Gospodo, preteraste!

Blog ostalo 19. okt. 202010:53 > 11:02
Podeli:
Foto FK Partizan M. Todorovic.jpg

Muko moja, pređi na drugoga! Derbi ispod nivoa dva najbolja srpska kluba postaje već ozbiljna dijagnoza sve siromašnijeg domaćeg fudbala. Serijski feler u kojem se krije mnogo ozbiljnijih problema od skromnog sadržaja na terenu.

Otužna realnost i dalje najveće utakmice Srbije morala bi da zabrine i ono malo preostalih vernika u bolje sutra najpopularnijeg nam sporta.

Ne, ne misle tako vodeći ljudi Partizana i Zvezde. Nisu oni u nedelju videli ono što jeste cela Srbija. Da fudbala skoro nije ni bilo, da se mnogo više grešilo, nego što se igralo, da se i zračak sportskog viteštva ugasio u finišu 163. derbi priče…

Povezano

Miloš Vazura i Zvezdan Terzić rešili su da suštinu priče usmere tamo gde je i najbezbolnije. Ka sudiji Novaku Simoviću. Onom za kojeg su se prethodno složili – da je u ovom trenutku najidealniji. I da je bio ispod nivoa ostalih aktera, a niko to ne sme sa sigurnošću da ustvrdi, FIFA arbitar iz Lovćenca nije zaslužio da se nađe u pričama prvih ljudi Partizana i Crvene zvezde. Barem u nedelju veče. U situaciji kad je objektivnost najlskuplja reč srpskog fudbala, na trenutak, morali bi da, ti vrli govornici, pogledaju šta su to svom narodu servirali u nedeljnoj večeri. I prvo krenu od sebe!

Da li je Partizan igrao bunker, kako je zaključio Zvezdan Terzić, ili je crno-belima oteta pobeda nad Crvenom zvezdom, totalno su irelevantne stvari u analizi derbija u Humskoj. Nije bitno ni da li je Novak Simović u poluvremenu utakmice dobio „poziv koji se ne odbija“ i uz nalogodavca, od Miloša Vazure, zaslužio čestitke za „obavljeni posao“.

Ali jeste da su Partizan i Crvena zvezda ponovo razočarali. Da su ostali zarobljeni u sopstvenoj nemoći, sporoj igri i fudbalu na granici bezidejnosti. Možda lošu partiju na terenu navijači mogu da oproste, ali „pranje“ i otužne balade, posle utakmice, ne bi smeli da zaborave. Barem preostali poštovaocisuperligaškog takmičenja nisu zaslužili da poverenje plaćaju pričama, u koje ni njihovi govornici ne veruju.

Gospodo, preteraste! Po ko zna koji put…