Jelena Bruks za SK: Nema pritiska, ali pobedi

Blog ostalo 11. nov. 20200:08 > 0:15
Podeli:
fiba.basketball

Dobri poznavaoci srpske ženske košarke se sećaju EP juniorki u Novom Sadu, 2007. godine, kada su Srpkinje osvojile zlato. Setiće se i skandiranja “Jeco, kraljice” u dvorani “SPENS” i kasnije, tokom slavlja na novosadskim ulicama.

Što bi tamošnji legendarni kantautor Đorđe Balašević rekao, tj. otpevao: “Već se znalo da postaće nešto, da postaće neko, ko bog”. Ona je, naravno, potvrdila to “predskazanje” i kraljevsku titulu overila i u seniorskom uzrastu na EP 2015. godine, kada je ženska reprezentacija Srbije zasela na tron ‘starog kontinenta’ i to, bukvalno, sa krunama na glavi.

Povezano

Naravno, reč je o Jeleni Bruks (devojačko Milovanović), kapitenu srpskog nacionalnog tima, jednoj od najvećih junakinja neverovatnog uspona ženske reprezentativne košarke u Srbiji minule decenije.

I kao mlada igračica bila je odmerena, staložena, samouverena i zrela na čudesan način. Uz sve to i košarkašku genetiku, s obzirom da joj je majka Ljubica sa velikim uspehom igrala košarku u kragujevačkom Radničkom, Jelena je sudbinski bila predodređena za velika dela pod obručima. I tada i sada, Jeca kraljica je čvrsto na zemlji.

Sada, s “malim” promenama, gomilom osvojenih medalja, reprezentativnih i klupskih i sa još jednom specijalnom titulom – zvanjem majke.

To što je 2019. godine posle nepuna tri meseca od porođaja zaigrala na EP i sa saigračicama osvojila bronzanu medalju, samo je jedan od podviga u nizu, a prethodno je prigrabila još jednu bronzu i to na OI 2016. godine u Rio De Žaneiru.

Uvek u skladu sa izazovima, obavezama i velikim trijumfima, čvrsto na zemlji, realna i skoncentrisana, pa tako i sada, kada sport i život svih ljudi na planeti imaju potpuno novu, drugačiju dimenziju zbog pošasti, zvane korona.

Naime, najbolje košarkašice Srbije u četvrtak u Istanbulu igraju prvi meč FIBA ‘mehura’ u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2021, protiv selekcije Litvanije (16.00) i u subotu, u istom terminu, sa Turkinjama. Silom prilika, uoči važnih izazova više se priča o koroni nego o košarci…

“Svi se maksimalno trudimo da budemo obazrivi. Sve je mnogo drugačije, nemamo slobodu, nema odlazaka u kafiće, restorane, već mesecima živimo po principu trening-kuća. Zato je nezahvalno da pričamo o pripremljenosti našoj i naših protivnica. Sve je to diskutabilno, ali kao i uvek, jedno znam, daćemo sve od sebe da već u Istanbulu izvadimo vizu za EP”, poručuje Jelena Bruks, lider srpskih gracija za Sport Klub.

To bi značilo da Srpkinje na Bosforu zabeleže obe pobede. Težak zadatak, ali na muci se poznaju junaci.

Biće izuzetno teško, potrudićemo se da odradimo svoje, da izborimo plasman na EP što pre, da ne dođemo u situaciju da kasnije u kvalifikacijama zavisimo od nekog drugog. Nadam se da će da bude sve dobro, samo da zaigramo kako znamo i umemo, onda bez obzira na sve poteškoće, možemo da ostvarimo cilj. Poznajemo oba rivala i uz dobar pristup i našu prepoznatljivu igru, nadamo se pozitivnom ishodu”.

Sve se, usled pandemije, dešava u veoma neobičnim okolnostima. Srpske reprezentativke su iz stranih klubova minulog vikenda “u ratama” pristizale u Beograd i odradile svega tri zajednička treninga.

“Niko nije imao dovoljno vremena da se pripremi, ni mi, ni naše rivalke. U Istanbulu će prednost imati igračice sa više utakmica u nogama, a to zavisi iz kojeg prvenstva dolaze. U našem timu normalan broj klupskih utakmica su imale samo Sonja Vasić, Nikolina Milić i Aleksandra Stanaćev, koje igraju u Španiji. Recimo, ja sam ove sezone u mađarskoj ligi odigrala svega dve utakmice. Atmosfera u našoj reprezentaciji je, po običaju, odlična, mi smo grupa dobrih ljudi, uvek se trudimo maksimalno i na tom planu”.

Jelena je u bogatoj trofejnoj karijeri igrala za mnoge vrhunske evropske klubove, ali “svuda pođi i u svoju drugu kuću dođi”, čitaj, Šopron. Već u trećem navratu igra za najbolji mađarski tim, u tom gradu je doživela zvezvdane trenutke i upoznala supruga Dejva.

Sport Klub Printscreen

“Iza mene su brojni uspesi sa Šopronom, ali i ove sezone, bez obzira na probleme sa koronom od nas se očekuje mnogo. Imali smo puno muka letos i uoči starta sezone, više od pola tima je bilo pozitivno na virus i evo, tek sada, kada nas ima osam zdravih, možemo da nastavimo prvenstvo. Kada igraš profesionalno u nekom timu, klub će uvek da ti postavi ciljeve. Prošle godine se odredio šampion lige i prolaz u Evroligu na osnovu postojećeg stanja na tabeli, kada je počela pandemija, a sada je jedan od presudnih uslova da uđeš u završnicu šampionata ako odigraš više od 80 odsto takmičenja. Korona diktira sve”.

Obrni, okreni, snalazi se ko kako ume, košarka ne sme da stane, a samim tim ni sportske ambicije da presahnu.

“Mi, igračice, u šali kažemo za novonastalu situaciju “no pressure, but win” (nema pritiska, ali pobedi). To nam je, ustvari, stara krilatica, ali sada je posebno aktuelna”, uz osmeh dodaje Jelena Bruks.

Famozni kovid nije zaobišao ni našu sagovornicu, kao ni njenu saigračicu Tinu Jovanović Krajišnik.

Ja sam u avgustu, da tako kažem, preležala koronu, a nešto kasnije i Tina. Za sve ovo vreme sam se desetak puta testirala, ustvari, kad god su to u klubu tražili. Ta testiranja nisu bolna, ali nisu ni prijatna, kada su mi uvlačili tu cevčicu u nos imala sam osećaj da mi golicaju mozak”.

Dakle, u situaciji u kojoj nema presije, a pobede su imperativ, mađarski šampion će tek da krene u ovosezonske bitke, ali Jelena ne bi bila to što jeste da stvari ne posmatra realno i racionalno. Zato i jeste velika igračica, jer zna da proceni situaciju i kako u datim okolnostima naći put do uspeha.

“Pre svega, da budemo realni, cilj je da završimo sezonu, da nas pandemija ponovo ne zaustavi. Da oprezno uđemo u nastavak sezone. Što se bolje čuvamo to ćemo duže da igramo. Mnoge od nas se košarkom bave profesionalno i veoma nam je važno da što bolje odradimo posao u ovim čudnim uslovima”.

Dakle, ništa nije novo ako kažemo da ništa više nije kao pre. A posebno bolan podatak za vrhunske sportiste i planetarnu javnost je taj što je korona odložila i Olimpijske Igre u Tokiju za dogodine.

Mnogo smo se radovale ponovnom učešću na OI, ali nije nam se dalo ove godine da ispunimo još jedan san. Ne znam šta da mislim u vezi tog odlaganja, ima skeptika, koji ne veruju da će se Igre uopšte održati. Ja sam odlučila da sebe pripremim kao da neće da ih bude, pa ako se dogode, onda ću pošteno da im se iznova obradujem. Ali, ako do sledećeg leta ne bude vakcine, bojim se da je neizvodljivo održavanje OI. Ne znam, to je neko moje mišljenje. Teško bi tu mogao da se organizuje košarkaški turnir po ugledu na trenutni sistem Evrolige, OI su ogromno takmičenje. Ne znam, videćemo”.

A to bi možda i bile poslednje Jelenine Olimpijske igre, mada nije isključeno da pod obručima ostane do 2025. godine, ako se sve kockice poklope profesionalno i privatno.

Naša sadašnja reprezentacija je imala taj planirani ciklus do Tokija, videćemo za dalje kako ćemo i šta ćemo i da li će da ostane ova okosnica tima. Dogodine imamo najpre Evropsko prvenstvo, znači, dva veoma jaka takmičenja u malom razmaku. I ne samo to, neophodno je i da se organizuju duge pripreme, odmah posle klupske sezone. Sada je sve to daleko i neizvesno, samo da budemo svi zdravi i pravi. Što se mene tiče, imam ugovor sa Šopronom do 2023. godine, to znači da ću i naredne godine da budem tamo sa porodicom, tamo nam je zaista druga kuća. Ne znam da li ću posle toga još da igram, jer planiram da rodim bar još dvoje dece”.

Za sada se sve vrti oko preslatkog jednoipogodišnjeg Matea.

Mateo i tata su najbolji drugari, druže se u Šopronu, dok sam ja sa reprezentacijom. Dok je suprug Dejv na poslu, Mateo je u vrtiću posle pauze, zbog ove situacije i sad je presrećan što je ponovo sa drugarima. Samo je ljut na baba Ljubicu, što ne može da bude s njom uživo, pa kad je vidi na telefonskom video pozivu, beži u znak protesta”, smeje se Jelena.

Porodični dolazak u Srbiju im je proletos jedva uspeo, ali srećom, sve se lepo završilo.

Nije bilo prijatno iskustvo, zbog pandemije sam imala prazan hod, nisam igrala, nije bilo primanja, samo troškovi. Hteli smo da dođemo u Srbiju kod mojih, ali smo na to čekali dva meseca. Ja sam mogla da uđem u zemlju, ali moj sin i suprug, koji su američki državljani nisu imali dozvolu za ulazak. To mi je bilo neshvatljivo, da članovi moje porodice ne mogu samnom da uđu u Srbiju i to sam objavila na Fejsbuku. Srećom, ubrzo su to preneli i mediji, a država je ekspresno reagovala i omogućila nam da dođemo u Kragujevac”, sa zahvalnošću priča kapiten srpske reprezentacije.

Teški izazovi u Turskoj

Ženska reprezentacija Srbije u četvrtak igra u kvalifikacijama za EP protiv Litvanije, a u subotu sa Turskom, oba meča od 16 časova.
Srbija vodi u grupi “E”, posle trijumfa pre godinu dana protiv Turske u Beogradu 59:56 i Albanije

u Draču 139:34. Do kraja kvalifikacija, početkom februara Srbija će da dočeka Albaniju i Litvaniju. Na EP 2021. idu pobednici grupa i pet najboljih drugoplasiranih timova.

Selektorka Marina Maljković je u Tursku odvela ovaj sastav: Ivon Anderson, Jelena Bruks, Sonja Vasić, Katarina Zec, Nevena Jovanović, Sara Krnjić, Nikolina Milić, Jovana Nogić, Aleksandra Stanaćev, Dragana Stanković, Teodora Turudić, Aleksandra Crvendakić, Saša Čađo i Maja Škorić.