Rođena je u Americi, ima rumunsko poreklo, 22 godine i stranicu na vikipediji dužu nego neko na zalasku karijere.

Ona je Sabrina Jonesku, odabrana je kao prvi pik na ovogodišnjem WNBA draftu i bez razmišljanja birao ju je Njujork Liberti.

Ipak, njena priča počinje mnogo pre ostvarenog sna da zaigra u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.

Sabrina je rođena u Kaliforniji 1997. godine. Otac Dan Jonesku izbegao je iz komunističke Rumunije 1989. i zatražio politički azil u Sjedinjenim Državama, nadajući se da će mu se tadašnja supruga Lilijana Blaj i njihov sin Andrej pridružiti za nekoliko meseci. Ipak, njih dvoje nisu uspeli da se presele sve do 1995. godine. Razvod, novi brak, blizanci i upoznavanje dece sa košarkaškom loptom.

Sabrina je starija od brata Edvarda svega 18 minuta. Košarkašku loptu prvi put je dotakla sa tri godine.

Nakon završene srednje škole Miramont gde joj je fokus takođe bila košarka (doduše jer se sama izborila za to), Univerzitet Oregon predstavlja je kao jednu od najtalentovanijih igračica današnjice i najavljuje njenu blistavu karijeru već u prvoj godini studija. Uprava fakulteta nije pogrešila – Jonesku je i danas zaštitno lice Oregona.

U intervjuu iz 2019. godine za „Vašington Post“ Jonesku je rekla da sebe smatra “prirodnim šuterom”, ali i da je veći deo veština u košarci stekla igrajući sa dečacima.

“Kada sam bila mlađa uvek sam se igrala sa momcima i morala sam da pronađem način da se otvorim i primim loptu jer oni nikada nisu hteli da igraju preko mene. Tako sam zaključila da ako se ‘odlepim’ i pobegnem igraču koji me čuva, uvek ću dobijati loptu. Nisam tada mogla to da shvatim i da razmišljam baš na taj način, ali kada sam u šestom razredu igrala sa ekipom koja je osmi razred bila sam najniža i najmršavija. Morala sam da pronađem svoj način da utičem na igru, a da to ne bude samo šut. Tako sam sve naučila”, objasnila je Jonesku.

U srednjoj školi nije imala dovoljno drugarica koje su želele da se bave košarkom i nije postojao ženski košarkaški tim, a njena škola joj nije dozvolila da igra sa dečacima.

“U školi su mi rekli da bi trebalo da se igram lutkama. Ozbiljno, tako su mi rekli. Od reči do reči”.

Odgovorila je onako kako je jedino znala. Košarkaški. Okupila je dovoljan broj devojčica, kroz igru ih “navukla” na košarku i osnovala ženski tim.

Prosečan broj poena od prve godine srednje škole (13.8) je do treće porastao na 18.7, a kao učenica druge godine vodila je svoj tim do rekorda od 30 pobeda i samo dva poraza.

U poslednjoj srednjoškolskoj godini beležila je prosečno 25.3 poena, 8.8 asistencija, 7.6 skokova, 4.5 ukradenih lopti i 1.3 blokadu po utakmici. Jonesku je radila sve.

Njena ekipa gubila je toliko retko da može da nabroji sve poraze za svega nekoliko minuta. Završila je srednju školu sa 119 pobeda i samo devet poraza, imala je 769 asistencija, 549 ukradenih lopti i 21 tripl-dabl učinaka.

Univerzitet Oregon nije imao dilemu kada je reč o Jonesku. I koledž karijera donela joj je mnogo individualnih priznanja, impresivnu statistiku i sigurno mesto u WNBA ligi već posle treće godine.

Ipak, Jonesku je odlučila da na draft pričeka još godinu dana jer je smatrala da sa Oregonom ima “nedovršen posao”. Odlučila je da prihvati mesto na jednogodišnjem master programu na Oregonovoj školi novinarstva i komunikacija.

Taj posao završila je već naredne godine, kada je u januaru 2020. oborila rekorg Oregona u broju asistencija koji je držao Geri Pejton. Jonesku je na utakmici protiv velikog rivala Oregon Stejta ostvarila 938. asistenciju čime je potukla rekord legende. Pejton joj je i sam čestitao nakon tog meča.

Koledž karijeru kompletirala je još jednim neverovatnim podatkom – ona je prva osoba koja se takmiči u NCAA, koja je postigla više od 2000 poena, uz više od 1000 asistencija i 1000 skokova u karijeri. Da, dobro ste shvatili, govorimo i o muškoj i o ženskoj konkurenciji.

Jonesku bila bliska sa Đijanom Brajant i Kobijem, koji joj je tokom pauza u sezoni držao individualne treninge. O poznanstvu sa Kobijem Sabrina je pisala u okviru bloga “The Players Tribune”. Zapravo, on je upoznao nju.

“Brat mi stalno šalje poruke i po tome na koji način ih piše, tačno mogu da pretpostavim o čemu se radi. Tada je samo napisao ‘Bro’! Mogao je da napiše ‘Sabrina’ ili ‘Hey, yo’ i to bi mi govorilo o tome šta želi od mene. Ili je mogao da baci samo nekoliko emotikona i to bi značilo određene stvari. Imamo taj neki tajni jezik i tačno znamo šta on i u kom trenutku znači. Ipak, kada je nešto tako alarmantno i hitno, on samo napiše ‘Bro’. I to je sve. Znala sam da će biti nešto ludo, ali nisam imala pojma koliko ludo. Sledeća poruka bio je link sa ESPN”, počela je svoju priču Jonesku i nastavila:

“I da, biću iskrena. Nisam pretplatnik ESPN i ne mogu da otvorim i pogledam svaki video. Niko od mojih saigračica nema pretplatu za to. Ali, telefon počinje da mi gori, grupni četovi su usijani, svi su poludeli zbog linka, ali niko od nas ne može da ga gleda. Na kraju, ipak nađem osobu koja je pretplatnik i pogledam to. I pogledam ponovo. I ponovo. Pogledala sam milion puta. Čekaj, zašto bih lagala… Milijardu puta sam pogledala. To je bio Kobi Brajant. Crna mamba koja duboko analizira moju igru, svako moje dodavanje, kretnju na terenu i tehniku šuta”.

Tako je počela saradnja sa legendom svetske košarke, a onda i sa njegovom ćerkom Đijanom.

U aprilu, 2020. godine Njujork Liberti bira Sabrinu kao prvog pika. Prvu utakmicu u WNBA ligi odigrala je 25. jula i to je bilo, reklo bi se, kratko privikavanje na ono što je čeka, a četiri dana kasnije u svom drugom WNBA nastupu protiv Dalas Vingsa zabeležila je 33 poena, sedam asistencija i sedam skokova za 34 minuta na terenu.

Krajem jula, povreda zgloba udaljila je od terena, ali samo na kratko.

Želela je da je Kobi i Đijana gledaju u WNBA ligi, a upravo nakon povrede u svojoj prvoj sezoni u WNBA ligi istakla je da će joj “Mamba mentality” pomoći da se što pre vrati na teren u najboljem izdanju.