Bez starca nema udarca, bez Rusije nema MMA dominacije

Blog ostalo 31. okt. 202112:00 > 14:152 komentara
Podeli:
Glover Tešeira
Guliver Image / BB170528JM089

Priredbi UFC 267 fanovi u Evropi su se nedeljama veselili – ne samo da je „kard“ bio prepun elitnih boraca mahom sa „starog kontinenta“, već je akcija mogla da se prati u „normalno vreme“, budući da je čitavo događanje upriličeno u Abu Dabiju.

*Izveštaj sa sjajnih borbi na UFC 267 pročitajte na ovom linku.

UFC priča:

Generalno, sport je u pandemijsko doba krenuo čudnim putem, a promocija UFC, dugogodišnja perjanica „čudaštva“ svetskog sporta, poprimila je neke i za svoje standarde sulude osobine.

Dobar primer toga je priredba u UAE i način na koji je bila organizovana. Jasno je da korporativne gazde UFC nisu želele da propuste priliku da se „očešu“ o naftne pare poklonika MMA u ovoj arapskoj zemlji, pa su odlučile da im povlađuju. Vreme održavanja borbi je bilo „nezgodno“ za američku publiku, ali je izvesno novac koji su dobili od organizatora u Abu Dabiju nadomestio taj gubitak.

Učesnici? Od dvanaestorice boraca koje smo videli u glavnom programu četvorica su bili Rusi (ili makar predstavnici Rusije), dvojica Poljaci, jedan Kinez, jedan Brazilac, jedan Novozelanđanin, jedan Šveđanin čečenskog porekla, jedan Švajcarac kurdskog porekla i samo jedan (1!) Amerikanac.

Sve je delovalo kao nekakav izvrnuti Samit nesvrstanih na kojem predstavnici „sastanče“ malo drugačije – nose šorceve umesto odela, a komuniciraju udarcma i „polugama“ umesto brižljivo pripremljenim govorima.

Rezultat? Veoma bizarna atmosfera – na najskupljim sedištima pored oktagona sedeli su šeici i Hazbula Magomedov, ruski jutjuber koji prati od retke bolesti zbog koje izgleda kao dete, a na tribinama je bilo lokalno stanovništvo pojačano abudabijevskim „gasterbajterima“.

Okruženje je bilo, blago rečeno, nesvakidašnje, a takve su bile i borbe, samo u najpozitivnijem mogućem smislu. Imali smo pravu dozu dominacije favorita, začinjenu velikim iznenađenjem i pričom za pamćenje u glavnoj borbi.

Neki od momaka su se potrudili da otklone sve sumnje, ukoliko ih je neko imao u njihove sposobnosti. Pošteno je reći da imamo četvoricu apsolutnih pobednika UFC 267.

Nema tog cinika koji će ga osporiti

Ako neko počne da pronalazi mane u „filmskoj“ priči o tome kako je Glover Tešeira došao do pojasa UFC prvaka, onda možda ne treba da provodite vreme sa njim. Šta će vam osoba koja će se u ovoj prelepoj priči koncentrisati na (vrlo vidljive) nedostatke? Ima toliko toga impresivnog u činjenici da je 42-godišnjak upravo i zvanično postao najbolji poluteškaš na svetu.

Tešeira je šokirao svet i gušenjem primorao na tapkanje dotadašnjeg prvaka Jana Blahoviča u drugoj rundi. Postao je drugi najstariji šampion u istoriji UFC – ispred njega je samo legendarni Rendi Kutur, danas uspešni glumac akcioni filmova.

Glover Tešeira
REUTERS/Jasen Vinlove-USA TODAY Sports

Ko bi to pomislio 2014. godine, kada je Glover u svom prvom pokušaju da dođe do titule, lagano izgubio od Džona Džonsa? Da je neko tada rekao da će Tešeira sedam godina kasnije biti u seriji od šest pobeda sa UFC zlatom oko struka, bio bi ismejan.

Ako je status najboljeg na svetu 2014. godine delovao nedostižno, šta onda reći za 1998. godinu, kada je Tešeira nelegalno prelazio granicu Meksika i SAD? Pokušavao je Glover da kao 19-godišnjak obezbedi sebi bolji život od onog koji ga je čekao u siromašnom selu brazilske države Minas Žerais. Do SAD je putovao 43 dana preko Rio de Žaneira, Bogote, Gvatemale do meksičke Tihuane, gde je čekao maglu, kako bi mogao da se prokjumčari u SAD, a da ga helikopter imigracione službe ne uhvati.

A danas? „Bez starca nema udarca“, ili prilagođeno trenutnoj UFC situaciji – „bez starca nema ‘rear naked choke’ sabmišna.“ Glover je dokazao da je neko ko prevazilazi prepreke.

Iako je vrlo moguće da pojas neće uspeti da odbrani nijednom, Brazilac je trijumfom nad Blahovičem postao MMA besmrtnik. Sa druge strane, iskustvo nas uči da ništa nije nemoguće kada je u pitanju Glover.

„Nikada ne odustajte od svojih snova. Šta god da vam ljudi kažu, vi ih ne slušajte. Uvek će da vas spuštaju. Ne slušajte te negativne ljude. Verujte u sebe. Nastavite da idete napred“, izjavio je posle borbe Glover Tešeira možda malo previše patetično, mada – kada čovek da bude patetičan ako ne u momentu u kojem shvata da je konačno postao najbolji na svetu?!

Jedino sâm sebe može da zaustavi

U martu je Pjotr Jan stajao nad Aldžamejnom Sterlingom u četvrtoj rundi svoje prve odbrane pojasa UFC šampiona u bantam kategoriji. Vodio je Rus u tom trenutku meča na karticama svih sudija, bio je u znatno boljem fizičkom stanju, samo je trebalo da odradi još pet i po minuta i pojas bi ostao njegov. Gledao je borac iz Sibira Sterlinga i rešio da je, od svih dostupnih solucija, najprikladnija da ga iz sve snage „zakuca“ kolenom u glavu, dok je ovaj jednom nogom na zemlji.

Udarac je po UFC pravilima nedozvoljen, „pokošeni“ Sterling nije mogao da nastavi meč, pa je samim tim postao šampion, koliko god čudno zvučalo. Da li je Sterling teatralno preterivao kako bi iznudio Janovu diskcalifikaciju i dobio titulu? Da li je namerno izbegavao da se posle toga suoči u oktagonu sa Janom? Nije bitno.

Pjotr Jan
Steve Marcus/Getty Images

Ono što je bitno i što je još evidentnije posle subotnje borbe sa hrabrim Korijem Sendhejgenom, jeste da je Pjotr Jan najbolji borac bantam kategorije na svetu. Pokušao je „Sendmen“ neverovatnim tempom u prvih sedam-osam minuta da iznenadi „Nemilosrdnog“ Jana, pogodio ga je izuzetnom silinom nekoliko puta, ali Jan se nije pokolebao.

Skoro pa već tradicionalno je „bacio u đubre“ prvu rundu proučavajući distancu, a potom je krenuo u napad. Plasirao je gromovite kombinacije, ispaljivao je ubitačne krošee, jedan „spinning back fist“ je poremetio rivala, a levi haj-kik ga je umalo obezglavio. Najimpresivnije je što je Jan u poslednjoj rundi, posle 20 minuta izloženosti Sendhejgenovom pritisku, bio brat-bratu 85% onog Jana koji je ušao u meč. Neverovatna fizička spremnost.

Eh, da je borba bila na tri runde“, mislili su verovatno mnogi Sendhejgenovi navijači. Avaj, nije – mečevi za pojas nisu bez razloga organizovani na pet rundi, tek se posle 15. minuta vidi ko je šampionski kalibar. Ukoliko se ne dogodi poneki „kratak spoj“ poput onog nedozvoljenog kolena na Sterlingovoj glavi, naravno.

Savet za predstojeće Janove rivale – nadajte se kratkom spoju.

Vidite li način da ne bude prvak?

Habib Nurmagomedov je bio izuzetno snažan, izdržljiv i vešt borac tokom prvih nekoliko nastupa u UFC, a onda je potpuno ovladao tehnikom rvanja uz žicu. Tada je otišao na viši nivo i postao nedodirljiv u svojoj kategoriji do povlačenja.

Sada u penziji Habib ubira plodove svoje impresivne karijere, ali ne lenstvuje – kao trener naporno radi na tome da njegovi „zemljaci“ dođu do UFC pojasa, a najbolji učenik trenutno mu je 30-godišnji Islam Mahačev. Pripadnik dagestanskog naroda po imenu Lakci (nije Avarin kao Habib), apsolutno je kompetentan da „nosi baklju“ koju je Nurmagomedov raspalio.

U subotu je ekspresno „Kimurom“ završio Dena Hukera u prvoj rundi. Iskazao je Mahačev očitu razliku u kvalitetu i učinio da opasni Novozelanđanin izgleda bespomoćno od trenutka u kojem mu se zadnjica našla na podu.

Islam Mahačev
Francois Nel/Getty Images

Često se govori da je Mahačev bolji u „boksu pritiska“ nego što je Habib ikada bio, ali ovog puta to nismo mogli ni da vidimo. Rušenje je došlo veoma brzo, kontrola u parteru je bila besprekorna, a sabmišn ekspertski „spakovan“. Nadmoć je bila bolno očita i svima je jasno – trenutni nivo je Islam prešao, vreme je za naredni.

Može li učenik da dostigne učitelja? Može li Mahačev da „počisti“ kategoriju na način na koji je to „Orlu“ pošlo za rukom u periodu od 2012. do 2020. godine?

Zašto ne bi mogao? Postoji li borac u kategoriji do 70 kilograma za kojeg sa sigurnošću možete da kažete da će se provesti bolje od Hukera? Meni na pamet pada jedino šampion Čarls Olivera, a Benil Darijuš, ma koliko nezgodan rvač bio, i te kako može da kiksne kada se nađe u čeljustima dagestanske rvačke tradicije. Nije Mahačev nepobediv, to je empirijski dokazano, ali je isto tako izvesno da ga je pakleno teško „preživeti“.

Više pitanje nije „Može li Mahačev do pojasa?“ već „Vidite li način da Mahačev ne dođe do titule?“, a odgovor jedino može dati aktuelni prvak.

 

Izgleda da je „prava stvar“

Šveđanin čečenskog porekla Hamzat Čimajev je od početka prve runde nasilnički „zaskočio“ Lija Đinglijanga, tvrdog i iskusnog borca, i demonstrirao evidentnu razliku u kvalitetu. „Hajp“ nije preteran, Čimajev ima snagu, tehniku i agresivnost neophodne za vrh velter kategorije (do 77 kg), ma koliko ta divizija imala odličnih boraca.

Velter se nalazi u škripcu, u smislu da je Kamaru Usman do sada po jednom pobedio skoro sve potencijalne izazivače i da će UFC uskoro biti primoran da potraži nova rešenja da kategorija ne bi stagnirala. Svima koji su gledali UFC 267 u subotu jasno je da Dejna Vajt i ekipa već sad ozbiljno „merkaju“ momka koji trenira u Stokholmu.

***

UFC 267 nije ni najmanje razočarao, iza nas je jedna priredba za pamćenje – ko je vama ostavio najjači utisak?

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar