Bogosavljev za SK: FIBA balon (ni)je NBA balon

Blog ostalo 23. nov. 202014:00 > 14:18
Podeli:
Lintao Zhang, Getty Images Sport

Kada pošaljete SMS poruku sa „dobar dan ili dobro veče“ sa ovih prostora, a u vreme „prilagodljivo“ u nekoliko vremenskih zona, zapravo priznajete da ne možete da locirate „primaoca“.

Predrag Bogosavljev, direktor FIBA za sportska takmičenja, nekada je dnevno menjao aerodrome. A u poslednjih sedam, osam meseci, opasno je ‘prizemljen’ u Mijesu, kraj Ženeve, sedištu Svetske kuće košarke.

Povezano

Pandemija mi je ‘udarila’ rampu. U ovakvoj situaciji, službena putovanja skoro da ne postoje, ili su svedena na minimum. Više me nije teško pronaći, niti morate da brinete da ćete me probuditi, uglavnom sam u kancelariji,“ našalio se agilni operativac na početku razgovora za Sport klub.

U zdravstveno normalna vremena, pod njegovom kontrolom je ‘milion’ turnira, od najvećih svetskih, kontinentalnih, Evropskih prvenstava, Olimpijskih igara, kvalifikacija košarkaša i košarkašica, svih uzrasnih kategorija. Virusna godina jeste uticala na kvantitet takmičenja, ali je Bogosavljev daleko od besposlenog. Nepoznato njegovoj prirodi. Samo se forma promenila.

Pripremamo ‘prozore’ za šampionate kontinenata, kao da je sve uobičajeno. A u totalnom haosu, pa mi s vremena na vreme prođe kroz glavu da je sve ovo skoro nemoguć poduhvat.

Primećujemo da se ovo poslednje baš i ne uklapa u njegov rečnik. Nekada, kao igrač, izuzetno borben, kao sportski funkcioner, nije bilo nerešivih problema.

Tvrdo je, ali radimo. Uvek sam smatrao da sve može da se reguliše na adekvatan način. I sada se nadam najboljem, ali, sve je u ovim uslovima osetljivo. U ovom mom poslu, planiranje je od izuzetne važnosti. Ali, otkada epidemija diktira pravila, i planovi su postali delikatni deo, ne možete da utičete na stvari. Jer, promene su svakodnevne, zavisite od odluka na pojedinačnom državnom nivou. Sve što radite, u ovim okolnostima, samo je pokušaj da se smanji rizik.

To je i razlog zašto se kvalifikacioni ‘prozori’ za EŠ 2022. krajem meseca igraju u takozvanim ‘balonima’. Evropske košarkašice su već probile led u novim uslovima, a srpske reprezentativke još i vizirale učešće na sledećem EP.

Baloni su bili jedina opcija, način da se takmičenje nastavi. Nismo mogli po ustaljenoj formuli, kako smo započeli u vreme kada kovid nije bio aktuelan. Bilo je nezamislivo da nacionalne selekcije ‘špartaju’ Evropom u tri, četiri dana. Da ne spominjem različite zdravstvene protokole i eventualne probleme, koji su zbog toga mogli da nastanu. Što više putovanja, više rizika, a greške nisu dozvoljene.“

Turnirski ‘prozori’, drugi po redu, održaće se na osam evropskih lokacija (Valensija, Talin, Viljnus, Istanbul, Espo, Ljubljana, Po i Sarajevo), sa po jednim domaćinom – organizatorom, plus još tri učesnika (osim u grupi A). Ostali detalji?

Izraz ‘balon’ se zapravo odnosi na takozvani ekskluzivitet dvorane, koju će krajem novembra koristiti samo učesnici kvalifikacija. Oni će, inače, biti smešteni u hotelima, specijalno rezervisanim za njih, uz diskreciono pravo domaćina da bude i u nekom drugom objektu. Primarna stvar je smanjenje kontakata, da timovi i službena lica budu maksimalno izolovani od spoljnog sveta. Uz to ide poseban autobuski transport od hotela do dvorane, koji su, u većini gradova gde će se igrati, objekti u blizini. Nije potrebno da apostrofiram dezinfekciju sala, testiranja pre i u toku ovih mini turnira. Naravno, sve bez publike.

fiba.basketball

Koliko ovakvi uslovi podsećaju na junski finiš NBA lige?

Na prvu loptu, naši ‘baloni’ liče na ono što je uradila najjača liga sveta, sa jednom bitnom razlikom. NBA je bila u boljoj situaciji od FIBA reprezentativnih takmičenja. Oni su mogli da izoluju igrače na dve, tri nedelje, pre nastavka sezone. Tu je razlika između dve vrste ‘balona’. FIBA nije u situaciji da tako nešto uradi. Jedino nam preostaje da se potrudimo da sve stvari oko pripreme i samog takmičenja, odradimo tako da sve bude što bezbednije. Inače, svi u košarci radimo po, manje, više, sličnom principu, poštujući globalne i regionalne protokole, na bazi iskustava NBA, ali i drugih sportskih asocijacija.

Bogosavljev je prvi čovek FIBA takmičenja još od 2006, a jedna od glavnih preporuka, bila je odlična organizacija EŠ u SCG, godinu dana ranije. Da li je trenutna situacija najveći izazov u karijeri? 

Najveće iskušenje, ne samo meni, mislim svima. Ovako nešto niko nije očekivao i nema pravog odgovora. Ono što ja radim, ne može bez planiranja, što je mera uspeha. A to je sada maksimalno teško, da ne upotrebim neki ‘jači’ izraz.

Umesto nadgledanja i kontrole na licu mesta, putovanja sa kraja na kraj sveta, ostala je idila švajcarske varoši Mijesa.

„Od izbijanja pandemije, svi radimo ‘onlajn’. Sreća pa imamo mrežu sposobnih saradnika, dobru komunikaciju sa ‘timskim igračima’ na lokalnom nivou. Da nije tako, ne smem ni da pomislim kako bi uopšte završili posao.“

Da li je teže koordinirati FIBA takmičenja van evropskog kontinenta?

„Teško je porediti organizaciju na Starom kontinentu i u ostalim delovima sveta. Prednost Evrope je generalno bolja organizacija sporta, ali je trenutna kovid situacija ovde, skoro najteža ili odmah iza one u SAD. Zato je ogromna tenzija da se predstojeći ‘prozori’ završe isključivo u sportskim okvirima, da ne bude potrebe da pričamo i o nečem drugom, što ove godine mnogo utiče na životnu svakodnevnicu svakog od nas.

Spekulacije oko (ne)održavanja jednom već odloženih Olimpijskih igara, sledećeg leta u Tokiju, nekima prekraćuju vreme u (samo)izolaciji, drugima daju povoda za glavobolju, a šta bi bila ‘sigurica’ na tiketu?

„Skoro da sam sto odsto siguran da će se Igre održati. E, sad, u ovoj totalnoj neizvesnosti sa epidemijom, gde je samo izvesno da je neizvesno do daljeg, stvar sa Japanom, mislim da stoji drugačije. Biće OI, na ovaj ili onaj način, da sad ne nagađamo, bez publike, sa publikom, ima, nema vakcine…

FIBA je letos odustala od svih takmičenja mlađih reprezentativnih kategorija.

To je bila dobra, neminovna odluka, iako nije bio problem da napravimo ‘balon’ uslove, kao što radimo ove jeseni. Najveći rizici su bila putovanja. Probali smo sa „Skils čelindžerom“ kao nekom vrstom kompenzacije. Pozivnicu su dobili svi koji su hteli da učestvuju, plus najbolje juniorske reprezentacije (do 17 godina), koje su obezbedile učešće na SP. Od tih poslednjih, planiranih, čak polovina je odustala. A samo je trebalo okupiti šest, sedam igrača kod kuće i poslati snimke. Zato FIBA nije imala izbora, nego da leto 2020. bude takmičarski prazno.“

Godina koju je pojeo kovid, ako se ‘besnilom’ Pekićevog „predskazanja“ ne produži, nestaće pred punom beležnicom profesionalnih planova sagovornika.

Još ću postati sujeveran, ali ne bih o službenim putovanjima u 2021. Istina, ima ih nekoliko, ali, dok traje ovo što traje, ne bih o tome. Ono što je izvesno, odavno smo počeli pripreme za ženska i muška seniorska Svetska prvenstva. Košarkašice će 2022. igrati u Australiji, a 2023. Filipini, Japan i Indonezija će biti domaćini za 32 najbolje nacionalne selekcije.

Na kratku opasku ‘zar već’, brzo stiže objašnjenje:

Pripreme muškog šampionata, u proseku su četvorogodišnji ciklus, dok ženski SP može da se ‘odradi’ nešto brže, recimo za dve i po godine. Logično, na ovim projketima rade timovi ljudi. Tačan broj, teško je reći, nikada nisam stigao da nas prebrojim,“ raspoloženo će Bogosavljev.

Aktivnosti FIBA kada se bilo koja tema otvara i zatvara kriznom zdravstvenom situacijom?

„Radimo najbolje što možemo. Trudimo se da ponudimo korisne sadržaje za igrače, trenere, službena lica, prolazeći kroz različite obrazovne serije putem različitih platformi. U tom smislu, puno toga se radi, pa kada se stvari vrate u normalu, biće to vrsta zaloga za budućnost.