Brđović za SK: Još nisam preboleo kraj igračke karijere

Blog ostalo 5. jan. 202214:00 > 16:101 komentar
Podeli:
FIVB

U leto 2016. godine odbojkaši Srbije osvojili su dugo čekano zlato u Svetskoj ligi. Bio je to rezultat koji su generacije čekale. Za Aleksu Brđovića to je bio i najveći uspeh u nacionalnom timu. Niko tada nije slutio da će mladi tehničar već naredne godine morati da završi igračku karijeru. A po sopstvenom priznanju, ni on nije mogao da zamisli da će 2021. početi kao trener.

Na leđima je nosio poznato prezime, bio je talentovan, voleo je odbojku i želeo je da bude uspešan. Reklo bi se, sve je bilo na njegovoj strani. Ipak, Aleksa je sa nepune 24 godine morao da završi igračku karijeru.

Tog maja 2017. godine odbojkaška reprezentacija Srbije se okupila pred početak nove sezone. I to posle istorijskog uspeha u Svetskoj ligi i osvajanja zlatne medalje.

SK Paketić:

Po okončanju ruske lige, u kojoj je branio boje Surguta, Brđović je trebalo da se pridruži nacionalnom timu. Međutim, na pregledima je ustanovljeno da ima srčanu aritmiju pri maksimalnom opterećenju.

Usledili su meseci agonije, pa godine čekanje. Tražio je Aleksa način da se vrati na teren, znajući da to neće moći kao igrač. Konačno, u novembru 2021. godine, počeo je trenersku karijeru. Na istom mestu gde je prvi put i zaigrao odbojku – u kragujevačkom Radničkom.

“Direktor Radničkog Vulović me je još pre dve godine pozvao da budem trener u tom klubu, ali ja u tom trenutku nisam razmišljao u tom pravcu. Pre nekih mesec i po dana ponovo sam dobio njegov poziv i posle kraćeg razmišljanja sam odlučio da prihvatim, tako da je on najzaslužniji što se sada bavim ovim poslom”, rekao je Aleksa za Sport Klub.

Šef stručnog štaba je trofejni Željko Bulatović. Na početku nove karijere, Brđović je dobio priliku da uči od uspešnog stručnjaka.

“Zaista mi je čast da imam priliku da sarađujem sa Željkom. Imao sam dosta sreće da je on došao u Radnički u trenutku kad i ja. Već sam za ovih mesec dana dosta naučio od njega. Nema sumnje da je on jedan od naših najboljih trenera, tako da zaista uživam u radu sa njim”.

Radnički je bio logičan izbor za novi početak. Ne samo da je Aleksa tamo počeo da se bavi odbojkom, već je to klub u kojem je dubok trag ostavio njegov otac Dejan.

“Da, dosta mi znači što je moj otac ovde imao značajnu ulogu. Tu sam i ja počeo da se bavim odbojkom, tako da, i da sam mogao da biram klub za početak, sigurno bih izabrao Radnički”.

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Svestan je 28-godišnjak šta se od njega očekuje s obzirom na uspehe koje je njegov otac imao i kao trener. Ipak, ističe da već zna kako sa tim pritiskom da se bori.

“Dosta obavezuje moje prezime, ali ja sam sve to prošao i kao mlad igrač, taj pritisak i negativne komentare da li sam tu gde jesam zbog oca i tako dalje. Nadam se da ću biti uspešan kao trener, kad sam već morao rano da prestanem sa igranjem”.

Novu fazu svog života Aleksa je počeo sa novom ulogom – sada je i on otac.

“Pa jeste drugačije. Dosta je odricanja i porodica dosta trpi. Znam jer ja sam to sve prošao kao dete, kad je moj otac bio igrač u inostranstvu, pa onda kao trener”.

Iako je ostao u odbojci, priznaje 28-godišnjak da je posao trenera nešto sasvim drugo.

“Izgleda dosta drugačije nego kada ste igrač. Iskreno, najlepše je kad igrate. Dosta više obaveza imam kao trener, od treninga do stvari van terena, gledanja utakmica, što svoje, što protivničkih ekipa”.

Na pitanje da li je ikada ranije razmišljao da postane trener, Brđović uz smeh odgovara:

“Nisam razmišljao, čak sam pričao da nema šanse da ja budem trener. Opet kažem, znam koliko je to teško zato što je moj otac bio trener, pa sam bio upućen u te stvari. Ali zahvaljujući pozivima direktora Radničkog, ipak sam poklekao. U međuvremu sam radio kao menadžer u odbojci, potrebno mi je bilo vremena da se pronađem posle završetka igračke karijere. Nadam se da će ovo biti ono pravo. Igračko iskustvo mi može dosta pomoći. Iskreno, više ne moze ništa da me iznenadi, prošao sam dosta stvari i na terenu i van terena”.

“DO KRAJA U ODBOJCI”

Porodica Brđović potpuno je posvećan odbojci. Aleksa je postao trener u Radničkom, Ana radi u Partizanu, dok oboje uz majku Jelenu drže kamp koji nosi ime Dejana Brđovića.

“Držimo kamp, evo sada će 23 godine, najstariji smo odbojkaški kamp u Srbiji. Najbitnije nam je da ostane sećanje na našeg oca kroz taj kamp. I Ana i ja smo ceo život u odbojci, verujem da će tako ostati do kraja”.

Igračku karijeru je prerano završio. Sa nepune 24 godine morao je da odustane od onoga za šta je radio od detinjstva.

“Nisam preboleo tu činjenicu do dan danas. Pre mesec dana me je predsednik kluba iz Surguta, poslednjeg kluba gde sam igrao, zvao da dođem kod njih, da se vratim posle četiri i po godine… Ali nažalost nisam mogao. Hvala ljudima iz kluba što me se i dalje sećaju, čak posle toliko godina neigranja želeo je da me dovede, ali nažalost nemam dozvolu za igranje”.

Pred pripreme reprezentacije Srbije tog proleća, dijagnostikovana mu je srčana aritmija. Činilo se da bi, ipak, kroz nekoliko meseci mogao da se vrati na teren, ali dozvolu lekara više nikad nije dobio.

FIVB

“Nikada nisam imao nikakvih problema, nisam ništa osećao. Normalno sam pet dana pre toga igrao utakmicu. Išao sam posle toga na dosta pregleda, čak sam bio i u Italiji. Imao sam i jednu operaciju na Dedinju, ali tada nisu ništa našli. Pokušavao sam sa pregledima negde oko tri godine i kad nije bilo promene, morao sam ipak da odustanem”.

U tom trenutku Aleksa nije imao plan. Bilo mu je potrebno vreme da shavti da je zapravo kraj i da odluči čime će da se bavi van terena.

“Ne znam ni sam kako sam preživeo taj period. Morao sam da prestanem posle dobrih sezona u Rusiji i dosta ponuda… Ali nisam mogao ništa da promenim. Iskreno se nadam da će mi se vratiti malo sreća sada kad sam trener”.

Iako je suviše rano završio igračku karijeru, Brđović može da se pohvali zlatom u Svetskoj ligi 2016. godine. U pamćenju će ostati i uspesi koje je ostvarivao u mlađim selekcijama.

Prve odbojkaške poteze izveo je u Radničkom, prvu profesionalnu karijeru odigrao je u Rbinici. Potom je igrao za Mladi radnik, a onda i Partizan. Prvi inostrani angažman imao je u poljskom Belhatovu. Surgut je bio klub u kojem je odigrao poslednje mečeve.

“Najradije se, naravno, sećam reprezentacije. Od mlađih kategorija, gde smo imali dosta uspeha, preko seniorske i osvajanje Svetske lige 2016. Pamtim i Rusiju gde sam imao dve uspešne sezone”, otkrio je na kraju Aleksa.

„CILJ RADNIČKOG JE PRVO MESTO“

Radnički je trenutno četvrti na tabeli Superlige Srbije sa skorom 9-4. U timu su nekadašnji saigrali i rivali Brđovića – Milutinović, Koprivica, Majstorović…

„Sastav ekipe je dobar, dosta je mladih igrača, perspektivnih. Imamo dosta prostora za napredak. Cilj je naravno prvo mesto“, rekao je Aleksa.

„Ima igrača sa kojima sam nekada igrao, to su dobri momci. Saradnja sa svima je dobra. Ekipa je talentovana, radimo naporno i nadam se da će to dati rezultat na kraju“.

Komentari

Vaš komentar