Nataša Kovačević za SK o novom cilju: Da sva deca skaču

Podeli:
REUTERS/Marko Djurica

Imala je tri godine kada je nastao film “Neke ptice nikad ne polete”... A ove čudne 2020. godine, u maju, u susret njenom 26. rođendanu, trebalo je da svedočimo filmskoj premijeri sasvim suprotnog naslova - “Skok”!

Septembar iza nas doneo je sedmu godišnjicu velike nesreće i nepravde prema jednoj mladosti, ogromnom košarkaškom talentu, ali ona, u liku Nataše Kovačević, u (ne)stvarnom životnom filmu uči nas svakodnevno neverovatnim vrednostima. Srpska sportska heroina i više od toga, ne prestaje da zadivljuje javnost od septembra 2013. kada je, igrom sudbine, posle saobraćajne nesreće ostala bez leve potkolenice.

Nataša je igrala u svim mlađim reprezentativnim selekcijama i učestvovala na osam najvećih takmičenja. Za kadetsku reprezentaciju je igrala na tri EP (2008, 2009, 2010) , u dresu juniorskog nacionalnog tima učestvovala na dva EP (2011, 2012), i osvojila bronzanu medalju 2012. godine. Sa selekcijom do 19 godina bila je na Svetskom prvenstvu 2013. godine, a sa reprezentacijom do 20 godina na dva EP (2012, 2013).

Tragedija se dogodila u Mađarskoj, prvog dana njene internacionalne klupske karijere, kao nove članice Đera, a u dresu mlađih reprezentativnih selekcija “već je bila viđena” za uzlet među zvezde. Međutim, neočekivani, težak događaj otkrio je njenu još veću snagu van terena i niz drugih vanserijskih kvaliteta.

Premijera filma ’Skok’, reditelja Ivice Videnoviće i scenariste Aleksandra Miletića, trebalo je da se održi 7. maja u Kombank dvorani, ali je odložena zbog pandemije koronavirusa. Veoma smo zadovoljni urađenim, strpljivo čekamo, pažljivo biramo trenutak, odnosno, novi datum premijernog prikazivanja. Čekamo da se opšta zdravstvena situacija stabilizuje, pa da sa sigurnošću možemo da kažemo da postoje svi uslovi za organizovanje premijerne projekcije“, kaže Nataša Kovačević za Sport Klub.

Nezvanično, pominje se novembar.

Trenutno se nadamo da će možda da bude u novembru, ali ne možemo ništa da tvrdimo. Neka, za sada, ostane taj termin okvirno. Ne želimo da se zalećemo, mora sve da bude bezbedno, da se stvore svi uslovi… Planirano je da se kasnije film prikazuje i na televiziji, jedva čekam, baš se radujem. Verujem da će da naiđe na dobar prijem kod gledalaca“.

Naravno, Nataša, u međuvremenu ne sedi skrštenih ruku. Poznat je njen angažman u Fondaciji Nataša Kovačević (osnivač i direktor), u FIBA (ambasador mladih i tehnički delegat) i u KSS (zaposlena u sektoru marketinga).

Radim vredno na svim poljima, ne fali mi ideja za razne projekte. Mnogo se radujem najnovijem cilju Fondacije, a evo sada, prvi put javno govorim o tome, a to je je pribavljanje sredstava za dinamičke proteze za decu do 15 godina. Kada se deci dogodi amputacija dobijaju nedovoljno funkcionalne, tvrđe proteze, koje se daju i starijim ljudima. Svi dobro znamo da se radi o različitim prohtevima, drugačijim životnim navikama kod mlađih i starijih. Deca imaju potrebu za intenzivnijim kretanjem i raznolikim aktivnostima, zato želimo da im omogućimo aktivniji život i da im mnoge stvari budu što dostupnije“.

Rođena je 20. maja 1994. godine u Beogradu, visoka je 188 cm, igrala je na poziciji krila. Njena klupska karijera trajala je svega nekoliko godina, ali je demonstrirala raskošan talenat. Igrala je u Partizanu (2008. do 2010), Voždovcu (2010. do 2013), Crvenoj zvezdi (2013. i 2015/16) i Đeru (2013).

Naravno, Nataša sve to dobro zna i oseća iz ličnog iskustva, a javnost pamti kako se sa vrhunskom protezom, za čije doniranje su zaslužni Crvena zvezda i Košarkaška federacija Francuske, vratila aktivnom igranju košarke u dresu crveno-belih 2015. godine.

Biću srećna ako realizujemo ovu lepu ideju, unapred se mnogo radujem. Akcija će se zvati ’Da svi skaču’“, sa ushićenjem najavljuje Nataša.

Kao tehnički delegate FIBA prati vrhunska takmičenja, koji se sada, silom prilika, održavaju u potpuno izmenjenim okolnostima.

Bilo je mnogo nepoznanica zbog korone, ali nađeno je najbolje rešenje po ugledu na NBA ligu. Naime, u novembru se igraju prozori kvalifikacije za EP, ali zbog novonastalog stanja, u ’mehurima’. To je sistem, koji je primenila NBA liga, pokazao se kao dobar, jeste igranje bez publike prinudno rešenje, ali su sve utakmice na jednom mestu i sve je pod kontrolom, tako se prati cela situacija“.

Kao ambasador FIBA i u ime Fondacije Nataša Kovačević mnogo je putovala po Srbiji i Evropi, prenosila budućim asovima znanje i iskustvo, promovisala košarku.

Iz poznatih razloga ne putujem kao što sam navikla, ali obraćam se deci često putem video poruka. Nadam se da ćemo uskoro svi da se vratimo u normalne tokove, uobičajenom životu i da ćemo ponovo da sarađujemo uživo i da se lepo družimo“.

Potiče iz sportske porodice, tata Vukašin se bavio rukometom, brat Ivan je trenirao košarku, a mama Natalija je sa košarkašicama Crvene zvezde osvojila Kup evropskih šampionki 1979. godine. „Porodica mi pruža veliku podršku i mnogo mi znači. Brat je diplomata u Berlinu, upravo je stigao sa suprugom u Beograd na odmor, presrećna sam što smo svi na okupu. Bila sam kod njega pre korone, mnogo volim putovanja, samo da se smiri epidemija, eto mene ponovo kod njega“, smeje se Nataša.

Završila je dva fakulteta, turizam i sportski menadžment, kao i master rad na Nordambrija univerzitetu u Njukaslu, na temu liderstva u menadžmentu. Sjajno govori engleski jezik, ali novi izazov joj je francuski.

Još i da savladam francuski jezik, mnogo mi je težak i komplikovan, ali dajem sve od sebe“.

Živimo u neobičnim, teškim vremenima, u kojima ima ljudi sa lošim namerama, predrasudama, pa nas je zanimalo da li Nataša u svakodnevnoj borbi ima takvih prepreka.

Uvek se trudim da se okružim dobrim i kvalitetnim, ljudima. Pozitivnim i dobronamernim. Pažljivo biram tim sa kojim radim i timski hrlimo ka cilju, a kad je dobra grupa na okupu, onda su sjajan rezultat i uspeh neizostavni. U tom slučaju se projekat lako izgura do kraja. Mislim da je dobro okruženje ključ dobre, drugarske i pobedničke atmosfere i da zbog toga nemam loših iskustava“.

Posle povratka na teren posvetila se jedno vreme i funkcionerskom radu u Crvenoj Zvezda, u ulozi predsednice kluba, najmlađe u istoriji kluba sa Malog Kalemegdana.

Otišla sam iz Crvene zvezde kada sam ušla u program FIBA ’Tajm aut’. Trenutno nisam zvanično u Zvezdi, ali ona mi je uvek u srcu i tu sam, na utakmicama, da pratim i navijam, kako za ženski, tako i za muški tim“.

Jednom sportista, uvek sportista, sada uživa u treninzima za svoju dušu i naravno, basketu sa prijateljima.

Treniram privatno, radi zdravlja i kondicije. Naravno, redovno igram basket, imam stalnu ekipu sa kojom se tako, s vremena na vreme, ’pobijem’ pod koševima. Malo igramo, pa se malo i svađamo i smejemo, sve u svemu, negujemo takmičarski duh. Ne volim da gubim, ni u jambu i kartama, a kamoli u košarci. Uglavnom smo mi svi sportisti takvi, sve nas nosi taj pobednički mentalitet i kroz igru i kroz život inače…“.

Zbog nesvakidašnje hrabrog i vedrog držanja posle nesreće, koju je doživela, Nataša je 2013. godine dobila specijalno priznanje OKS i MOK. To je nagrada „150 godina, Pjer De Kuberten, sport kao škola života“. Kako je rečeno na godišnjoj svečanosti OKS, to je priznanje za hrabrost, odlučnost i optimizam, koje je pokazala pri suočavanju sa životnim preprekama. Od 2017. godine je član Komisije OKS “Žena i sport”.

Sportski rivalitet je, kako kaže, vežbala od detinjstva sa bratom Ivanom.

I dan danas, kada smo zajedno, igramo sve i svašta, ’na krv i nož’, pa ko izgubi ne gine mu bacanje smeća, ili čišćenje stana. Pošto redovno pobeđujem, vrlo sam kreativna u smišljanju tih kazni“, dodaje Nata, uz neizbežan smeh.

Natašin život je košarka i ovako vidi budućnost igre pod obručima:

Generalno, za našu košarku nema zime, imamo mnogo asova, talenata, stručnjaka… Samo da prebrodimo krizu koju je izazvala pandemija korone. Jako teško je u ovoj situaciji napraviti bilo kakav plan, imati viziju. Sada smo svi, zbog korone, u procesu adaptacije. Verujem da sve sportske ekipe naporno treniraju, pridržavaju se propisanih mera zaštite od virusa. Sportisti, kao i ostali ljudi, nisu navikli da nose maske, nije lak osećaj kada te nešto fizički i mentalno sputava da se fokusiraš na sport. Ali pouzdano znam da su sportisti veoma disciplinovani i posvećeni i da znaju da se izbore sa svim preprekama“.

Natašina hrabrost i kompletna ličnost su pravi uzor mladima i knjiga “Koraci”, koju je napisala jedan su od putokaza kako se odlučno i optimistično hoda kroz život. A ova fantastična i lepa devojka ne propušta ni ovom prilikom da pošalje svima motivacionu poruku.

Ne plašite se da sebi postavite cilj, slobodno ’pucajte na visoko’, kad poželite nešto, borite se za to i dajte sve od sebe“.

Da, to su Natašini koraci od sedam milja, a njen skok je let, koji traje…