Rock 'n' Roll Star

Blog ostalo 17. avg. 202017:34 > 17:55
Podeli:
George Wood, Getty Images Sport

Prilično su bile ilustrativne pesme uz koje su dvojica igrača izašli na polufinale Svetskog prvenstva u „Krusiblu“ – Roni je to učinio uz Oejzisovu „Rock 'n' Roll Star“, a Selbi uz Kasejbijanovu „Underdog“ (autsajder, u prevodu).

Zapravo, muzička najava je ipak preciznija bila za jednog nego za drugog.

Mark Selbi je, sav strpljiv i temeljan kakav nam je odavno poznat, bio daleko od bilo kakvog autsajdera – čovek je trostruki svetski prvak i nekadašnji svetski broj jedan. On i Roni O’Saliven se nalaze na potpuno suprotnim krajevima stilskog spektra snukera – jedan poznat po munjevitoj igri u kojoj deluje da ponekad ne sačeka da se bela kugla umiri, a drugi ozloglašen po bolnim i višeminutnim strateškim proračunima.

Jaz između ovakva dva načina igre najbolje opsiuje snimak ispod – Roni ostvaruje maksimalnih 147 u kraćem roku od onog potrebnog Selbiju da odigra jedan jedini udarac.

Ljubitelji brze i ofanzivne igre, čija je Roni personifikacija, Selbija vide kao direktnog neprijatelja, naročito otkad se njegov saborac sporog i defanzivnog snukera Piter Ebdon povukao. Ne treba posebno naglašavati – Ronijev broj navijača neuporedivo je veći od Selbijevog, ali ni u jednom trenutku fanovi „Rakete“ nisu pomislili da je Selbi bez šanse, naprotiv – s pravom su ga se plašili do poslednjeg udarca.

Selbi nikada nije „underdog“ – nije to bio ni ranije, a nije ni u Šefildu 2020. godine, baš kao što je izuzetno neizvestan rezultat i demonstrirao. Mark je jednostavno želeo omiljenu pesmu svog omiljenog benda iz rodnog grada Lestera.

Međutim, u Ronijevom slučaju teško da je postojala prikladnija numera za „walk-out“ od Oejzisovog hita iz 1994. godine jer on jeste istinski globalni brend.

O’Saliven je dosegao tu retko dostižnu poziciju u kojoj ga bez greške prepozanju ljudi koji nemaju običaj da prate sport kojim se bavi. Tokom godina kombinacija ostvarenih uspeha, ličnosti, javnog nastupa i stila igre napravila je od njega „jel’ to onaj što igra snuker?“ igrača – tzv. lice sporta. On je snukerov Ali, Džordan, Tajger, Brejdi, Felps, Grecki, Bolt…

Često se takva svrstavanja događaju nepromišljeno i prerano, ali u ovom primeru zaista nema mesta diskusiji – ima li zapravo neko argumente prema kojima Roni nije najveći igrač snukera svih vremena? Jasno, postoje takmičari koji su ga u određenom statističkom parametru prevazišli, ili koje on (još) nije prestigao, ali da li je iko zaista „veći“?

Popularni „test letimičnog sportskog fana“ naoko potvrđuje Ronijev neprikosnoveni GOAT status, a bilo bi dobro ako bi to stanovište potkrepilo nekakvo istraživanje tržišta u kojem bi deo upitnika predstavljalo pitanje „Koliko igrača snukera možete da nabrojite?“. Bilo bi šokantno ako bi neko imao više dobijenih glasova od aktuelnog prvaka sveta.

***

Da je Roni apsolutno neharizmatičan, potpuno ravna linija u pogledu ličnosti, da je lišen svih svojih ekscentričnosti i nepromišljenosti – i dalje bi bio najpopularniji na svetu. Razlog je prost – stil njegove igre.

Povezano

O’Saliven napada sve što se iole može napasti. U poznijoj fazi karijere, više pažnje posvećuje defanzivnim udarcima i uspeva da bude strpljiviji, a ponekad deluje da mu je za to potreban veliki trud. Njegova sposobnost da „vezuje“ duge brejkove možda je i bez konkurenciji u bogatoj istoriji sporta. Postoje hitri igrači, bez sumnje, oni čija prosečna vremena ponekad prevazilaze Ronija, a tu na pamet prvi pada Tajlanđanin Tepčaja An-Nu, ali među elitnim igračima, onima koji među sobom razmenjuju rangirne titule, bržeg od Ronija nema. Dovoljno je samo setiti se maksimumalnog brejka od 147 poena koji je ostvario 1997. godine – za njega mu je bilo potrebno svega pet minuta i 20 sekundi, teško pojmljivih 8,65 sekundi po udarcu.

Mnogi koji danas prate ovaj sport, zaljubili su se u njega gredajući momka rođenog u selu Vordsli u Zapadnom Midlendsu. Čovek koji je rekorder po broju trocifrenih brejkova ima sposobnost da, kada igra svoj najbolji snuker, deluje da je daleko iznad konkurencije. Možda svoj apsolutni vrhunac nije iskazao 2020. godine, ali oni koji O’Salivena prate duže znaju koliko demorališuće može da deluje na rivale kažnjavajući svaki njihov kiks beskrajnim brejkom.

Dan Mullan, Getty Images Sport

O’Saliven možda nije najbolji kada se govori o dugim udarcima, ali je prokleto blizu kada se intepretira kontekst. Verovatan razlog za njegovu ponekad mediokritetsku uspešnost u ovom aspektu je prosta činjenica da Roni skoro sve napada.

Međutim, uz posedovanje električnog stila snukera, Roni je i vlasnik blago rečeno nesvakidašnjeg karaktera. A za neuravnotežen temperament je imao svaku moguću predispoziciju. Roditelji su mu držali lanac seks-šopova u Sohou, a oboje su robijali tokom Ronijevih tinejdžerskih dana – otac zbog ubistva (18 godina), a majka zbog utaje poreza.

Šampion sveta je tokom godina razbio često i ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem – patio je od kliničke depresije, a vodio je bitku i sa bolestima zavisnosti. Mnogi su se šalili: „ni činjenica da je dugogodišnji navijač Arsenala verovatno nije pomogla“.

Pravio je pauze od snukera, često je govorio da će se zauvek povući iz profesionalnog igranja snukera, a sezonu 2012/213. proveo je radeći na farmi svinja.

Međutim, posle svakog od problema sa kojim se suočio, za stolom ili daleko od njega, Roni se vraćao. A to je ono što šampioni rade. Dok je držeći ruke u džepovima davao izjavu posle osigurane šeste titule najboljeg na planeti, O’Saliven kao da je još jednom obznanio svima koji su gledali ono što su duboko u sebi osećali – Roni ne planira da nas napusti.

***

Baš ovakav kakav jeste, Roni je neprocenjivo blago za svakog istinskog ljubitelja sporta, čak i ako taj fan ne posvećuje mnogo pažnje snukeru. Da igra manje raskošno, Roni ne bi bio toliko zanimljiv, da je prgaviji, ne bi bio toliko simpatičan. Da igra sporije, ne bi zaokupljao toliko pažnje, da osvaja manje titula ne bi bio toliko relevantnan.

Da je pristojniji i „uzor mladima“, ne bi bio Rock ‘n’ Roll Star.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)