Reizinho de São Januário

Podeli:
Denis Doyle/Getty Images

Čovek čije su slobodne udarce fizičari izučavali, a fudbalski sladokusci sa oduševljenjem gledali magične i nezaboravne golove. Mnogi velemajstori fantastično izvode (ili su nekada izvodili) slobodne udarce, ali niko u tom domenu fudbalske igre nije ostavio tako snažan utisak kao on.

Za navijače Olimpika iz Liona i Vaska da Game predstavlja istinsku legendu i simbol uspeha. Drži rekord sa 77 postignutih golova iz slobodnih udaraca, a pedantni poznavaoci najvoljenijeg svetskog sporta reći će vam da boljeg izvođača popularnih slobodnjaka od njega nema. Reči čuvenog golmana Ikera Kasiljasa najbolje to potvrđuju: „Uplašio sam se svaki put kada bi on izvodio slobodan udarac“. Jedini i neponovljivi Žuninjo Pernambukano.

Antonio Augusto Ribeiro Reis Žunior ili mnogo kraće Žuninjo Pernambukano je rođen 30. januara 1975. godine u Resifeu, glavnom gradu brazilske države Pernambukano. Svoju profesionalnu karijeru počinje 1993. godine u lokalnom klubu Sport do Resife sa kojim osvaja dve regionalne titule godinu dana kasnije – šampionat Pernambukano i Kup severa. Kao jedan od najtalentovanijih mladih brazilskih igrača privlači pažnju mnogih klubova, ali se za Žuninjov potpis izborio Vasko da Gama iz Rio de Žaneira 1995. godine. Šest punih sezona će trajati izuzetno produktivna saradnja kralja slobodnih udaraca i Vaska. Po mnogim parametrima važi za najbolji period u istoriji slavnog kluba. 

Žuninjo je u različitim razdboljima tokom prvog mandata u Vasku bio saigrač sa velikim imenima brazilskog fudbala kao što su Romario, Edmundo i Žuninjo Paulista. Uglavnom je igrao na poziciji ofanzivnog ili centralnog veznog igrača mada mu nije bilo strano ni popunjavanje krilnih pozicija. Navijači tima iz Rija su vrlo brzo zavoleli mladog vezistu Pernambukana zbog izuzetnih dodavanja, odličnog pregleda igre, inteligentnih poteza, velike borbenosti, izraženih liderskih karakteristika i najviše zbog izvođenja nestvarnih slobodnih udaraca. Vrlo zahvalan fudbaler koji može mnogo toga da pokrije na terenu, a pritom neumorna radilica sa besprekornim ponašanjem. Svaki trener želi takvog igrača u timu. Već tada piše doktorat na temu izvođenja takozvanih „knuckle-balling“ slobodnjaka gde lopta nakon šuta uopšte nema efej i njena putanja svakog trenutka može da se promeni. Pravi košmar za sve golmane. Brazilski vezista će tokom vremena dovesti skoro do savršenstva ovu tehniku i najviše zahvaljujući tome postati svojevrsni brend svetskog fudbala. Bavićemo se kasnije još ovom temom. 

Christof Koepsel/Bongarts/Getty Images

U periodu od 1995. do 2001. godine, Žuninjo sa Vaskom osvaja šest trofeja od čega su najvažnije dve titule prvaka brazilske Serije A (1997, 2000), šampionat Karioka i Kopa Libertadores 1998. godine kada su crno-beli iz Rija jedini put bili na vrhu južnoameričkog klupskog fudbala. Iste godine će igrati na Interkontinentalnom kupu za svetsku titulu, ali se Real pokazao boljim i slavio je sa 2:1. Jedini gol za Brazilce dao je upravo Žuninjo. Fudbaleri Vaska su stekli pravo da 2000. godine učestvuju na Svetskom klupskom prvenstvu  pod okriljem FIFA baš u Brazilu (čitavu problematiku i proceduru oko tog takmičenja ostavićemo za neki drugi put, nije to sada tema). Pamte pristalice popularnog Giganta sa brda (jedan od Vaskovih nadimaka) veliki trijumf nad Mančester Junajtedom od 3:1, pa potom bolan poraz na penale u velikom finalu od Korintijansa. Žuninjo i Romario su bili tako blizu da svoj voljeni klub dovedu do najveće svetske slave. Od mnogih Žuninjovih datih golova iz slobodnih udaraca najviše se izdvojio pogodak sa oko 30 metara razdaljine na kultnom Monumentalu protiv River Plejta za prolaz u finale Kopa Libertadores 1998. godine. 

Zbog svih zasluga u crno-belom dresu, pristalice Vaska da Game su Žuninja proglasile za „Malog kralja“ ili što bi Brazilci rekli „ Reizinho de Sao Žanuairo“. Imali su posebnu vezu jer se Žuninjo odnosio besprekorno prema klubu, stalno komunicirao sa navijačima, a često su ga viđali kako sa ženom šeta oko stadiona. Pravi profesionalac i primer za sve svoje kolege. Obožavali su odličnog vezistu iz Resifea, neki kažu čak više od legendarnog Romarija. Prvi čin ljubavi između Žuninja i Vaska da Game nije okončan na lep način jer se klub ogrešio o svoju legendu zbog brojnih neizmirenih ugovornih obaveza. Ceo slučaj dospeva na sud i nakon presude Žuninjo dobija pravo da raskine ugovor sa brazilskim velikanom. 

Posle skoro 300 odigranih utakmica za Vasko prelazi kao slobodan igrač u redove Olimpika iz Liona 2001. godine gde ostaje sve do 2009. Do njegovog dolaska, Lion nikada nije bio prvak Francuske. Zajedno sa Benzemom, Govuom, Kupeom, Maludom, Krisom, Abidalom, Tulalanom, zemljacima Kapaćom i Edmilsonom uz još nekoliko odličnih igrača upisuje svoje ime zlatnim slovima u istoriji kluba sa Žerlana. Od svih nabrojanih, jedino su Žuninjo, Govu i golman Kupe bili stalni članovi tima koji od sezone 2001/02 sedam godina zaredom osvaja francusku Ligu 1. Do dan danas nijedan francuski klub nije napravio takav šampionski niz. Nezaboravni period za navijače Liona tokom kojeg se njhov tim vrlo dobro nosio sa mnogim evropskim velikanima i tri puta bio učesnik četvrtfinala Lige šampiona. Pored sedam uzastopnih titula prvaka Francuske, Žuninjo sa Lionom uzima Kup 2008. godine i šest Trofeja šampiona za period od 2002. do 2007. godine ( takmičenje u kome se sastaju prvak i pobednik Kupa Francuske). Za klub sa Žerlana odigrao je 344 utakmice i postigao tačno 100 golova, od toga čak 44 iz slobodnih udaraca. 

Kada se govori o Žuninjovim („knuckle-balling“ ali i običnim) slobodnjacima tokom igranja za Lion važi izreka da slika govori više od hiljadu reči. Šutirao bi punom i unutrašnjom, a golovi su padali iz skoro svih mogućih pozicija, sa više od 40 metara udaljenosti, pod prečku, po zemlji i sa popularnom žabicom dok su lopte imale raznorazne putanje koje ni zakoni fizike nisu mogli do kraja objasniti. Neke lopte nisu imale rotaciju, letele bi kao metak i sa toliko nepredvidivom putanjom koja može sludeti i najbolje svetske golmane. Pitajte najbolje Ikera Kasiljasa ili Olivera Kana. Legendarni španski golman je jednom prilikom govorio o trojici fudbalera protiv kojih nikako nije voleo da igra. Spominju se Mesi i Elber, pa zatim na red dolazi Žuninjo za koga kaže: „Sećam se Žuninja, nije bio napadač, ali sam se uplašio svaki put kada bio on izvodio slobodan udarac“. 

I dan danas se pamti fantastičan pogodak iz slobodnog udarca brazilskog majstora sa oko 35 metara udaljenosti protiv madridskog Reala 2005. godine u velikoj pobedi Liona od 3:0. Kasiljas se sigurno dobro seća tog primljenog gola. Mnogi smatraju da se Žuninjo najpre proslavio protiv minhenskog Bajerna u Nemačkoj 2003. godine. Gol Bavaraca tada brani izvanredni Oliver Kan. Sa 30 metara razdaljine od protivničkog gola Pernambukano se zaleteo i desnom unutrašnjom uputio pravi projektil i lopta od stative zajedno sa nemoćnim Kanom upada u mrežu. U dresu Liona, Žuninjo nekoliko puta uspeva da postigne gol iz slobodnjaka sa 40 ili više metara udaljenosti. Rekord drži pogodak sa 48 metara razdaljine protiv Nice 2008. godine. Ostaje u sećanju slobodan udarac protiv Barselone 2007. godine gde sa 45 metara udaljenosti postiže gol. Protiv Blaugrane se istakao ponovo dve godine kasnije kada izvodi slobodnjak iskosa i praktično lobuje Viktora Valdeza koji isto završava u mreži poput Kana. Kakvih se sve još golova Žuninjo nadavao (protiv Ažaksioa, Tuluza, Marseja, Sedana, Verdera…). O tome film može da se snimi. 

Postoje računice statističara koje govore da je čak 97 posto njegovih šuteva iz slobodnih udaraca išlo u okvir gola (za vreme igranja u Lionu). Brojni fudbalski asovi su pekli zanat u izvođenju slobodnjaka upravo gledajući Žuninja na delu. Pomno su ga pratili Kristijano Ronaldo, Pirlo, Bekam, Drogba, Bejl… Sjajni vezista Pirlo javno priznaje u svojoj autobiografiji kako se divio baš Žuninju Pernambukanu i od njega učio kako se izvode slobodni udarci. Izdvojićemo deo u kome Italijan piše sledeće: „Taj čovek je naterao loptu da radi neke neobične stvari. Izgledalo je kao da bi legao na teren, potom bi uvijao telo u nekoliko čudnih oblika, uhvatio zalet i šutirao. Nikada nije pogrešio. Nikad. Proverio sam njegovu statistiku i shvatio da to ne može biti slučajnost. Bio je poput dirigenta orkestra koji je bio okupljen naglavačke, a palicu su mu držale noge umesto ruku“. Dodaje kako Žuninjo nije celim stopalom šutirao loptu, već samo sa prva tri prsta. 

Denis Doyle/Getty Images

Teorijski fizičar Ken Brej u svojoj knjizi „Kako postići gol: nauka i lepota igre“ govori o različitim načinima za postizanje golova iz slobodnih udaraca. Hvali asove poput Ronalda i Bekama kako su postali stručnjaci za određene tehnike ali da niko nije dostigao Žuninjov nivo. Brej objašnjava „knuckle-balling“ metod u izvedbi brazilskog igrača na sledeći način: „Gotovo da nema felša, ali lopta dostiže ogromne brzine, a aerodinamika joj celo vreme menja putanju“. Za britanskog fizičara nema nikakve dileme i jasno stavlja do znanja da Žuninja smatra za najboljeg među najboljima. 

Vratimo se karijeri našeg glavnog junaka. Dobija priznanje za najboljeg fudbalera  Lige 1 za sezonu 2005/06, a tri puta je bio član idealnog tima francuskog šampionata (2004, 2005, 2006). Asocijacija najuglednijih evropskih sportskih medija uvrstila je Žuninja među 11 najboljih fudbalera svih evropskih liga za sezone 2005/06 i 2006/07. Možda pomalo neočekivano, Pernambukano donosi odluku da godinu dana pre isteka ugovora napusti Lion. Predsednik kluba Žan Mišel Ola nije pravio nikakve probleme iz ogromne zahvalnosti za neizbrisiv trag koji je Brazilac ostavio u klubu. Pernambukano poslednji put oblači dres Liona maja 2009. godine na utakmici sa Kaenom u kojoj postiže jubilarni 100 pogodak za francuskog velikana. Iako vrlo miran i povučen po pririodi, videlo se koliko mu teško pada odlazak iz Francuske posle osam fantastičnih sezona. Pristalice Liona ga obožavaju i smatraju za jednu od najvećih klupskih legendi ikada. Fudbaler koji je potpuno promenio istoriju Olimpika iz Liona. Za dva i po miliona evra odlazi put Bliskog istoka i potpisuje dvogodišnji ugovor sa katarskim timom Al-Garafa polovinom juna 2009. godine. 

Već u prvoj sezoni postaje kapiten i predvodi Al-Garafu do osvajanja triple krune – domaćeg prvenstva i dva Kup takmičenja. Fudbalska asocijacija Katara proglašava ga igračem godine za sezonu 2009/10. U drugoj sezoni uzima još jedan Kup. Neizostavni deo Žuninjove pustolovine u Kataru bili su golovi iz slobodnih udaraca, a i kako drugačije. Sa nekoliko briljantnih slobodnjaka koji su podsetili na najbolje dane iz Liona ostavlja veliki pečat u Al-Garafi. Prva ljubav zaborava nema pa se 36-godišnji Žuninjo aprila 2011. godine vraća u svoj voljeni klub Vasko da Gama. Već na prvoj povratničkoj utakmici postiže divan pogodak iz slobodnjaka protiv Korintijansa. Drugi boravak u dresu crno-belih iz Rija trajaće do decembra 2012. godine kada ponovo napušta domovinu i potpisuje za američki tim Njujork Red Buls. Nije se tamo dugo zadržao i leta 2013. godine po treći put postaje član Vaska da Game. Opet povratak iz snova za brazilskog majstora koji daje gol i beleži asistenciju za veliki trijumf nad Fluminenseom od 3:1. Iako se uveliko nalazio u poznim igračkim godinama (mučile su ga i povrede), vrlo dobro se pokazao, mada Vasko nije bio ni blizu tako moćan kao za vreme Žuninjovog prvog mandata. Na svoj 39. rođendan 30. januara 2014. godine zvanično se oprostio od profesionalnog igranja fudbala. Tako se završila velika karijera fudbalskog gromovnika iz Resifea sa više od 800 odigranih utakmica uz 29 osvojenih što klupskih što reprezentativnih trofeja.

Za reprezentaciju Brazila debitovao je 1999. godine i ukupno odigrao 43 utakmice (podatak preuzet sa specijalizovanog sajta Transfermarkt mada se pojavljuju razni oprečni podaci oko Žuninjovih nastupa za popularni Selesao). Sa Brazilom osvaja Kup konfederacija 2005. godine. Na tom turniru istakao se odličnim golom iz slobodnog udarca protiv tadašnjeg evropskog šampiona Grčke. Bio je učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine na kojem reprezentacija Brazila ispada u četvrtfinalu od Francuske. Posle toga, Žuninjo završava reprezentativnu karijeru sa željom da svoje mesto ustupi mlađim igračima. 

Jedna anegdota iz 7. septembra 1999. godine najbolje govori o kakvom se profesionalcu i posvećenom fudbaleru radilo. U istom danu stigao je da odigra dve utakmice u dve raziličite države. Prvo za reprezentaciju Brazila protiv Argentine kod kuće pa potom za Vaska da Gamu protiv Nasionala u Urugvaju. Jedan od retkih igrača koji se može pohvaliti takvim poduhvatom. Posebna vrsta fudbalera. Za svako poštovanje. Ako volite fudbal, volite i Žuninja Pernambukana.

Posle punih 10 godina, vratio se prošlog leta u Olimpik Lion gde trenutno radi kao sportski direktor.