Bogdanović za SK: Čestitao mi je i Milojević

Blog ostalo 31. jul. 202113:05 > 13:17
Podeli:
Tanjug/AP Darko Vojinović

„Trebinjski kraljeviću... Kralju Hercegovine...Čarobni Bogdanoviću...“ Pohvalama takve vrste i sadržaja, oduševljeni TV reporter je počastio golmana Veleža, junaka, ključnog čoveka revanša u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije, protiv AEK, na Olimpijskom stadionu u Atini. Imao je razloga, naravno, ma, imao je mnogo razloga, počev od sjajnih odbrana srpskog internacionalca u regularnom toku, do zaustavljanja lopti (dve) u penal serijama, pa, sad sledi ono što svi očekujete, Sport Klub odlazi u posetu Slaviši Bogdanoviću, rođenom Trebinjcu, čuvaru mreže sa magnetima na rukama i nogama, koji je veći deo karijere proveo u Srbiji (Rad, Palić,Spartak, Dorćol, Radnik Surdulica, Srem Jakovo, BSK Borča, Smederevo, Žarkovo).

„Ništa slađe i lepše od pobede, pogotovo kad se ostvari u duelu sa kvalitetnim evropskim sastavom“, sija Bogdanović u razgovoru za SK.

Da li ste posle 2:1 na Grbavici očekivali prolaz u sledeću rundu?

„Potajno sam se nadao, gol više uvek je lepa prednost, bez obzira ko je prekoputa, zvao se on i AEK, predvođen Vladanom Milojevićem sa trenerske klupe. Na kraju, Milojević je došao do mene, sportski mi čestitao, tada sam postao još svesniji kakvu sam stvar napravio za klub, koji diše jednim plućima i zaista je složna družina iz koje se retko ide u druge sredine. Ako vam kažem da moj dvoipogodišnji staž u Veležu nije ni među prvih 12 igrača, sve ćete da shvatite,Veležova porodica zaslužila je uspeh.“

Presuda na beloj tački?

„Poslednji izvođač Arauho, odličan fudbaler, ranije igrao za Boku, Barselonu i Las Palmas, čovek čiju sam glavu uznemirio tokom prethodnih 120 minuta, budući da sam mu ukrotio nekoliko šuteva, među kojima se izdvaja onaj volej iz veoma povoljne pozicije, osetio sam koju će stranu da izabere, pročitao sam ga, dakle, kao i ostale Atinjane, određene da pucaju jedanaesterce…Zanimljivo, u prvenstvu BiH takođe sam u sva četiri slučaja kada su rivali izvodili najstoržu kaznu uspeo da pogodim stranu, čak i uvek da dotaknem loptu, ali mreža se tresla. Ovoga puta, na sreću, samo deo priče se ponovio, odbranio sam dve lopte, siguran sam da ne bih dao da uđe ni ona koja je uzdrmala stativu, išao sam ka njoj…“

Sudbina je htela da preko penala uđete u istoriju?

„Do penala nije ni trebalo da dođe. Nije mi jasno zašto je utakmica produžena devet minuta, upravo na isteku tog vremena je AEK postigao gol za 1:0, čime je anuliran naš kapital iz Sarajeva. Bilo, pa prošlo, piše se ono što se desilo kasnije, a završilo se po ukusu fudbalera, rukovodstva i navijača Veleža.“

Sve se plaća?

„Svuda.“

Koliko?

„Kao i kada smo nedavno eliminisali Irce, bogato – 10 hiljada evra.“

Kako je krenulo…

„Niko se neće žaliti da se produži do proleća“, nasmejao se Bogdanović.

Klupska kasa se i osvežava?

„Zarada od Evrope je zasad blizu 1,3 miliona evra.“

Velež je za respekt gde god se pojavi?

„Tako kažu i knjige.“

Hoćete li da ih sasvim otvorite?

„Jedva čekam.“

Onda, napred…

„Pomerena je granica rekorda, ranijih 17 kola bez poraza već neko vreme nemaju važnost, ova moja generacija je u nizu od 26 utakmica…Klub je, posle 30 godina posta, trećim mestom obezbedio učešće u Evropi, trebalo je da prođu i decenije za, konačno, slavlje u susretrima sa Željezničarom na Grbavicvi i Slobodom u Tušnju, pao je i Široki, zatim i Zrinjski…Za ponos svih u Veležu, a narod će se ponositi i stadionom koji će sledeće godine imati sve pokrivene tribine, na njemu će igrati i reprezentacija…U tekućoj sezoni nekakav problem je sa novinarskom ložom i prostorijom za doping test, otud ćemo i švedski Elfsborg da dočekamo u Sarajevu.“

Mečevi u Ligi konferencija su idealna prilika da vas upozna Evropa?

„I dobro unovči kvalitet“, dodaje Bogdanović.

Stiče se utisak – imajući u vidu da ste prošlog meseca produžili ugovor sa Veležom do leta 2023. godine – da nikud ne žurite?

„Ukoliko iskrsne ono što se ne odbija, zna se… Ne opterećujem se, zastupa me Goran Milošević, bivši istaknuti prvotimac beogradskog Rada, u sigurnim sam rukama. Pomenuo sam Gorana, pomenuo i Rad, pomenuću i da sam, svojevremeno, zahvaljujući Bogdanu Koraku, jedom od najboljih napadača u istoriji kluba sa Banjice, stigao u redove građevinara, on je bio moj trener u Leotaru, predložio me predsedniku Ranku Stojiću, tada sam bio sedamnaestogodišnjak. Ne zaboravljam“, otkrio je Slaviša Bogdanović za Sport Klub.

Svet ugledao 1993. godine, otud i broj 93 na dresu, visok 193 centimetra, prvo dete u porodici majke Dijane i oca Duška, njegova sestra je Anđela (26), a brat Srđan (22), majstor karatea („četvorostruki prvak sveta se udaljio iz tih voda i pitanje je hoće li opet da se posveti tom pozivu“, kazuje Slaviša). Po statistici među najistaknutijim čuvarima mreže u regionu, podatak da je u sezoni za nama samo na jednom meču primio više od jednog gola ( radi se o gostovnju Željezničaru – 2:2) u prilog svemu.

Komentari

Vaš komentar