Krstić za SK: Plivam kao ’ruki’ direktor

Blog ostalo 08. okt. 202010:00 > 14:27
Podeli:
REUTERS/Brian Snyder

Kao igrač imao je izuzetno mekanu ruku, što nekome sa 211 centimetara, pa još 17-godišnjaku kada je zakoračio na veliku košarkašku scenu u dresu Partizana, i nije bilo neophodno u biografiji.

REUTERS/Ints Kalnins

Ali, kao direktoru najboljih srpskih seniora, možda je Nenadu Krstiću potrebna nešto čvršča desnica. Ili će nekadašnji kapiten ’Orlova’ više da se posluži diplomatskim darom, kao svojevrsni čovek za vezu.

U celu priču sam ušao bez bilo kakvog funkcionerskog iskustva, ali ceo moj život je košarka u kojoj sam želeo da ostanem na neki način. Ne zanimaju me ’titulisanja’, već da budem usko vezan za sport koji me je obeležio. A pošto na ovoj poziciji nemam preteranog staža, dođem kao neka vrsta ’ruki’ direktora. To što sam bivši igrač, nešto je sasvim drugo. E, sad, u nacionalnom savezu ima ljudi koji su tamo decenijama, a moje je da slušam i učim na neodređeno vreme. Pronašao sam se u novom poslu“, otkriva Krstić u razgovoru za Sport klub.

Nekadašnji reprezentativni centar sa kojim nije bilo zime na prestižnim takmičenjima, direktorski staž, započeo je pre nešto više od godinu dana sa mlađim muškim kategorijama, ali je u hodu „avanzovao“ u seniorsko jato.

Igor Rakočević, kao potpredsednik KSS za muški sektor, zadužen je za sve reprezentativne kategorije osim seniora. Mene su uključili u rad sa onima koji su oduvek u top fokusu. A kako se naziva ta funkcija, direktor ili kako god, najmanje je važno“.

Iako „beži“ od direktorskog zvanja, ne beži od obaveza, kojih ima i u periodu kada su odložene Olimpijske igre, pride i kvalifikacioni turnir koji je trebalo da se igra u Beogradu, početkom leta, u junu…

Ulf Duda/EB via Getty Images

Jedva sam se pomirio sa činjenicom da se OI u Japanu odlažu za 2021. Prvo nisam mogao da verujem, ali ova svetska epidemija nas je baš ’sredila’. Ma, samo da ostane na tome“.

„Jedna od mojih obaveza na novoj funkciji su i kontakti sa igračima, pa i onim reprezentativcima koji su u NBA. Video sam se sa Bogdanom Bogdanovićem, čuo sa Bobijem Marjanovićem, a najčešće sam na vezi sa Nemanjom Bjelicom. Ma, nije preko kumovske veze, iako nas veže duplo kumstvo. Venčao sam ga, a njegova Mirjana je krstila mog sina“.

Novog selektora Igora Kokoškova smo jedva „upoznali“ tokom februarskog kvalifikacionog (za Evrobasket 2022) FIBA prozora, da bi usledio haos od virusa. Zato je Krstić, po opisu novog košarkaškog posla, u redovnom, barem, telefonskom kontaktu.

On je divan, sve najbolje o kvalitetnom čoveku, dokazanom stručnjaku, koga poznajem još iz mojih NBA igračkih dana. Naravno, u kontaktu smo, a Igor daje takav neverovatan elan, da je milina sarađivati. Lagan za komunikaciju, organizovan, konstruktivan… Kada se zbog posla preselio u Evropu (Fenerbahče), više i ne gledam u sat kada ćemo da se čujemo“.

Dok hvali selektora, koji je 2017. na klupi Slovenije uzeo finalnu meru Srbiji na Evropskom prvenstvu, Krstiću je već pun notes nedoumica u predvečerje seniorskih aktivnosti.

Poznato je da se FIBA opredelila za neku vrstu izolovanog turnira za utakmice novembarskog prozora, kada igramo protiv Finske i Švajcarske. Videćemo da li će Kokoškov moći, zbog klupskih (evroligaških) obaveza da vodi Srbiju. Kao što moramo da sačekamo i dodatne informacije da bi mogao nešto više da kažem možemo li da apliciramo za organizaciju takvog dešavanja“.

Više od pola godine se zna ko je krivac za globalni haos, ne samo u svetu sporta, košarke…

REUTERS/Brian Snyder

Budite pametni, pa nešto planirajte, ma nemoguće, tako i za pomenuti turnir. Ko još može da predvidi koja će teritorija u Evropi biti epidemiološki koliko-toliko sigurna da se odigra nekoliko utakmica, bez publike ili sa nekim limitiranim brojem. Negde se smiri, na drugom mestu ’bukti’ korona, a ko zna šta će biti za mesec, dva… Za tili čas situacija se promeni. Čak postoji i alternativa za prozor u februaru. Znači sve, otom, potom“.

„Ne bih da komentarišem odnos Partizana i Crvene zvezde. Sa mog mesta, mislim da ne bi bilo korektno. Ne krijem, pratim malo i ova poslednja dešavanja, tenzije, ali o ličnom mišljenju, ne bih… Bolje je tako“.

Krstića ne brinu kvalifikacije za Evrobasket 2022. godine.

Srbiji nedostaje još jedna pobeda, bez obzira na poraz od Gruzije u Beogradu, da bi overila plasman. Naravno da je krajnji cilj da pobedimo u sve četiri utakmice. A, uz svo uvažavanje rivala, to nikako ne bi trebalo da nam bude problem, bez obzira što ne možemo, tokom klupskih sezona da računamo na najjači mogući sastav. Ali, u sličnoj situaciji, a možda i goroj su i ostale evropske selekcije, posebno one iz grupe favorita“.

Srpsku reprezentaciju tek očekuju i kvalifikacije za najveći sportski događaj, još je daleko od plasmana.

Ne gledam na to kao na svršenu stvar, ali ne bi bilo u redu ni razmišljati da se nećemo naći na olimpijskom turniru. Zato mi je i žao što je leto za nama ostalo prazno u sportskom smislu. Bio sam tako motivisan i uzbuđen da vidim kako će sve to da izgleda. Iako u sportu nema unapred dobijenih utakmica, iz igračkih dana mi je ostalo da pozitivno razmišljam, gledam napred. Ako se previše osvrćeš, vreme proleti“.

Ali kada je neko obesio patike već četiri godine, solidna je distanca da se barem baci pogled na igračku karijeru. Možda je ostao žal baš za neigranjem na Olimpijskim igrama?

Mikhail Serbin/EB via Getty Images

To jeste posebno takmičenje, iznad svega, ali nemam prazninu u srcu što nisam zaigrao. Nisam bio ni blizu, tako se namestilo, košarka je timski sport, šta da se radi. Nadam se da ću kao direktor stići na Igre. Iskreno, žao mi je što nisam osvojio još neku medalju sa reprezentacijom, recimo na SP 2010. Ovako, ostalo je evropsko (2009) i svetsko (2014) srebro. Bio sam blizu i NBA Ol stara, pa se nije desilo. Ali, ne mogu da prežalim što mi je izmakla Evroliga. I sada, kada zavrte, kao jedan od najboljih poteza Jorgosa Printezisa (Olimpijakos, 2012), meni se zavrti u glavi. Delić sekunde je delio CSKA od evropske titule. Ne bih rekao da je to nepravda, ali nisam imao ni dovoljno sportske sreće“.

„Košarka me je vukla i kada sam završio karijeru na parketu, što da krijem. Jedino što sam znao je bilo da ne želim da budem trener. Nisam ja za to, dobro je što sam od početka bio svestan toga“.

Ovo poslednje posebno nije pratilo Nenada Krstića kada su u pitanju povrede. Ostavile su traga i da relativno rano, u 33. završi klupsku, a reprezentativnu karijeru i dve godine ranije. Povrede su krojile učinak i u Nju Džerziju (Bruklin), Oklahomi, Bostonu, sada samo povremeno baci oko na NBA dešavanja.

Pratim koliko mogu, mada, kako moja deca spavaju (smeh), mogao bih da gledam i u sitne sate. Za mene je najveće iznenađenje Majami, žao mi je zbog Denvera i Nikole Jokića, ali Lejkersi su bili veliki favoriti. Generalno, igra se lepa, timska košarka, kvalitetnija od onoga što sam očekivao posle duge korona pauze. Bio sam skeptičan kako će sve da izgleda“.

Neka vrsta najave da će nova NBA sezona početi u januaru, mogla bi tektonski da uzdrma FIBA basket kalendar.

Daj Bože, to je još i optimistička prognoza. Bojim se da bi to moglo da bude i malo kasnije. To bi mogao da bude veliki problem i udarac za mnoge nacionalne selekcije. Došlo bi u pitanje igranje naših NBA reprezentativaca, ali… Ova situacija je u najmanju ruku čudna, svi smo zatečeni. Ne mogu, primera radi, da zamislim još jednu NBA sezonu bez publike, to nikako ne odgovara ni klupskim vlasnicima zbog profita. Ne znam šta će da rade, svi očekuju rešenje problema kroz vakcinu, a ko zna kada će se to desiti“.

Do tada se igra košarka, bez publike, ili u limitiranom broju, od Evrolige, Evrokupa, ABA lige…

Svi se ponašaju kao da je sve ok, pa dokle stignu. Ne kažem da bi trebalo da živimo u strahu, ali opasnost od virusa ne bismo smeli ni da ignorišemo. Nemamo previše izbora. A nikome nije svejedno. Pa, moja deca krenula u školu, prehladila se, a kao roditelju, odmah ti proleti kroz glavu, da nije nešto ozbiljnije. Drago mi je što će da se igra, ali živimo od danas do sutra. Zar nije pre tri meseca izgledalo da će sve brzo proći, pa je sve opet buknulo, da bi trenutno u Srbiji bilo stabilno. A ostali? Nadam se smirivanju, ali i vakcini“, ne krije Krstić.

Misli odlutaju sa virusa i raznih protokola ka Ratini, selu nadomak rodnog Kraljeva, gde je Krstić, pre nešto manje od decenije, među prvima, započeo voćarski biznis. U međuvremenu, pridružile su mu se mnoge košarkaške kolege – Tripković, Kešelj, Savanović…

Verovatno je u pitanju trend, ali ima i mnogo fudbalera, ali i ostalih sportista, samo se možda manje zna. Meni je uzgajanje voća, a pokrenuo sam i destileriju, lepšta stvar od otvaranja restorana, ulaganja u građevinarstvo. Mada, ne kažem, da ni pomenuto nije dobro i lepo. Mnogi od nas su sve počeli iz hobija, pa i ja. Želeo sam beg iz realnosti, da odmorim glavu, a nešto ostavim i deci. Imam ideju da čitav posao stavim na zdrave noge, a postaće isplativ za oko 15 godina. U početku sam probao sa mnogim vrstama voća, a sada su primarni šljiva, kajsija, dunja i kruška, sa akcentom na destileriju. To je za Elenu, Filipa, Aleksu i Matiju jednog dana“, ponosno će Nenad Krstić.