„Bez žvake ne gledam Bajern, ko sam ja da savetujem oca“

Blog ostalo 30. sep. 202115:05 > 15:481 komentar
Podeli:
Marko Pešić
Euroleague via Getty

Generalni menadžer košarkaškog kluba Bajern čini se ovih dana kao pravi sagovornik za najvažnije i najaktuelnije košarkaške teme. Njegov otac Svetislav Pešić vratio se posle 19 godina na klupu Srbije, a nova sezona Evrolige počinje u četvrtak. Bajern u prvom kolu igra protiv Makabija u Tel Avivu, odakle nam se nekadašnji igrač Albe i javio. Duel iz Izraela pratite od 20.05, ekskluzivno na Sport Klubu HD.

Pešić je razgovor za Sport klub počeo aktuelnom situacijom u timu i pripremnim periodom za novu sezonu, koji je manje-više protekao prema ranije zacrtanom planu.

„Kao prvo, mislim da posle jedne uspešne sezone u Evroligi malo smo adaptirali naš roster, tako da smo sa dosta optimizma krenuli u tu pripremnu fazu, koja je manje-više do pre jedno dve sedmice išla po planu, međutim onda se posle turnira u Minhenu gde smo igrali protiv Zvezde dogodilo nekoliko kovid slučajeva od kojih se još uvek oporavljamo. Manje-više nismo mogli da igramo prijateljske utakmice, slično kao Zvezda, da se pripremimo za ove zadatke koje imamo. Ali, kako Francuzi kažu ‘c’est la vie’, to je život. Takva je trenutno situacija i nadam se da ćemo što brže moguće izaći iz tog problema. Trenutno smo u Tel Avivu, igramo protiv Makabija, fali nam šestorica igrača, tako da… Moramo naći neki način da to preživimo„, rekao je Pešić i dodao:

Kao i svi klubovi u poslednjih godinu i po dana. Korona je donela, osim adaptacije na sve te stvari, i finansijske poteškoće. Na svu sreću, naš klub je prošle sezone prošao bez ijednog kovid slučaja. Nažalost, sada smo imali nekoliko. Ja mislim da po mom nekom osećaju, trenutno je najsenzitivnija situacija jer svi misle da to polako prolazi, međutim, to nije slučaj. Mi smo još uvek pod nekim uticajem kovida, posebno zato što većina misli da je to već prošlo, ali baš zato je situacija najopasnija. Zadatak da zaštitimo igrače je veći nego ikada. Posle godinu i po dana imamo mogućnost da igramo pred navijačima, različita su pravila u različitim zemljama u Evroligi. Međutim, osećaj koji imam je da sada moramo da budemo mnogo oprezniji nego prošle godine“.

Nakon istorijskog plasmana Bajerna u plej-of Evrolige prošle sezone i ludom serijom od pet utakmica protiv Armanija, očekivanja i pritisak su na višem nivou. Ipak, Marko Pešić o pritisku ne govori u negativnom kontekstu, već više kao o pokretačkoj snazi.

„Pritisak je jedna, po mom mišljenju, pozitivna stvar. To znači da ste nešto uradili u prošlosti i da je pritisak nešto što mi u klubu vidimo kao motivaciju. Znate, to što je Bajern doživeo prošle godine u Evroligi, ti uspesi, pobede u Beogradu, Tel Avivu, protiv Fenerbahčea, Efesa, ta kvalifikacija za plej-of Evrolige, pa onda jedna neviđena serija protiv Milana gde smo gubili 2-0 pa smo se vratili i imali odlučujući šut u petoj utakmici… Taj osećaj koji smo mi doživeli svi zajedno je nešto što nije samo ostalo u sećanju, nego i ogromna motivacija da se tako nešto ponovi i ostvari u nekom kontinuitetu, što je za nas kao klub koji je u procesu razvijanja, veoma teško ponoviti. Konkurencija ne spava, videćemo, od utakmice do utakmice. Ali pritisak je privilegija, nije ništa negativno“.

Košarkaška sekcija Bajerna je onim što radi u poslednjih 10 godina uspela da formira i svoju publiku, pa Minhen više nije isključivo fudbalski grad.

„Kod nas u Minhenu koji je fudbalski grad, što je dosta interesantno, uspeli smo kroz ove godine da privučemo krajnje košarkašku publiku. Jer publika koja dolazi na naše utakmice je sasvim drugačija od one na Alijanc areni. Podigli smo popularnost košarke na jedan drugačiji nivo i na tome radimo“, objasnio je generalni menadžer minhenskog kluba.

Košarkaški portali se pred početak svake sezone bave analizom i prognozom tačne tabele na kraju regularnog dela elitnog takmičenja. Bajern je pred početak prošle sezone, prema tim prognozama, bio poslednji, a završio je u plej-ofu.

Mi kad smo krenuli u prošlu sezonu, očekivanja su bila prilično niska. Ja sada kada gledam, na primer, te neke veb stranice koje daju neku ocenu i renking klubova pred sezonu, baš sam juče pogledao i video da je Zvezda 18. Mi smo prošle sezone bili 18. tako da možete sigurno da računati da će Zvezda imati jednu dosta uspešnu sezonu. Ja mislim da smo što se tiče Andree, koji je odradio odličan posao prošle godine, napravili staf oko njega koji je fantastično funkcionisao i onda se poklopilo da su mu igrači od početka verovali, stekli su samopouzdanje, imali smo proces gde su igrači od utakmice do utakmice sve više verovali ne samo u sebe nego i Andrei koji im je u tome pomogao. Sada imamo taj kontinuitet tog rada i ja se nadam da ćemo imati mogućnost da napravimo korak dalje kada svi budemo zdravi„.

Saradnja sa trenerom Andreom Trinkijerijem jedan je od ključnih faktora za velike uspehe prošle sezone, ali je na putu ka plej-ofu svakako bilo i nesuglasica.

Andrea Trinkijeri
2021 Euroleague Basketball

„Imao sam sreću da sam rođen u košarkaškoj familiji gde je jedan od članova naše familije trener. Tako da sam ja kroz svoje detinjstvo upoznao mnogo trenera, kasnije i radio sa njima. Sada Andreu mogu da ocenim kao nekog ko je po stručnosti i košarkaškom znanju na jednom veoma visokom nivou. Mislim da to nije nikakva tajna ni za vas u Srbiji. Ono što me je kod njega stvarno fasciniralo je etika koju ima prema poslu, angađovanost. On je ceo dan u dvorani, stvarno radi. Ne samo on, nego svi ljudi oko njega skoro celi dan. Svi ti rezultati koje on ima nisu slučajnost nego su rezultat njegove posvećenosti prema sportu, jer ons tvarno voli košarku. Naravno, ima diskusija koje ponekad nisu ni lake, mi se ponekad i zakačimo malo. Njegova vrlina je i to što i kada nismo istog mišljenja, ne shvata to lično. Odnos nam je takav da otvoreno možemo da pričamo i do danas u klubu nikakvih problema nismo imali sa Andreom, čak mislim da nam je pomogao da neke stvari bolje razumemo i naučimo i mi nešto od njega“.

Odluke o dolasku novih igrača Marko ne donosi sam, što ne zavisi od toga ko je trener, već od načina na koji klub funkcioniše.

„Kao prvo, kod nas u klubu, nezavisno od toga ko je trener, odluku o pojačanjima donose zajedno trener, sportski direktor, naš predsednik i ja. Sedimo, diskutujemo i posebno ovog leta sve odluke koje smo doneli su bile u zajedničkom dogovoru. To je sistematika našeg rada i ona ne zavisi od trenera, nego od filozofije kluba.Što se tiče Ogija i Korija… Kori ima malo zdravstvenih problema, nadam se da će igrati protiv Makabija, ali njih dvojica, posebno Ogi… kao da su već pet godina u klubu. Mislim da je to isto rezultat rada sa Andreom, on ih obojicu poznaje iz vremena kada je radio u Beogradu, ja tu ne vidim nekih problema. Imamo igrača kao što su Lučić, Đedović, Šiško koji su već dugo u klubu, oni stalno pomažu novim igračima i ne vidim tu velike probleme“.

Za koje momente rada u klubu vezuje najlepši i najteži period?

Kako da objasnim, kao bivši sportista ja sam još uvek neka vrsta takmičara, možda iz nekog drugog ugla sada, naravno da je za mene bitno kada osvojimo titulu ili se kvalifikujemo u plej-of Evrolige, dobijemo Barselonu, Fener… Međutim, razvoj kluba je meni nešto što svakog dana mene motiviše, sve ovo što smo uradili u poslednjih 10 godina. Svakog dana kada se probudim to je za mene neka motivacija da se dalje radi. Ne mogu da vam kažem šta je najbolji momenat. Najteži momenti su sigurno opet vezani za sportske rezultate, ali i te utakmice koje smo gubili su razlog zašto smo tu gde jesmo, tako da izvinjavam se ali ne mogu tačno da vam kažem. Sigurno, jedan od, za mene lično, najvažnijih momenata, je bio kada na kraju prošle sezone, u plej-ofu, naš igrač Pol Cipser imao velikih zdravstvenih problema, to je bila kritična faza i sve nas je pogodila. Kada se on vratio i počeo da trenira što većina nije očekivala da će moći, to je za mene bilo nešto najlepše za ovih 10 godina jer sam i ja sam tu primetio da ovaj sport i košarka i obaveze svakodnevne su nešto bitno, ali je zdravlje najbitnije. Van sporta je to nešto najlepše u klubu što sam do sada doživeo“.

Pol Cipser
Euroleague via Getty

Nakon nekoliko nedelja spekulacija o novom selektoru Srbije, iz Košarkaškog saveza Srbije stigla je potvrda da će se posle 19 godina Svetislav Pešić vratiti na klupu Srbije. Praktično, od momenta kada je Srbija poražena u finalu kvalifikacija za Olimpijske igre pričalo se odlasku Igora Kokoškova, ali i o dolasku Svetislava Pešića. Zašto su pregovori toliko dugo trajali kao i zašto je ocu rekao „preuzimaj to, šta čekaš“ objasnio nam je upravo Marko.

Svetislav Pešić
Euroleague via Getty

„Znate, kada diskutujete sa njim, onda te diskusije mogu malo da i potraju. Tako da sam ja hteo da budem malo konkretniji i direktan, pa sam mu rekao tako. Ja njega znam, čim on počne da razmišlja o nečemu onda je on vrlo blizu odluke i treba mu neko ko će malo da ga pogura. Pored toga, svaki put kada je on napravio tu neku pauzu od godinu ili godinu i po dana, prvi put pre nego što je uzeo reprezentaciju Jugoslavije, pa sad kada je preuzeo Barselonu, uvek je nešto veliko napravio jer je imao vremena da se pripremi mentalno i fizički. Video sam sliku sa konferencije, mogu da kažem da odlično izgleda fizički. Mislim da je dosta logično što je on to sad prihvatio, kao i da zna šta radi. Naravno, njemu, Saši (Predrag Danilović) i Takiju (Dragan Tarlać) želim sve najbolje“, rekao je Pešić i dodao:

Ja mislim da je kod njega sigurno emocija to što pravi razliku. Ja mislim da on, koliko ja mogu da procenim sa strane, tačno zna kako treba da postavi to, sa kim treba da obavi razgovor i kako. O tome se ne postavlja pitanje, sa njegovim iskustvom. Ali ta emocija i ta empatija je kod njega uvek bila najvažnija, to je pravilo razliku u njegovim uspesima, ta identifikacija kako on nešto radi. Ako smo nešto naučili, ako sam ja naučio nešto od njega, a jesam dosta stvari… najvažnija je bila ta kada je on meni rekao: Marko, mi ne živimo od košarke, mi živimo za košarku. To je neka mantra ili moj moto otkad sam počeo da se bavim ovim poslom kojim se sada bavim. Kod njega ta emocija ili empatija ono što pravi razliku i tu ne treba da se brinete. Ona je na najvišem nivou, koliko ja to znam“.

Da li bi mu i koji savet dao?

„Ko sam ja da mu dajem savete, ne bih se usudio da mu dam savet. Ipak je on trener. Ja kao sin i neki sportski radnik, pošto ga znam, mislim da njemu ne treba u ovom momentu nikakav savet, ja mislim da on tačno zna šta radi“.

Da li dobija savete od oca i da li ih prihvata?

„Konstantno. Ne prihvatam ja njegove savete. Ja sam kao igrač, koji je bio dosta mlad, 19, 20 ili 21 godinu, igrao kod njega, u njegovom timu, kada je vodio Albu. I tada sam kao sin i kao svi mladi ljudi u tim godinama koji se protive roditeljima, ja ga nisam uvek poslušao. Da sam ga više slušao, sigurno bih bio i bolji igrač, iako sam ja zadovoljan svojom karijerom. I danas mu ponekad dam do znanja da ne slušam ili promenim temu, ali ga više slušam nego ikad jer sve što ste stariji više cenite te ljude koji su stariji i iskusniji. Ne samo njega nego ljude koji su oko nas. Trebalo bi malo više da ih slušamo, sve što sam stariji više slušam“.

Svetislav Pešić je na konferenciji za medije u Košarkaškom savezu Srbije rekao da je svestan razlike u vođenju nacionalnog tima pre 19 godina i sada.

Kod njega je dosta interesantno da svaki put kada se košarka menjala, ili njena pravila ili sistem takmičenja, on je uvek sebi uzeo godinu dana vremena da prouči, da shvati, da popriča sa ljudima. Neki dan je bio kod nas na treningu i ostao je sa Andreom koliko sam čuo, preko dva sata su sedeli i pričali su o košarci, tako da on se ne boji da pita i da sasluša kolege i da čuje. On je stalno u nekoj fazi učenja“.

Svetislav Pešić
Guliver Image / JuanxCarlosxGarcíaxMate

Marko je svoju igračku karijeru završio sa 30 godina, a odrastanje u svetu košarke pomoglo mu je da pronađe pravi put i da na kraju bude zadovoljan ostvarenim u svojoj igračkoj karijeri.

„Prestao sam da igram kada sam bio u Italiji, u Teramu, tačno na svoj 30. rođendan. Od tog momenta više nisam igrao košarku. Ponekad kada ovi malo glasniji igrači misle da mogu nešto da mi pariraju, onda ja stanem na liniju slobodnih bacanja i u većini slučajeva ih pobedim. Međutim, ja sam imao neviđenu sreću da sam kao klinac rastao pored te generacije iz Bormija. Moj otac me uvek vodio, nosio sam im vodu, peškire i tako dalje. Svih tih godina sam bio uz njih. Onda sam 2002. godine u Indijanapolisu kada je Jugoslavija bila prvak sveta, ja sam sa Nemcima uzeo bronzanu medalju. Stajao sam na tom postolju pored mog oca i Divca koji je bio i u toj generaciji iz Bormija. Tu se sve nekako poklopilo za mene i ti neki ciljevi su mi se ispunili, iako sam oduvek želeo da igram za Jugoslaviju ili Srbiju. Mada, istina je da ja nikada nisam bio dovoljno dobar da igram za reprezentaciju. Sve se to meni nekako ostvarilo i ja sam što se tiče moje karijere ispunjen“.

Bez čega ne može da gleda utakmicu Bajerna?

Bez žvakaće gume. Između tri ili četiri litara vode po utakmici moram da popijem. To je nervoza, više nego neko moranje. Nisam uspeo da nađem lek za mirno gledanje utakmice. A što se tiče očekivanja ove sezone, mislim da će najveću razliku praviti navijači. Jasno je da je prošle sezone bez navijača bilo mnogo lakše pobediti neke utakmice na terenima kao što je Beograd, Istanbul, Tel Aviv. To je jedna stvar, a druga stvar mislim da će biti četiri pet ekipa CSKA, Real, Barsa, Efes, Armani koji će sigurno biti tu u prvih pet i onda je sve moguće i otvoreno. Kao i prošle sezone, svaka utakmica je bitna, ne samo da pobediš, nego i ako izgubiš da ne izgubiš sa velikom razlikom. To će sve biti bitno“, zaključio je Marko Pešić za Sport Klub.

Kompletan intervju sa Markom Pešićem pogledajte OVDE.

 

 

 

Komentari

Vaš komentar