, znao je da će mu se sve vratiti jednog dana. I tek će.

Titula u dublu pripala je Viktoru Troickom i Nenadu Zimonjiću. Bio je to trofej koji je Ziki čekao skoro tri godine i poslednji koji je osvojio u bogatoj karijeri.

A prvi meč koji sam ispratila odmah po dolasku u Sofiju igrao je Filip Krajinović. Izgubio je u kvalifikacijama. Teško mu je to palo.

Od tada sam tenis uživo gledala samo kada je reprezentacija igrala kao domaćin. Malo je reći da sam se obradovala kada je Novak Đoković najavio Adria Tur i kada je potvrđeno da će svi gorepomenuti igrači ponovo biti u Beogradu, uz Sašu Zvereva i Dušana Lajovića.

Po svemu što se tokom vikenda dogodilo u Teniskom centru ‘Novak’ može se zaključiti da je teren nedostajao i igračima i navijačima. Bio je to prvi značajan događaj za sve, posle višemesečne pauze koju je uzrokovala pandemija koronavirusa.

A egzibicioni karakter dozvolio je nešto ležerniju atmosferu. „Ne igra se Rolan Garos„, pokušavali su gledaoci da opuste i vredne redare na tribinama. I takav stav pomogao je svima da uživaju za nijansu više.

Publika u Beogradu prihvatila je svakog igrača ‘kao svog’, svaki je dočekan i ispraćen aplauzima, a ovacije su pratile svaki atraktivan potez i svaku dobru razmenu.

„Kako je ovo lepo“, pomislila sam dok sam gledala meč Dušana Lajovića i Dominika Tima u subotu. Borba jednoručnih bekhenda i snažnih udaraca. Niko nije mogao da ostane ravnodušan.

Povezano

Austrijanac je pobedio tada. Pobedio je i u svim ostalim mečevima koje je igrao u Beogradu, pa će kući odneti pobednički pehar. Zasluženo. Kako jedan kolega reče, delovao je ‘kao sajla’, fizički spreman, jak, utegnut. Drugi čovek u odnosu na onog sa početka priče, koji je izgubio u prvom kolu Sofije.

Rival u finalu bio mu je Filip Krajinović. I on je mnogo toga prošao u poslednje tri godine.

„Drago mi je što je bila ova ekipa, igrali smo ozbiljno, dobri su mečevi bili, odlična atmosfera, rado ću se sećati svega. Igrao sam pred punim stadionom u Beogradu, to je nešto i čemu svako sanja„, objašnjavao je Filip koliko mu sve ovo znači.

A do borbe za titulu Filip je došao je zahvaljujući pobedi Novaka Đokovića nad Aleksandrom Zverevim od 2:1. Bila je to svojevrsna nagrada za Krajinovića, koji je u subotu slavio protiv najboleg tenisera sveta, drugi put u karijeri.

Novak je pobedom nas Zverevim završio takmičenje, već u grupi. A posle meča su ga savladale emocije, pa je pred svojom publikom i zaplakao.

„Sve se skupilo. Igrao sam pred domaćom publikom, javile su se slike iz detinjstva, kako sam odrastao na ovom terenima, setio sam se Jelene Genčić. Sećanja su navirala. To su bile suze radosnice“, otkrio je Đoković.

Kako sam reče, Novak je samo srećan i mogao da bude. Odigrani su odlični mečevi, publika je sve ispratila na pravi način, a fantastičan posao odradile su i naše kolege sa televizije. Srećni smo bili i mi što smo, kako kolega Višković reče, svetski događaj ispratili u našem gradu.

Stvorena su neka nova sećanja, oživela su neka stara. Podsetili su se teniseri koliko vole da se takmiče, a mi koliko volimo da ih gledamo. I koliko je lep posao koji radimo. Bilo nam je potrebno to, svima.