Atletiko Madrid se prošle sezone prerano oprostio od borbe za titulu prvaka Španije iako su Real i Barselona bili ranjivi sa mnogobrojnim problemima.

U novoj sezoni La Lige Jorgandžije su odigrale sedam utakmica iz kojih se vidi jedna potpuno drugačija slika u odnosu na veći deo prethodnog šampionata. Pravi izazovi će tek uslediti ( sledeće kolo na Vanda Metropolitano stiže Barsa), ali za sad ekipa Dijega Čola Simeonea ostavila je veoma pozitivan utisak i podgrejala nade armiji navijača crveno belog dela Madrida da se može ponoviti sezona 2013/2014 kada se Atletiko popeo na vrh španskog fudbala posle punih 18 godina čekanja.

Trenutno se Jorgandžije nalaze na trećem mestu tabele sa tri boda zaostatka i dve utakmice manje u odnosu na prvoplasirani Real Sosijedad. Rohiblankosi jedini još uvek nemaju poraz u ligi uz učinak od pet trijumfa i dva remija.

Imaju drugi najefikasniji tim sa 17 postignutih golova i najbolju odbranu sa samo dva primljena gola. Jedna od najčvršćih odbrana Evrope ima i adekvatnu podršku u napadu, što je mnogo nedostajalo u ranijem periodu. Koliko god Luis Suarez bio veliko pojačanje, stiče se utisak da Atletiko u liku Žoaa Feliksa konačno ima onog pravog lidera na terenu, ključnog igrača oko kojeg se sve vrti na terenu.

Posle teške uvodne sezone i adaptiranja na specifični sistem Čola Simeonea, mladi Portugalac se definitivno snašao i počeo u kontinuitetu da igra shodno ogromnom talentu koji poseduje. Uživa na terenu, ima preko potrebno samopouzdanje i saigrači mu sada potpuno veruju. U prethodne dve utakmice La Lige postigao je četiri gola, a pre toga bio dvostruki strelac u verovatno ključnoj pobedi nad Salcburgom ako Atletiko prođe grupnu fazu Lige šampiona.

Čini vrlo dobar tandem sa Suarezom uz učinak od 10 datih golova u domaćem prvenstvu. U standardnom Čolovom sistemu 4-4-2, Feliks igra uglavnom u srcu napada sa Urugvajcem, mada se često nađe i u ulozi drugog ili polu-špica koji svojim lucidnim driblinzima, dodavanjima i oslobađanjem prostora hrani loptama najisturenijeg Suareza.

Upravo je u prošlom kolu protiv Kadiza igrao baš tako, jer se i trener Simeone odlučio da malo kombinuje i počne tu utakmicu u formaciji 3-4-2-1, gde su Suarezu najveću podršku davali Feliks i Markos Ljorente.Uz ranije pomenuti dvojac, velike zasluge za mnogo konkretniju i bržu igru Atletika u završnici akcija idu na račun odličnog Ljorentea. Definitvno jedan od najvažnijih igrača madridskog kluba.

Uvideo je Simeone na vreme njegovu korisnost na protivničkoj polovini i pomerio ga sa ranije pozicije običnog veznog igrača na poziciju krila ili ofanzivnog veznog što se ispostavilo kao pravi potez. Samo treba pogledati Ljorenteov nedavni pogodak protiv Betisa, kada je sam po krilu probio maltene kompletnu odbranu gostiju i doneo prednost Atletiku, koji se do tog trenutka dosta mučio. Sa dva gola i asistencijom u produžecima na Enfildu, poneo je epitet junaka velikog preokreta i trijumfa Rohiblankosa protiv Liverpula 3:2.

Sa Ljorenteovim igračkim repertoarom, Čolo sada ima ofanzivnog univerzalca koji mnogo doprinosi što u kreiranju akcija kroz sredinu terena što odličnim prodorima po krilu. Na poslednjih pet mečeva, Markos se tri puta upisao u listu strelaca. O uticaju Luisa Suareza na igru i dosadašnje partije madridskog Atletika ne treba mnogo govoriti. Iako još uvek nije u onoj pravoj formi, sa pet postignutih golova u sedam utakmica La Lige pokazuje da nije zaboravio da trese protivničke mreže i da će golgeterski učinak biti sve bolji i bolji.

Iskusni Urugvajac predstavlja krucijalno pojačanje za Čolov tim i fudbaler takvog pedigrea i šampionskog duha može mnogo pomoći ostalim saigračima, motivisati ih da budu još bolji, pokazati im da vrede možda više nego što misle i ubediti da ovaj tim Atletika ima snage da bar do samog kraja bude kandidat za titulu prvaka Španije. U ofanzivnom delu značajnu ulogu ima Simeoneov omiljeni džoker Anhel Korea, koji polako postaje sve češći član startnih 11. Dosta je sazreo kao fudbaler, pruža veoma dobre partije i trener mu to vraća velikom minutažom na terenu.

Za još ubojitiji Atletikov napad biće neophodno da  Janik Fereira Karasko ili Dijego Kosta budu na visokom nivou kada se vrate na teren posle oporavka od povreda. Povratak Karaska u redove Rohiblankosa početkom tekuće godine ispostavio se kao pravi potez jer se Belgijanac brzo uklopio u sistem i vremenom dosta unapredio Atletikovu igru, pogotovo u nastavku prošle sezone nakon duge pauze prouzrokovane pandemijom virusa korona.

Tokom leta, uprava Atletika je očekivano otkupila njegov ugovor od kineskog Dalijena. Dokazan igrač koji se odlično snašao i tokom svog prvog mandata u madridskom klubu. Nije pružao najbolje partije početkom aktuelne sezone ( jedan gol protiv Selte) i nekako se nije do kraja izdefinisala njegova prava uloga na terenu. Na to se nadovezala i povreda mišića desne butine zbog čega već neko vreme nije na raspolaganju treneru Simeoneu.

Kada se vrati i ako uhvati ponovo pravu formu biće veliko pojačanje u Atletikovoj ofanzivnoj liniji. Što se tiče Dijega Koste, praktično je jednom nogom bio na pragu odlaska iz kluba tokom letnjeg prelaznog roka ali se to na kraju nije desilo. Mnogi su jedva čekali da vide na delu tandem Suarez-Kosta. U prvom kolu prvenstva protiv Granade, posle samo devet minuta igre veoma motivisani Kosta postiže gol. Željan dokazivanja i verovatno malo uplašen za svoje mesto u timu dolaskom Suareza.

U pomenutoj utakmici, problematični špic tokom drugog poluvremena ustupa svoje mesto baš Suarezu, koji sa dva pogotka na debiju započinje svoju priču sa Atletikom na najlepši mogući način. Jedini put su počeli utakmicu zajedno polovinom oktobra na gostovanju Selti, ali se početkom drugog poluvremena Kosta povredio i izašao iz igre. Bez obzira na česte povrede i činjenicu da su njegovi najbolji dani prošli, Dijego Kosta se uvek smatra bitnim šrafom u mašineriji Čola Simeonea. Iskusni napadač zna savršeno kako funkcioniše Atletiko i uvek može biti od pomoći pogotovo kad ima tako dobre saigrače poput Feliksa i Suareza.

U veznom redu sada već nastaje velika gužva. Odlazak Tomasa Partija u Arsenal poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka jeste razbesneo vodeće ljude kluba ali se za sad čini da Atletiko nije time mnogo izgubio. Zaradila se sasvim dobra svota novca ( 50 miliona evra) i kao zamena je doveden na jednogodišnju pozajmicu sa pravom otkupa ugovora, doskorašnji član londonskog kluba Lukas Toreira, koji se po karakteru i stilu igre potpuno uklapa u taktičke zamisli Dijega Simeonea.

Borbeni Urugvajac se sasvim dobro pokazao na prethodnim utakmicama i čak zatresao mrežu na gostovanju Osasuni. Vremenom bi trebalo još više da doprinese i bude pravi motor na sredini terena koji će maksimalno kvariti igru protivnika. Slično se očekuje i od najnovijeg pojačanja iz posrnule Valensije Žofrija Kondogbije. Odlični zadnji (centralni) vezni fudbaler iz Centralnoafričke Republike plaćen je 15 miliona evra. Snažan i čvrst u duelima, trebalo bi još više da zatvori puteve ka Atletikovoj zadnjoj liniji, a pritom dobar tehničar sa sjajnim udarcem. Zna da uputi odličnu dugu loptu napred kojom može osvojiti puno prostora svojim saigračima. Vrlo zahvalan igrač koji po potrebi može biti i štoper. Čolo je insistirao na njegovom dolasku.

Glavne uzdanice u veznom redu Jorgandžija ostaju Koke i Saul Nigez. Dvojac koji čini veliki oslonac u celoj Atletikovoj igri iako izostaju češći golovi i asistencije kao pre. Možda se to malo više primećuje kod Saula, koji se nedavno vratio u prvi tim posle povrede. Svakako dva igrača bez kojih se teško može zamisliti sadašnji Atletiko Madrid. Treba spomenuti i Ektora Ereru, koji se nije najbolje snašao u proteklih godinu dana ali trenutno igra sasvim korektno i ostavlja bolji utisak nego pre.Ima veliku minutažu i biće potreban zbog ogromnog broja utakmica koje čekaju Rohiblankose.

Kada na sve ovo dodamo da u veznom redu, malo ofanzivnije ili isturenije po krilima, učestvuju često Ljorente i Lemar dobijamo širok izbor kandidata za mesto u timu. Simeone ima mogućnost da kombinuje na mnogo različitih načina pozicije svojim fudbalerima na sredini terena tako da svako može pružiti svoj maksimum.

Već godinama unazad, Atletikova odbrana važi za jednu od najboljih, a to se vidi i početkom ove sezone jer su crveno beli iz Madrida primili svega dva gola na sedam mečeva u španskom prvenstvu. Velika stvar za zadnju liniju Jorgandžija predstavlja povratak oporavljenog Hosea Himeneza u prvih jedanaest krajem oktobra. Urugvajac se uveliko izdvojio kao najbolji štoper ekipe i sa Stevanom Savićem čini vrlo čvrst bedem ispred gola Jana Oblaka.

Osim utakmice protiv Ueske, Savić je sve ostale odigrao celih 90 minuta uključujući i susrete u Ligi Šampiona. Crnogorac je za pet godina provedenih u klubu izrastao u vrhunskog štopera i Simeone u njega ima mnogo poverenja. Zbog povrede Himeneza, igrao je nekoliko utakmica u štoperskom paru sa Felipeom ili Ermosom. Obojica su pokazali da na njih Čolo itekako može računati kao ozbiljne alternative Himenezu i Saviću.

Treba napomenuti da Ermoso može pokriti i poziciju levog beka, kada u timu nema Renana Lodija. Brazilac se nametnuo kao prvo rešenje na pomenutoj poziciji, mada sa izuzetno ofanzivnim karakteristikama i često ga gledamo na protivničkoj polovini u završnicama napada. Ostavlja više prostora pozadi i nekad ne stigne to da pokrije zbog čestih ubacivanja napred, što jeste njegova mana. Na mnogim utakmicama, Lodi više izgleda kao levo krilo nego kao bek. Može dosta da pomogne u napadu prodorima i centaršutevima.

U zavisnosti od protivnika i taktike, Čolo praktično može da bira kako će izgledati leva bočna strana, ofanzivnije sa Lodijem ili defanzivnije sa Ermosom. Desnu stranu potpuno kontroliše Kieran Tripije, prošlogodišnje pojačanje iz Totenhema. Engleski reprezentativac se fino uklopio u Atletikovu koncepciju igre, iako se čini da ima prostora za još bolje partije.

O Janu Oblaku je suvišno trošiti reči. Jedan od najboljih svetskih golmana i kičma ne samo odbrane već kompletne igre Atletiko Madrida. Nemaju više Jorgandžije takve igrače u zadnjoj liniji kao što su bili Godin, Felipe Luis ili Huanfran ali i sadašnja odbrana odrađuje zadatke na zadovoljavajućem nivou.

Za razliku od ranijih sezona, Čolo Simeone sada ima na raspolaganaju mnogo širi izbor igrača i dugačku klupu što predstavlja veliki plus za visoke ambicije kluba. Kompletna igra Atletika je lepša, brža i konkretnija. Postiže se dosta golova dok odbrana predvođena Oblakom retko kad kapitulira. Rohiblankosi odavno nisu imali kompaktniji tim spreman za veliku borbu sa Realom i Barselonom.

Već u subotu nas očekuje okršaj Atletika i Barse na stadionu Vanda Metropolitano u osmom kolu La Lige. Veliki ispit za izabranike Dijega Simeonea, bez obzira na sve probleme koje prate njihovog predstojećeg rivala. Punih deset godina, Atletiko nije savladao Barselonu u prvenstvu i nijednom pod Simeoneovom palicom.

Jorgandžije jesu dva puta izbacile Mesija i društvo u četvrtfinalu Lige šampiona, uzele titulu Barsi ispred nosa 2014. godine na Kamp Nou, ali nikada nisu uspeli da pobede katalonski klub u La Ligi. Posao će biti znatno otežan zbog činjenice da je Suarez od nedavno pozitivan na kovid 19 i da se Savić požalio na povredu u duelu Crne Gore i Azerbejdžana.

Iako dva izuzetno bitna igrača ne budu u protokolu za meč sa Barsom, to ne treba da obeshrabri ostale fudbalere Atletika jer trijumf u subotu na Vanda Metropolitanu donosi čak devet bodova prednosti u odnosu na Katalonce. Utakmica sa Barselonom može biti dobar pokazatelj pravih Atletikovih mogućnosti, jer će Madriđani biti pod imperativom pobede i ako napokon nadigraju Barsu premostiće veliku prepreku na putu ka šampionskoj tituli.

Do kraja kalendarske godine, Jorgandžije čeka nekoliko izuzetno važnih utakmica što u domaćem šampionatu što u Ligi šampiona ( gostovanja Realu, Sosijedadu,Valensiji, Salcburgu kao i mečevi kod kuće sa Lokomotivom i Bajernom). Zbog toga trijumf nad Barsom može doneti preko potrebno samopouzdanje pred vrlo zgusnut i težak raspored.

Atletiko jeste bio blizu osvajanja titule 2016. godine ( završili takmičenje sa 88 bodova, samo tri manje od prvaka Barselone) i zauzeo vicešampionsku poziciju u sezonama 2017/2018 i 2018/2019, ali to nije bilo dovoljno za konačni uspeh. Sa ovako dobrim timom i krajnje promenljivom formom Reala i Barselone, fudbaleri Atletiko Madrida zaista imaju obavezu da do kraja La Lige budu potpuno ravnopravan protivnik u trci za šampionski pehar.