Heroji 2021: Zašto volimo UFC? Zbog ovakvih priča!

Blog ostalo 29. dec 202111:00 > 30. dec 2021 10:369 komentara
Podeli:
Čarls Oliveira
AP Photo/Chase Stevens via Guliver

Vrhunski sport privlači publiku sâm po sebi – elitni nastupi vrhunskih pojedinaca ostavljaju dubok utisak kod gledalaca koji im se dive. Međutim, do suštine, makar po mom mišljenju, dolazimo tek kada je demonstracija kvaliteta na borilištu ispraćena pravom pozadinskom pričom.

Tokom godina sam menjao stav. Nekada sam mislio da je sporstska veština bez „narativa“ gola i nepotpuna. U pojedinim trenucima smatrao sam da je famozna „priča“ potrebna isključivo onima koji letimično prate sport („Šta će mi marketing ako me utakmica/meč/borba zanimaju?“)

Ako volite MMA, pročitajte i:

Malo gde su ova dva aspekta (sportski i propratni narativni) toliko neraskidivo povezani kao u „klanici“ profesionalnog MMA kaveza. U trenutku kada je jedini cilj pobediti osobu preko puta, koja na sve načine pokušava da vam „ugasi svetlo“, na videlo izlazi prava priroda. Vaša dotadašnja priča tek onda dobija puno značenje.

UFC je pandemiju iskoristio na najbolji način da promoviše svoj brend. Menadžment promocije predvođen Dejnom Vajtom bio je izrazito proaktivan na startu „zaključavanja“ i sada je jasno da je takva strategija počela da se isplaćuje. UFC je prvi organizovao profesionalnu sportsku priredbu u SAD. Bilo je to u maju 2020, a zatim je promocija upriličila i prvi događaj pred punim kapacitetom hale – u Džeksonvilu u aprilu 2021.

Prema Vajtovim rečima, UFC sada ima 40 odsto više fanova nego pre pandemije i jasno je da firma raste. Jedni su se „navukli“ na UFC dok su bili zaključani, a drugi su ponovo otkrili svoju ljubav prema borbi. Treći su u tradicionalnim medijima daleko češće viđali vesti o ovom čudnom i opasnom sportu, pa su rešili da mu konačno poklone pažnju.

Dejna Vajt
Louis Grasse/PxImages Icon Sportswire via AP Images via Guliver

Šta to UFC radi dobro?

MMA se sve više odaljava od „katakombi” svetskog sporta u kojima je nastao pre tridesetak godina i postaje „pravi sport”, šta god to značilo. Ova tranzicija naročito važi za „perjanicu” MMA, bez diskusije najjaču promociju – UFC.

Na koji način UFC uspeva da ugrabi novu publiku? MMA je vrlo pogodan sport za internet – svako je rad da pogleda snimak dug deset sekundi u kojem se može videti atraktivan nokaut ili impresivna eskivaža. Društvene mreže „izgore” kada UFC priredbu obeleži „udarac smrti“ kao npr. onaj kojim je Kamaru Usman uništio šampionske nade Horhea Masvidala. UFC tako dopire do svakog ćoška interneta i mogućnost da će „zaraziti” nekoga simpatijama prema MMA mnogo je veća nego kada je u pitanju tekstualni izveštaj sa događaja.

Drugi bitan način je onaj koji nas zanima – narativni. UFC servira priče svojih boraca publici i u tom aspektu obavlja izuzetan posao. U pitanju je individualni sport, pa se pojedincima može posvetiti dovoljno pažnje, a neki od boraca zaista imaju biografije koje se ne mogu opisati nikako drugačije nego kao „filmske“.

E sad, različiti filmovi postoje – neki su horor (Toni Ferguson), neki su crna komedija (Majk Peri), neki su filmovi o antiherojima (Džon Džons).

Džulijana Penja Amanda Nunes
Photo by Carmen Mandato/Getty Images

Neke pozitivne priče ne zastarevaju i nikad ih nije dovoljno – jedna od njih je pripovest o autsajderu koji, uprkos svim realnim ograničenjima i nepovoljnim okolnostima, na kraju dolazi do samog vrha. Volimo „Rokije“ na filmu, ali volimo „Rokije“ i u stvarnosti, a UFC nam omogućava da ih zaista često gledamo.

Četvoro Latinoamerikanaca je u 2021. demonstriralo odlučnost, hrabrost i kompetentnost, ali pre svega – upornost. Šampionski pojas nikada nije draži nego kada ga osvojite tek pošto su vas svi prethodno precrtali i proglasili prevaziđenima.

Treba naglasiti da su u 2021. godini UFC šampioni po prvi put postali postali i:

Fransis Enganu (prvak teške kategorije);

Siril Gan (privremeni prvak teške kategorije);

Aldžamejn Sterling (prvak bantam kategorije).

Njihovi putevi do uspeha svakako su impresivni i zaslužuju opširnije opise, naročito onaj Enganuov, čiji je sastavni deo bilo i 14-mesečno putešestvije od Kameruna do Francuske. Međutim, fokus će ovog puta biti na četvoro potpunih autsajdera, koji su, uprkos svemu, uspeli da dođu do UFC zlata.

A sada – „naših” četvoro otpisanih koji su obeležili godinu.

Džulijana Penja

Ako volite MMA, pročitajte i:

Englezi vole da govore o tom famoznom „slonu u sobi“ – u pitanju je izraz koji označava neprijatnu temu, koja se prećutno ignoriše. Ovde bih da se sa slonom obračunam na početku – Penja je postala šampionka pobedivši „nepobedivu“, savladala je ženskog GOAT-a, ali utisak je i dalje… Mlak.

Kritičari ženskog MMA uvek će govoriti da najuspešnije borkinje današnjice tehnički drastično kaskaju za muškarcima. To bi, izuzimajući šačicu najboljih, zaista i bilo tačno. Tokom godina ženski MMA je napravio divovske korake unapred, prešao je put od „prateće atrakcije“ do legitimnog sportskog takmičenja koje zanima veliki broj gledalaca.

Džulijana Penja, Amanda Nunjes
Louis Grasse/PxImages/Icon Sportswire Icon Sportswire via AP Images via Guliver

To sam i ja pomislio kada sam 12. decembra ustao i sebi spojlovao ishod borbe ušavši na društvene mreže pre gledanja snimka borbe.

Molim?! Amanda je izgubila?!

Međutim, kada sam pogledao duel… Pa, nije bilo onako kako sam očekivao da će biti. Definitivno nisam bio jedini sa tim stavom. Džek Slek, autoritet MMA internet neba, opisao je, možda malo politički nekorektno, kako je borba izgledala – „tuča majki koje su popile previše vina“.

Nešto se dogodilo Amandi Nunes, to je sigurno. Krenula je u razmene sa Penjom očekujući da će, kao i brojne protivnice pre nje, Penja pasti pod impozantnom snagom njenih „bombi“. Ali, Penja nije padala. Kada je „Venecuelanska lisica“ u jednom trenutku shvatila da može da preživi Amandine rafale i da se Brazilka neverovatno umara u tim razmenama, meč je bio gotov.

Džulijana Penja
Carmen Mandato/Getty Images

Nunes je ostala bez energije već u drugoj rundi, i to u tolikoj meri da su se mnogi pitali – da li je ona uopšte trenirala?! Da li je to bila najbolja MMA borkinja svih vremena? Ova koja je tapkala na RNC kao da se MMA bavi rekreativno? Da li je nova prvakinja devojka koja onako nekontrolisano izbacuje krošee podignutih laktova?

Imajući sve to na umu, ništa se ne može osporiti Penji koja je pokazala hrabrost, upornost i samouverenost. I svaka joj čast. Mogla bi da bude tehnički daleko doteranija i mogla bi da ima bolji borilački CV. Ono što bi se izvuklo kao pouka iz Penjinog uspona na vrh je da se prilika može ukazati uvek, ma koliko malena delovala.

Prilika može da „padne sa neba“, ali je ona ipak samo to – prilika. Vi treba da je svojim radom i sposobnostima pretvorite u nešto opipljivo. Kao što je na primer UFC pojas. Kao što je na primer to uradila Džulijana Penja.

Brendon Moreno

A mislim, pogledajte ga. Izgleda kao neki meksički „Meklavin”… Majka ga je upisala na treninge kad je imao 12 godina da bi smršao jer je bio mnogo buckast. Danas mu je glavni hobi sakupljanje Funko Pop figurica i sklapanje Lego setova.

Da li vam deluje kao klasični UFC šampion? Ni najmanje. A tako nije ni delovao posle tri poraza u prvih šest profesionalnih borbi. Čak i kada je napravio sjajnu seriju pobeda i domogao se UFC, nije ostavljao utisak nekoga ko će odlučivati o tituli prvaka muva kategorije (do 57 kg). Izgubio je od Serđa Petisa i Alešandra Pantože i UFC ga se odrekao.

Brendon Moreno
xTaidghxBarronx via Guliver

Da li je iko tada mogao pomisliti – „ovaj mali pit bul iz Tihuane će postati UFC šampion“? Teško… Međutim, simpatični i nasmejani Moreno se presabrao, izborio novu šansu u UFC i iskoristio je.

Ređali su se remi sa Askarovom, pobede odlukama sudija protiv Formige i Kara-Fransa, a potom i TKO protiv „divljeg“ Rojvala. Takvi rezultati doneli su mu priliku da se sa Dejvisonom Figeredom bori za pojas. Čak je i to bila svojevrsna senzacija, imajući u vidu razvoj Morenove karijere.

Figeredo je u decembru 2020. pred meč sa Morenom uz dosta muke dostigao neophodnu kilažu. U oktagonu je delovao daleko veće i snažnije od Morena. Tako se i borio – zadavao je manje udaraca, ali su svi bili sa namerom da se rivalu „otkine glava“. Nekolicinu je i pogodio, a Morenu je glava ostala na mestu u trenucima u kojima bi mnogi drugi borci bili nokautirani. Meksikanac je bio aktivan, zadao je tempo koji je iscrpeo protivnika, a Figeredo je u trećoj rundi kažnjen oduzimanjem boda zbog udarca u prepone.

Dejvison Figeredo, Brendon Moreno
Jeff Bottari/Zuffa LLC via Getty Images

Meč je završen remijem, ali je opšti utisak bio da je nerealno da Moreno u revanšu ponovo izdrži sve te udarce, kao i da će Figeredo naredni put znatno ozbiljnije shvatiti rivala. A onda je došao jun 2021. godine i Moreno je u Glendejlu na priredbi UFC 263 deklasirao indisponiranog Figereda. Dominirao je i ugušio ga je u trećoj rundi…

I eto ga, uprkos svim okolnostima zbog kojih se doživljava kao borac koji nikada ne bi mogao da dođe do pojasa, Moreno je uspeo. Nadam se da je dovoljno zaradio da pored tri ćerke kupi i sebi neki Lego set.

Da li će biti autsajder i u trećoj borbi sa Figeredom zakazanoj za 22. januar? Sigurno. Da li će Figeredo biti pod još većim pritiskom nego u prve dve borbe? I to je sigurno. Da li će Moreno ovog puta iza sebe imati podršku većeg dela MMA zajednice? E, to je potpuno izvesno.

Glover Tešeira

Glover – UFC šampion u 2021. godini.

Da vam je to neko rekao 2017. godine, zvučalo bi toliko odvojeno od stvarnosti da najverovatnije ne biste želeli da nastavite razgovor posle toga.

Ipak, eto nas u situaciji u kojoj je Glover i te kako zasluženo šampion poluteške kategorije (do 93 kg) najkvalitetnije MMA promocije na svetu. Čovek je u seriji od šest pobeda u kojoj je zaustavljao relevantne protivnike iz vrha divizije. Samo je Nikitu Krilova pobedio odlukom sudija, sve ostalo su bili prekidi.

Glover Tešeira
REUTERS/Jasen Vinlove-USA TODAY Sports

Primećujete da se ovde pojavljuje jedan trend – upornost je ključni činilac svakog od neočekivanih uspeha u UFC. Tešeira, koji izgleda kao vaš dobroćudni stric, ne odustaje od želje da postane UFC šampion. Nije odustao ni kada ga je još 2014. u prvom meču za UFC titulu deklasirao Džon Džons, ni kada ga je posle pet rundi rata 2017. nokautirao Aleksander Gustafson, ali ni kada ga je „raketnim“ udarcima sunarodnik Tijago Santos uzdrmao od glave do pete.

Glover zna kako da spusti glavu, izdrži i sačeka svoju šansu. Ta vera u boljitak, pod uslovom da se izdrži krizna situacija, prati ga kroz čitav život – kao tinejdžer je iz siromašnog sela u brazilskoj državi Minas Žerais krenuo na put ka dalekom Konektikatu u SAD. Radio je u Americi kao baštovan da bi izdržavao porodicu, a kada je video kako Čak Lidel „zakucava“ ljude za pod, poželeo je da se i sam oproba u MMA. Za brazilski džiu-džicu čuo je tek pošto je već odavno iz Brazila prešao da živi u SAD.

U trenutku kada je postao UFC prvak imao je 42 godine i oborio je rekord organizacije kao najstariji osvajač prvog UFC pojasa u istoriji. Činjenica je da protiv većine bolje plasiranih izazivača neće biti favorit. Navijači na Balkanu bi najviše voleli da ga sa trona svrgne Aleksandar Rakić, na Kavkazu će navijati za Magomeda Ankalajeva, a u UFC bi želeli da novi prvak bude Jirži Prohaska.

A Tešeira ne bi bio to što jeste, ako sa osmehom na licu svojim rivalima ne bi uništio planove i želje.

Čarls Oliveira

A šta bismo tek onda mogli da kažemo o „kralju autsajdera“, UFC pravku lake kategorije (do 70 kg) Čarlsu Oliveiri? Brazilac je serijom od 10 pobeda pokazao šta je istinska poenta borilačkog sporta – postati najbolja verzija sebe.

Oliveira je fantastičan, u svojoj trenutnoj iteraciji jedan je od najboljih MMA boraca svih vremena. Međutim, on je i dalje često autsajder jer je javnost jednostavno previše puta videla kako gubi i očekuje da će se to ponovo dogoditi. Ali, ne događa se – to je poslednji na svojoj koži osetio briljantni Dastin Poarije. Bila je to prva odbrana pojasa za Oliveiru, a „Dijamant“ iz Luizijane sada je definitivno u najužem krugu za izbor „najboljeg borca u istoriji UFC koji nije uzeo titulu“.

Čarls Oliveira
Stephen R. Sylvanie-USA TODAY Sports via Guliver

Poarije je izvanredan, ali Oliveira je na neverovatno visokom nivou, na kojem nije uvek bio. Ušao je Oliveira u UFC kao klinac i kao velika nada brazilskog MMA. Logično, imao je određene slabosti. Nije poznavao sebe – znao je koje su mu prednosti, ali nije umeo da ih optimalno iskoristi, a pojedine mane još nije naučio da sakrije. Svima je bilo jasno da je pred nama elitni BJJ majstor sa odličnim stend-ap potencijalom, ali prečesto su rivali uspevali da ga „slome“.

U prvih 16 borbi u UFC izgubio je čak osam puta. Njegov proces učenja trajao je veoma dugo – očigledno je toliki broj neuspeha bio neophodan da bi nešto u Čarlsovoj glavi „klilnulo“ i da bi shvatio za šta je sposoban. Taj iskorak je ogroman – iz dugogodišnjeg „solidnog“ do trenutno najboljeg borca najjače UFC kategorije.

Tih osam poraza bi nekoga drugog navelo na mišljenje da titula nikada neće biti dostižna, ali Oliveira se nije dao sputati. Da vidimo gde su sada osmorica koja su u UFC pobedila Čarlsa.

Čarls Olivera
Photo by Carmen Mandato/Getty Images

1) Džim Miler – veteran koji je tokom godina nakupio veliki broj poraza i koji više nije rangiran. Osim toga, Oliveira je osam godina kasnije osvetio taj poraz „zadavivši“ Milera;

2) Donald Serouni – legendarni veteran koji trenutno služi za popravljanje skora mladim UFC nadama u lakoj kategoriji;

3) Kab Svonson – još jedan veteran koji je i dalje relevantan u perolakoj, ali daleko od napada na pojas;

4) Frenki Edgar – nekadašnji šampion zavređuje svako poštovanje, ali u poslednjih pet mečeva ima četiri poraza, a u prethodne dve borbe pretrpeo je teške nokaute;

5) Maks Holovej – dobro, Holovej je i dalje šef;

6) Entoni Petis – trenutno je u PFL, gde ima dva poraza;

7) Rikardo Lamas – povukao se;

8) Pol Felder – povukao se.

Šta nam ovaj spisak govori – nijedan od boraca koji su Oliveiru pobedili nije bio konkurentski „mladi lav“, koji ga je „pojeo“. Sva osmorica su borci sa velikom reputacijom, iskusniji od njega (jedino je Holovej mlađi), a od svakog je naučio. Bila je to „namazanost“ koja se postepeno akumulirala. Kao da je nakupio potrebno znanje i krenuo u dominaciju, koja i dalje traje.

Stephen R. Sylvanie-USA TODAY Sports

Decembarska pobeda nad Dastinom Poarijeom, „okrugla“ deseta zaredom, prava je kruna ovog niza. U izvanrednoj borbi Oliveira je dokazao da je postao sve ono što je trebalo da postane da bi postao prvak – bio je čvrst, strpljiv, metodičan, ali eksplozivan i munjevit kada se prilika ukazala. Prešao je pun krug.

Naposletku, ono što Oliveirinu „autsajdersku priču“ čini najprijemčivijom zapravo je sve ono što mu se dogodilo i pre samog početka profesionalne MMA karijere. Pre svega, momak je odrastao u ljutom siromaštvu favele Sao Paula. Njegov nadimak „Do Bronx“ na lokalnom slengu znači „iz Bronksa“, tj. iz veoma lošeg dela grada. Povrh svega, kao sedmogodišnjem dečaku mu je postavljena dijagnoza reumatske groznice i srčanog šuma, koji su mu izazvali velike probleme sa skočnim zglobovima, pa je postojala mogućnost i da će mu ostati trajni invaliditet. Trener koji ga je podučavao brazilskoj „džiji“ ubijen je na ulici kada je Oliveiri bilo 14 godina. U principu, „Cidade de Deus“ u pravom životu. Oliveira nije trebalo da bude ovde gde je.

I kada posle svega postanete najbolji borac najbolje kategorije najbolje MMA promocije na svetu – šta vam ostaje? Da budete zahvalni i pomažete onima koji toliko sreće nisu imali, a Oliveira to predano radi i veoma je aktivan po pitanju humanitarnih akcija za svoju zajednicu.

Čarls Olivera
Photo by Carmen Mandato/Getty Images

***

Zašto je opšte mišljenje da je veći podvig ne izgubiti nego izgubiti, možda čak i više puta, ali naučiti i iz tog poraza se vratiti bolji? Zbog čega je zaostavština koju je ostavio Habib Nurmagomedov veća od Oliveirine? Zato što nije izgubio? Pa da se dovoljno dugo borio, izgubio bi i on. Vrlo verovatno ne osam puta, ali oba puta koja vode ka MMA panteonu, „habibovski“ i „čarlsovski“, jednako su legitimni i impresivni.

Ovaj drugi možda čak i malo više.

Popularnost MMA nezadrživo raste, UFC će biti sve bolji

Na Sport klubu se trudimo da što je moguće više pažnje posvetimo mešovitim borilačkim veštinama – televizija Nova S prenosi najzanimljivije priredbe, a naš portal nikad ne oskudeva u informacijama vezanim za UFC.

Lično ulažem velike napore kako bih promovisao sport i ponekad se zapitam – zbog čega toliko insistiram na tome? Zašto iznova i iznova afirmativno pišem o sportu koji će mnogi, ma koliko ja „odrao“ tastaturu – smatrati divljaštvom?

Možda je ključni razlog to što je u MMA takmičarski aspekat najogoljeniji. Obračun je sveden na „ko je bolji?“ uz najmanju moguću meru okolnih „besmislica“. Daleko od toga da nema pratećih problema, ali ima ih npr. znatno manje nego u boksu ili kik-boksu.

Nekadašni UFC šampion lake kategorije Edi Alvarez dobro je sumirao direktnu prirodu MMA.

Naš sport nije boks i nadam se da to nikada i neće postati. Neporažen skor vredi koliko i konkurencija protiv koje si se borio. Pre bih imao pošten 50-50 skor nego diskutabilan savršeni učinak. MMA je poslednji pošten sport koji nam je ostao. Neka ostane takav.“

Dustin Poirier, Conor McGregor
Guliver Image / INPHO TomxHoganx UFC264_525_Hoganphotos

UFC je, uz pregršt problema sa kojima hronično kuburi, ipak u veoma dobroj poziciji – drži skoro pa monopol na najatraktivnije MMA okršaje današnjice. Promocija se okrenula profesionalizaciji i sve se više udaljava od WWE elemenata koji su od samih početaka bili neizostavni deo UFC.

UFC ima nove zvezde, ali i nove navijače. Najbolji mečevi nas tek čekaju.

Neka bude borba neprestana!

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar