Aleksandra, bronze ti se pozlatile!

Blog ostalo 19. nov. 20208:00 > 23:14
Podeli:
fiba.basketball

Kada su zlatne srpske košarkašice pre nešto manje od decenije tek krenule u prve pohode, ka velikoj evropskoj sceni, jedna vižljasta, devojčica guste kovrdžave kose i krupnih očiju, stasavala je u Loznici.

I sve više se pričalo o tom čudu od deteta, koje je, nedugo potom, obuklo dres Crvene zvezde i kadetske nacionalne selekcije, dok su seniorke, istovremeno, krčile put kroz kvalifikacije za Evropskp prvenstvo 2013. u Francuskoj, gde su sve zadivile sjajnom igrom i plasmanom. Tada su srpske gracije pod obručima postale bivše autsajderke i buduće šampionke.

Na juniorskom EP 2012. u Rumuniji i 2013. godine u Hrvatskoj osvojila je bronzu, a sa najboljim seniorkama Srbije isto odličje je izborila na OI 2016. godine u Rio de Žaneiru, a medaljom istog sjaja okitila se na EP 2019. u Srbiji. Sa Šopronom je upisala pet državnih titula (šestu nije zbog pandemije korone), tri Kupa Mađarske, dva puta je igrala na F4 Evrolige, jednom u finalu i to na domaćem terenu. U izboru za najbolju mladu igračicu Evrope bila je sedma 2013. godine, a 2014. godine četvrta. Na EP mladih (U 20) 2016. godine u Portugaliji srpski tim je bio četvrti, a Crvendakićeva je izabrana u najbolju postavu šampionata. Na tradicionalnoj svečanosti KSS proglašena je za najbolju košarkašicu Srbije za 2018. godinu.

Međutim, mnogi tada nisu znali da prepoznaju taj momenat. Dežurni skeptici, Neverne Tome, kojih po pitanju ženske košarke uvek ima u velikom broju, šturo i papagajski su rezonovali: “Lepo što se pojavila mala Aleksandra Crvendakić, nastaviće se uspesi mlađih reprezentativnih kategorija, ali tu se nit prekida, ostaće jaz između njih i seniorki, koje nisu osvojile medalju od evropskog srebra 1991. u Tel Avivu”.

Malo ko je verovao u ono čemu se stremile sve one i svi oni u Košarkaškom savezu Srbije, a to je da postanu jedno biće, jedan trofejan sistem. Ali, to se obistinilo! Zato danas pričamo o Aleksandri Crvendakić kao ogledalu tog koncepta. Ne samo što pod obručima ima odraz, ona je, pre svega, odraz uspona srpske reprezentativne ženske košarke. Pre svega zato što je štrkljasti devojčurak, tananih i dugih ruku i nogu, velikim, produženim koracima, sustigao i dohvatio seniorski tim Srbije i potpuno prirodno uleteo u tu kovnicu odličja. Sasvim spontano i zasluženo Aleksandra je postala njen najmlađi, ali ravnopravan član, pa je sada, sa 24 godina, već vlasnica i dve seniorske medalje – olimpijske i evropske bronze.

Razgovor za Sport Klub počinjemo od najsvežijeg podviga, koji je ovih sumornih dana obradovao Srbiju. Kao što je poznato, izabranice Marine Maljković su u FIBA ’mehuru’ u Istanbulu (od 12. do 14. novembra) pobedile selekcije Litvanije i Tursku i sa skorom 4-0 u grupi E obezbedile učešće na Evropskom prvenstvu 2021. godine, gde će braniti bronzu.

Imamo u džepu kartu za EP dogodine, matematički smo je osigurale, samo u februaru da to i formalno overimo, nadam se u Srbiji. Presrećna sam zbog vize za EP jer naš cilj je i bio da u Istanbulu završimo posao, da odigramo najbolje što možemo i prođemo na EP pre poslednjeg kvalifikacionog prozora”, kaže Aleksandra Crvendakić za Sport Klub.

Zadatak nije bio nimalo lak, u dobro poznatim pandemijskim okolnostima jer mnoge igračice su trenutno u deficitu sa utakmicama i treninzima, samim tim i sa formom, s obzirom na to da korona hara širom Evrope i cele planete.

fiba.basketball

Oba protivnika su bila teška, ali protiv Turske je bilo teže. Znale smo da Turkinje imaju odličnu ekipu, da igraju slobodnije i kvalitetnije na svom parketu. Dobro se sećamo utakmice u Beogradu kada smo ih pobedile na jednu loptu. U Istanbulu smo bile mentalno jače, presudila je naša vera. Čak i kada smo gubile u prvom produžetku, verovale smo u pobedu i to ostvarile u drugom. Verovale smo u naš dugogodišnji rad, fokusirale se na odbranu i to je odlučilo”.

Na opasku da smo dočekali da postane jedna od ključnih igračica reprezentacije, s obzirom na njenu vrlo dobru igru u Istanbulu, skromno je odgovorila:

Teško mi je da pričam o sebi i svojim partijama. Ne volim o tome da govorim, košarka je timski sport, najvažnije da moja ekipa ostvari što bolji rezultat. Srećna sam što sada imam veću ulogu u reprezentaciji i što mogu da pomognem saigračicama da dođemo do cilja”.

Aleksandra Crvendakić (24) zrači neverovatnom smirenošću, samouverenošću i zrelošću, verovatno zato što je od početka karijere, gde god je igrala, rano bacana u vatru. A upravo su te osobine, uz evidentan, redak talenat, preduslov za status vrhunske igračice.

Nisam imala izbora, morala sam rano da sazrim”, uz osmeh dodaje Aleksandra, “Sa 15 godina sam otišla iz Loznice u Crvenu zvezdu, sa 18 u mađarski Šopron. Svuda sam bila lepo prihvaćena, a ja sam se uvek trudila i trudim da dam maksimum na treninzima i utakmicama i to je dalo dobre rezultate. Naravno, imam još mnogo da učim, želim da i dalje napredujem i daću sve od sebe”.

fiba.basketball

Kao što je ona učila od Jelene Milovanović i Sonje Petrović, sada Vasić, tako i sada njena mlada saigračica u Asvelu, 15-godišnja Litvanka Juste Jocite, može da sledi Aleksandrin primer. I neće pogrešiti, a počeci su im slični. Inače, mlada Litvanka je i seniorska reprezentativka svoje zemlje, a na minuloj utakmici sa Srbijom imala je malu minutažu, ali i dobar školski čas u vidu Aleksandrine partije.

O saradnji sa selektorkom Marinom Maljković, Crvendakićeva govori biranim rečima: “Marina je prema svima jednaka, traži borbenost, srčanost, predanost, uvek zahteva maksimum. Navikli smo već odavno na nju i njen sistem, a i ona na nas. Ona deluje strogo, ima autoritet, ali nije potrebna strogoća kada je igranje za reprezentaciju u pitanju. I u klubovima, mi kao profesionalke uvek težimo da damo maksimum, a šta tek reći za nacionalni tim. Svi volimo da igramo za Srbiju i nije potrebno niko da nas tera i posebno motiviše, igranje za nacionalni tim je motiv sam po sebi. Uvek hoćemo da ostvarimo više, imamo najviše ciljeve, a Marina je i u tome i u svemu prva da nas na to podseti i usmeri”.

U Istanbulu smo bile protivnice, ona je isuviše mlada, ali već su je uvrstili među najbolje seniorke Litvanije, što dovoljno govori za kakav talenat je smatraju. Posle naše utakmice mi je prišla i naravno, čestitala na pobedi, uz komplimente na račun reprezentacije Srbije”, priča Crvendakićeva.

Kako god, imaće vremena njih dve u Lionu za razgovore na te teme. Recimo, Aleksandra može da joj ispriča kakav je njen osećaj bio kada je sa 14 godina postala lider mlađih nacionalnih selekcija, a sa 20, kao novopečena seniorska reprezentativka, debitovala, ni manje, ni više, nego na Olimpijskim igrama i osvojila medalju! 

Zaista, to je za mene nezaboravno iskustvo. Na OI 2016. u Riju bila sam još beba, a dobila sam tu sjajnu priliku i vratila se kući s bronzom. Bila sam sa njima, videla, osetila šta su OI i šta znače pobede i olimpijska medalja. Kao mlada igračica moraš da prođeš kroz kaljenje sa starijima, a ja sam imala čast i sreću da to bude i na najvećim takmičenjima”, sa ushićenjem se seća Crvendakićeva, koja često ističe kako su joj od ranih početaka košarkaški uzori bili Sonja Vasić i Dejan Bodiroga.

A već na prošlogodišnjem EP u Srbiji bila je jedna od uzdanica srpskog tima na putu do nove bronze. U međuvremenu, sa saigračicama je na najbolji način trasirala put za iduću najveću kontinentalnu smotru i za OI u Tokiju.

U ovom trenutku je nezahvalno govoriti o ambicijama u vezi EP i OI. Teško je bilo šta prognozirati, ne znamo u kakvoj ćemo formi biti, ko će koliko da igra ove sezone u ligama i kako će klupska sezona da se odvija u uslovima pandemije. Možemo samo da nagađamo šta će i kako će biti i da se nadamo da će korona što pre da prođe. Jedva čekamo da se vratimo normalnom životu“.

Svim srpskim reprezentativkama, razumljivo, teško je palo odlaganje OI u Tokiju za dogodine, ali šta je tu je. Vrhunski sportisti najbolje znaju kako da se prilagode promenama i izbore sa problemima i preprekama. To im je u opisu službe…

fiba.basketball

Treniramo, borimo se i nadamo se da će OI da se održe dogodine. Teška je situacija, ali uvek kažem, zdravlje je na prvom mestu, sve može da se odloži i sačeka, samo zdravlje je nezamenjivo. Iz dana u dan sve više se nadam da ćemo otići na OI, ali nezahvalno je o tome pričati kad ne možeš da planiraš ni šta će sutra da se dogodi, a kamoli sledeće godine”.

Koronavirus, nažalost, diktira sve, pa su uslovi takmičenja krajnje neobični, komplikovani i naporni, ali kada je u pitanju igranje za reprezentaciju Aleksandra Crvendakić nema dilemu.

Čudan osećaj je igranje u ovim okolnostima i u ’balonu’ bez publike. Ne znam da li ćemo uopšte moći da se naviknemo na igru bez navijača i na konstantna testiranja. Ovom prilikom sam bila srećna što sam provela vreme sa svojom reprezentacijom jer sve mi u klubovima prolazimo kroz teške periode neigranja i neizvesnosti zbog pandemije. Kao i uvek, imale smo kvalitetno zajedničko vreme i ništa nam nije teško palo, s obzirom na to da smo se uželele jedna drugih. Uvek u reprezentaciji napravimo takvu atmosferu da nam bude lepo”.

Na pitanje da li raspoloženje, kao nekada, podiže DJ Sara Krnjić, povratnica u srpski nacionalni tim, Aleksandra odgovara uz osmeh:

Nije samo Sara zadužena za to, imamo sada više ’di džejeva’, trešti muzika na sve strane. Važno je da je veselo i da uživamo kada smo na okupu”.

fiba.basketball

Bez sumnje, zdrava sredina, u koju se od starta uklopila i Amerikanka Ivon Anderson.

Kada je Aleksandra proletos odlučila da pređe u Asvel jedna od presudnih stavki bio je predsednik tog kluba, legendarni Toni Parker, nekadašnji francuski reprezentativac i NBA as. “Velika stvar je što je Parker pored brige o muškom timu ušao i u žensku košarku. Svi znamo da ženska košarka zaslužuje malo više pažnje i zahteva posebnu podršku. To košarkašice zaslužuju i vraćaju na najbolji način. Iz prvog razgovora sa Parkerom videla sam koliko mu znači uspeh kluba i koliko ceni srpsku košarku i sve to mi je dodatni motiv. Nadam se da će sezona da bude uspešna, ali zaista, za sada je nezahvalno pričati o tome dok se ne izborimo sa pandemijom”, kaže Crvendakićeva.

Kada dođe nova igračica u reprezentaciju trudimo se da joj pomognemo da se brzo adaptira. Ivon je to osetila i dobro se pokazala na utakmicama u Turskoj i nadam se da će tako da bude i ubuduće”.

Aleksandra Crvendakić je od malih nogu u voljenom sportu, već kao devetogodišnja devojčica nije imala dilemu kojim sportom želi da se bavi.

U rodnoj Loznici sam počela sa nepunih 10 godina da treniram košarku kod trenera Željka Vasiljevića. U kadetsku reprezentaciju sam ušla sa 14 godina, a sezonu kasnije sam dobila poziv iz Crvene zvezde od trenera Dragana Vukovića i Zorana Kovačića Čivije. Taj poziv nisam mogla da odbijem, pogotovo što sam veliki navijač Zvezde. Bila je to ozbiljna ekipa, sjajno se radilo, šteta što nismo osvojili neki trofej, a stigli smo i do finala regionalne lige 2014. godine”.

Čim je postala punoletna obrela se u mađarskom Šopronu, u klubu, osvedočenom prijatelju srpske ženske košarke.

I tamo su me divno prihvatili, Šopron je moja druga kuća, oni mnogo cene i vole srpske igračice, mnoge naše internacionalke su igrale tamo i sve su ostavile značajan trag. Zaista se trudimo da im uzvratimo na najbolji način, kroz rezultate i ponašanje i to je, jednostvano, uzajamna ljubav. Mnogo prijatelja sam tamo stekla, a svakako, produbila prijateljstvo sa Jelenom Milovanović, Tinom Jovanović i Danijel Pejdž. U Šopronu sam za šest godina osvojila pet državnih titula, a šestu nismo zbog korone, zatim, tri kupa Mađarske, dva puta sam igrala na fajnal-foru Evrolige, jedanput u finalu”.

Imala je sve uslove u Šopronu za dalji uspon karijere, ali je Aleks, kako je drugarice zovu, želela nove izazove i letos se preselila u Francusku, u Asvel iz Liona.

Htela sam da izađem iz zone komfora i otišla sam u Lion. U ovom trenutku je nezahvalno pričati o ambicijama, teška je situacija zbog korone. Cela Francuska je u karantinu. Pokušavamo da igramo košarku, ambicije su uvek visoke, ali videćemo kako će sve da se odvija, sve je neizvesno zbog pandemije korone. Ugovor sa Asvelom mi je 1+1, nadam se da ćemo uskoro da se vratimo u normalu. Dobar je tim, imamo francuskih reprezentativki, koje žele klupski uspeh, nadam se da ćemo to da ostvarimo”.

fiba.basketball

Naša sagovornica se specijalno za Sport Klub osvrnula na najznačajnije momente u dosadašnjoj, blistavoj karijeri. Najpre, o trenutku kada je bila najsrećnija…

Svakako, kada sam osvojila bronzanu medalju na OI u Riju. Utakmica koju ću doživotno pamtiti  je ona sa reprezentacijom Francuske u borbi za treće mesto na OI u Riju. Pobedile smo 70:63 i osvojile bronzu i tada je nastalo neopisivo, nezaboravno slavlje”.

A, evo kada je Aleksandra Crvendakić bila najponosnija.

Bez dileme, najponosnija sam na bronzu, osvojenu na EP, prošle godine u Beogradu. Samo mi znamo koliko smo imale problema, povreda, šta nas je sve snašlo kroz teške pripreme, ali izgurale smo junački tu priču. Zato nije fraza kad se kaže da je ta bronza zlatnog sjaja”.

Kako kaže, najtužnija je bila posle finala fajnal-fora Evrolige 2018. godine.

Finalni turnir Evrolige igrao se u Šopronu, atmosfera je bila sjajna, igrale smo u punoj dvorani, uz veliku podršku verne publike, u polufinalu smo pobedile turski tim Jakin Dogu, trojkom Jelene Milovanović u poslednjoj sekundi. U našem timu smo bile nas tri iz srpske reprezentacije, pored Jelene i mene, tu je bila i Danijel Pejdž. Nažalost, u finalu smo bile emotivno ispražnjene i ubedljivo smo poražene od ruskog Jekaterinburga. Taj poraz i ta propuštena prilika su mi baš teško pali”.

Na sreću, takve situacije su retke na Aleksandrinom zvezdanom putu. Iza nje su brojne klupske titule i četiri medalje sa reprezentacijom, sve četiri bronze… Prve dve su iskovane na EP 2012. i 2013. godine u juniorskoj konkurenciji. I sada, šta drugo zaključiti, nego da je vreme da izađe i iz tog bronzanog komfora. Zlatna devojka i igračica zlata vredna, pa neka joj se bronze pozlate…