Dudaš za SK: Najviše sam naučio iz neuspeha

Blog ostalo 6. avg. 202012:00 > 8:58
Podeli:
David Ramos, Getty Images

On je najuspešniji srpski višebojac. Državni je rekorder u desetoboju i sedmoboju. Nekrunisani je kralj bronzanih odličja. Asocijacije jasno kažu - Mihail Dudaš.

Bronzanom medaljom na Svetskom prvenstvu za juniore 2008. godine najavio je uspešnu karijeru, da bi potom na šampionatima Evrope za mlađe seniore uzeo još dva odličja istog sjaja.

Na kontinentalnom prvenstvu u dvorani 2013. u Geteborgu se ponovo okitio bronzom, da bi najveći uspeh u karijeri ostvario tri godine kasnije u Amsterdamu na šampionatu Starog kontinenta na otvorenom – i tada je zauzeo treće mesto.

Povezano

Pored brzonzanih medalja, karijeru 30-godišnjeg Novosađanina obeležile su česte povrede, zbog čega je, između ostalog, ostao bez plasmana na Olimpijskim igrama 2012. i 2016. godine.

O svemu tome, o najvećim uspesima i neuspesima, promeni trenera i planovima za budućnost, Dudaš je govorio u intervjuu za Sport Klub.

Ipak, počeli smo od trenutne situacije. Zbog pandemije koronavirusa atletskih takmičenja nema, ali za Dudaša to nije problem.

“Sport može da sačeka. Lopta ako se izduva, možemo lako da je naduvamo. Sada su ljudski životi važni i najneobičnije je onima koji su zaraženi. Treba ovu situaciju da shvatimo maksimalno ozbiljno. Mnogi su izgubili nekoga, kao i ja”, rekao je Mihail.

“Generalno sam kroz karijeru shvatio da je strpljenje najbolje oružje. Brinem o okruženju, o ljudima koji su oko mene. Biće vremena za sport”.

To ne znači da srpski atletičar nije trenirao, naprotiv…

“Imao sam neku opremu kod kuće, radio sam toliko da ostanem u formi. Svako se snalazio u uslovima koje ima, ljudi pokušavaju da se rade najbolje što mogu. Svakako ove godine nećemo imati velikih takmičenja”.

Dudaš od prošle godine trenira sa Duškom Miličićem, pošto je prethodno gotovo celu deceniju sarađivao sa Feđom Kamasijem.

“Feđa i ja samo se rastali. Nije bilo negativnih stvari, jednostavno svako je otišao svojim putem. Za sve ove godine stvorili smo prijateljstvo, koje se ovim neće okončati”, objašnjava Mihail.

“Duško je pametan, analitičan i izuzetno ga cenim. Sa njim sam bacio kuglu 15 metara, skočio udalj 7.40 metara, popravio rezultat u sprintu. Za sad ova saradnja daje rezultate. Moramo sačekati i prva takmičenja kako bismo videli gde smo i na čemu još treba da radimo”.

Na pitanje je li uz novog trenera postavio i nove ciljeve, 30-godišnjak odgovara:

“Nije mi važno da postavim krajnji cilj, već da budem bolji nego što sam bio. Treba shvatiti da granice ne postoje, već da ih mi sami sebi postavljamo. One su iluzija. Zato ja samo želim da budem najbolji što mogu”.

To najbolje do sada mu je donosilo bronzana odličja.

“Te medalje su mi suđene”, nasmejao se Dudaš. “Mada je i samo učešće na takmičenjima veliki uspeh. Jednom sam bio kod frizera i on me je pitao zašto sam bio treći, a ne prvi ili drugi. Pokušao sam da mu objasnim na primeru, da zamisli da se okupe svi frizeri sveta i da on bude među 1000. Odgovorio je samo sa: Uf! Onda sam mu rekao da treba bude među 200, pa u najboljih 30. I od tih 30 bude u prva tri. Treba uvek pogledati širu sliku”.

Dean Mouhtaropoulos Getty Images Sport

Ipak, najdraži momenat nije donela medalja.

“Zauvek ću pamtiti trenutak kada sam na Svetskom prvenstvu 2011. bio šesti. Bio sam najmlađi, niko nije očekivao da ostvarim taj rezultat. U tom momentu sam shvatio da sam spreman. Moji rivali su delovali kao zveri, a ja sam izgledao kao njihov mlađi brat. Slično je bilo u Bidgošću 2008, a tada sam uzeo bronzu na juniorskom. Tada sam znao da je to moja disciplina”.

A da je atletika njegov poziv znao je još od detinjstva.

“Imao sam šest ili sedam godina kada sam se odlučio za atletiku. Imao sam sreće da sam rano shvatio da je to moj poziv. Jednostavno sam osetio. Sve ostale sportove volim, ali atletika je deo mene”.

Koliko je bilo medalja, bilo je i teških momenata. Dudaš je često zbog povreda morao ranije da završava takmičenja.

“Dosta je bilo neuspeha, iz njih sam naučio više nego iz pobeda. Možda mi je najteži momenat bio kada sam na Evropskom prvenstvu 2012. u Helsinkiju bio četvrti. Iz nekih privatnih razloga nisam mogao da budem na najvišem nivou, iako sam bio maksimalno spreman. Posle šest meseci sam uzeo medalju u Geteborgu u dvorani, uz nacionalni rekord”.

Na pomen pada koji je doživeo jureći bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u dvorani u Beogradu 2017, Mihail odgovara:

“Nije mi to ni palo na pamet. Pokušao sam da dam više nego što sam mogao u toj trci na 1000 metara. Na kraju sam, što se kaže, ostao bez benzina. Bilo je dramatično, ali boli nije bilo u meni. Valjda su je preuzeli svi koji su u tom momentu u hali navijali za mene”.

Srdjan Stevanovic / Getty Images

Sa velikim izazovom srpski atletičar susreo se i 2016. godine. Te sezone je u Amsterdamu osvojio najvredniju medalju koju ima u kolekciji, ali je doveo i svoju karijeru u opasnost.

“Tokom 2015. godine sam otišao na pripreme u Južnu Afriku. U aprilu mi je pukao lakat, a u maju sam imao takmičenje na kome je trebalo da obezbedim normu za Olimpijske igre… Da sam se bavio samo bacanjem koplja, ne bih mogao da se takmičim. Ipak, u Novom Sadu sam ostvario dobar rezultat, ali naredne dve nedelje nisam mogao da pružim lakat. Onda sam se na Evropskom prvenstvu ponovo takmičio pod blokadama. Osvojio sam medalju, ali lakat je ponovo pukao. Bio sam umoran, slomljen… U Riju se na sve to nadovezalo i trovanje hranom. Trebalo je da se takmičim za plasman od 7. do 10. mesta, ali doktor mi je rekao da sam završio. Da sam nastavio, rizikovao bih kraj karijere”.

Zbog zdravstvenih problema Dudaš je ostao bez plasmana i na Igrama u Londonu 2012. A šta će biti sa Tokijom…

„Mislim da je odluka da se Igre ne održe ove godine jedina ispravna. U ovakvoj situaciji ne bi bilo dobro okupljati veliki broj ljudi. Jednostavno, to bi bilo neodgovorno, rizikovali bismo novo širenje virusa. A ugrožavanje drugih nije u duhu olimpizma. Ako se ništa značajno ne promeni, razumno bi bilo i otkazivanje“.

Poslednje veliko međunarodno takmičenje bile su Svetske vojne igre u Vuhanu, gde je Dudaš učestvovao kao član sportske jedinice Vojske Srbije.

“Najveća je to čast za sportistu i građanina Srbije da predstavlja svoju državu. U sportskoj jedinici je sjajna ekipa, svi su pre svega dobri ljudi. Imali smo priliku da se takmičimo u Vuhanu, a posao nam je i da podučavamo kadete kako bi napredovali najviše što mogu. Takođe, to je dobra prilika da se obezbedi finansijski mir”, zadovoljno je zaključio Mihail.