Beograd, košarka i politički izazovi u borbi za vrh Evrope…

Podeli:
Borislav Stanković
FIBA

Uoči završnog turnira Evrolige podsećamo zašto Beograd važi za prestonicu evropske košarke, imajući u vidu ne samo sportski kvalitet već i dar za organizaciju velikih takmičenja… Veliki Makabi je postao slavan u Beogradu, tačnije „upisao se na mapu”, kako je to istakao čuveni igrač Tal Brodi.

F4 u Beogradu

Beograd će od 19. do 21. maja biti domaćin završnog turnira košarkaške Evrolige, kao peti grad koji je u ovom milenijumu dva puta ugostio taj turnir, posle Madrida, Barselone, Berlina i Istanbula. Glavni grad Srbije je priskočio u pomoć Evroligi koja je krajem zime, zbog epidemioloških mera, bila prinuđena da turnir izmesti iz Berlina.

Danas je malo poznato da je Beograd reputaciju dobrog organizatora stekao kao „rezervno rešenje”, kada je u minut do 12 prihvatio da preuzme organizaciju Evropskog prvenstva za košarkašice 1954. godine, što je bio neverovatan izazov (neke zemlje odustale zbog besparice). Beograd je bio i jedan od temelja Kupa šampiona (danas Evroliga) i glavna adresa na kojoj su se kreirali izgled i politika tog takmičenja.

Od svih rekorda vezanih za bogatu sportsku tradiciju ovog grada, jedan je ostao senci, a vezan je upravo za Kup šampiona (Evroligu). Nijedan drugi grad nije dao četiri kluba učesnika polufinala (ravno fajnal-foru), a to je pošlo za rukom OKK Beogradu 1959, 1964. i 1965, Crvenoj zvezdi 1973, Radničkom 1974. i Partizanu 1988, 1992 (šampion Evrope), 1998. i 2010.

Generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Bora Stanković je bio jedan od osnivača Kupa šampiona. Kao generalni sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije (KSJ), sredinom pedesetih godina prošlog veka, redovno je odlazio na Fibine sastanke i na Stalnu konferenciju evropskih zemalja koja se održavala jednom godišnje, u kasnu jesen. Na jednoj od njih, 1957. godine u Bugarskoj, odlučeno je da košarka po ugledu na fudbal uvede kup za prvake evropskih zemalja.

KEP 1977.
Privatna arhiva

Uloga Bore Stankovića i Jugoslavije bila je i sportski i politički važna u to vreme za evropsku košarku, što je imao u vidu i prvi generalni sekretar FIBA Vilijam Džons (na čelu Fibe od njenog osnivanja 1932. do 1976). Komisija kojoj je povereno da vodi Kup šampiona bila je sastavljena – kako je Stanković stalno isticao – po tipičnom Džonsovom receptu: dvojica iz istočnih zemalja, dvojica sa Zapada i jedan neutralac. Sa Istoka su bili Čehoslovak Miroslav Križ i Rus Nikolaj Semaško, sa Zapada Francuz Rober Bisnel i Španac Rajmundo Saporta, a neutralac, Jugosloven – Bora Stanković.

„Bilo je niz otežavajućih okolnosti u prvim godinama Kupa šampiona koji je počeo 1958. godine“, govorio je Bora Stanković koji je decenijama bio direktor tog takmičenja, određujući sudije i delegate za najvažnije mečeve, „Imali smo problem s Makabijem, ili bolje da kažem – sa fleksibilnošću oko Makabija, jer Rusi nisu hteli da igraju s Izraelcima. Pa onda problem s Realom i Rusima, gde smo zbog političkih prilika i stavova morali da organizujemo mečeve na neutralnom terenu. Rusi su s Makabijem igrali u jednom malom belgijskom gradu, a s Realom, ako se ne varam, u Ženevi. Nijedna od istočnih zemalja nije želela da igra s Izraelcima. Zato smo morali da imamo dirigovan žreb“.

Tako se dogodilo da Makabi svoj prvi trenutak slave doživi u Beogradu koji je zbog svoje politike (nesvrstanosti), ali i mudrosti ljudi koji su vodili FIBA i KSJ, organizovao neke istorijske događaje koje neki drugi nisu hteli ili nisu smeli. U dvorani „Pionir” (danas „Aleksandar Nikolić”), 7. aprila 1977, Makabi je prvi put postao evropski prvak, pošto je u finalu Kupa šampiona savladao ekipu Mobilđirđija iz Varezea koji je postao evropski gigant upravo zahvaljujući treneru Aleksandru Nikoliću koji je ekipu vodio do prve tri evropske krune: 1970, 1972, 1973.

Dva kluba sa velikom tradicijom, Zbrojovka iz Brna i CSKA iz Moskve, nisu hteli da igraju svoje utakmice u Izraelu (domaćin dobio te mečeve službenim rezultatom), a Makabi su ugostili u Belgiji. Izraelski klub je napravio veliku senzaciju kada je u belgijskom gradiću Vilvordeu savladao CSKA sa 91:79 (17. februar 1977) i kao drugi u finalnoj grupi (šest ekipa, igrao svako sa svakim) obezbedio plasman u finale. I ko će da organizuje finalni duel u kojem je jedan izraelski klub, ako ne Beograd, u koji se na dan utakmice sjatilo oko 4.000 navijača Makabija. Bio je to dan za istoriju izraelskog sporta i evropske košarke: Makabi – Mobilđirđi 78:77.

KEP 1977.
Privatna arhiva

Kao tek izabrani generalni sekretar FIBA, Bora Stanković je imao čast da tada prvi put predaje jedan pobednički pehar, upravo u svom Beogradu. Pehar je uručio kapitenu Makabija Talu Brodiju čija je čuvena izjava u trenucima slavlja („Mi smo na mapi i ostaćemo na mapi”) pretočena u naslov dokumentarnog filma Denija Menkina iz 2016. godine „On the Map“, posvećen toj tituli. Makabi se tog proleća upisao na mapu evropske košarke, a posle je još pet puta bio bez premca u Evropi: 1981, 2001, 2004, 2005. i 2014.

Beograd je ušao u istoriju i kao prvi grad u kojem je vlast zabranila održavanje neke utakmice zbog toga što policija nije mogla da garantuje bezbednost gostujućem timu! Zbog demonstracija i napada na ambasadu Belgije, što je bila reakcija na ubistvo Patrisa Lumumbe (17. januar 1961, Kongo), nije se igrao revanš meč osmine finala OKK Beograd – Antverpen. Beogradski tim je i pored visokog poraza u Belgiji (66:47), imao velika očekivanja u revanšu, jer je u to vreme prednost domaćeg terena bila mnogo veća nego danas, tako da se razlika od 19 poena relativno lako stizala. Pošto jugoslovenska policija nije dozvolila da se utakmica igra, Antverpen je pobedio službenim rezultatom, 2:0.

U Beogradu se više puta odlučivalo o osvajačima evropskih trofeja. Pored Makabija 1977, ovde se na završnom turniru Evrolige, 2018, radovao madridski Real. Na Tašmajdanu je, 1954, održano četvrto Evropsko prvenstvo za košarkašice (Sovjetski Savez prvi, Čehoslovačka druga); na Beogradskom sajmu, 1961. – 12. Evropsko prvenstvo za košarkaše (SSSR prvi, Jugoslavija druga); u Hali „Pionir”, 1975. – 19. Evropsko prvenstvo za košarkaše (Jugoslavija prva, Sovjetski Savez drugi), 1998. – finale Kupa Saporte: Žalgiris – Stefanel Milano 82:67; u Beogradskoj areni, 2005, 34. Evropsko prvenstvo za košarkaše (Grčka prva, Nemačka druga).

Utakmicu Fajnal for Evrolige možete pratiti na Sport Klubu uz SBB ili ukoliko još niste korisnik SBB usluga – putem EON aplikacije uz EON pakete van SBB mreže koji su dostupni preko bilo kog interneta u Srbiji. EON sport paket dostupan je za 799 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana. (PROMO)

Zvanična voda Evrolige

Voda voda
SK

 

Komentari

Vaš komentar