Da li košarkaška Srbija dovoljno ceni Miloša Teodosića?

Blog ostalo 10. jan. 202214:00 > 18:1440 komentara
Podeli:
Miloš Teodosić
Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

U nedelju je odjeknula vest da je kapiten reprezentacije Miloš Teodosić doživeo povredu u meču koji je njegov Virtus igrao u italijanskom šampionatu protiv Ređo Emilije. Iako je kasnije potvrđeno da povreda nije ozbiljna, u prvi mah delovalo je veoma neprijatno.

Čim je proslavljeni košarkaš iznet sa parketa krenule su poruke podrške navijača i kolega – takvo ime srpske košarke zaslužilo je veliko poštovanje. Zaista bi bila velika košarkaška nesreća da je u zrelim igračkim godinama Teodosić bio prinuđen na dugu pauzu koju bi neumitno izazvala velika povreda kolena.

Međutim, ovaj ružni događaj dao je povod za razmišljanje na temu – ima li Miloš Teodosić odgovarajući status u košarkaškoj Srbiji? Zahteva li njegova povreda, ali pre svega, zahtevaju li njegova monumentalna košarkaška dostignuća više pažnje?

Trenuci za večnost

Katovice, 19. septembar 2009. godine. Reprezentacija Srbije ima priliku da plasmanom u finale Evrobasketa obezbedi „Orlovima“ prvu medalju na velikom takmičenju od Indijanapolisa 2002. Ko je ekipi Dude Ivkovića doneo veliku pobedu?

Miloš Teodosić. Valjevac je manje-više svojeručno secirao odbranu Slovenije i sa 32 poena prekinuo (pre)dugi post Srbije kada govorimo o medaljama.

Miloš Teodosić, Novica Veličković
Novak Djurovic/Starsportphoto.com

Istanbul, 8. septembar 2010. godine. Srbija igra četvrtfinalni meč Svetskog prvenstva protiv aktuelnog planetarnog šampiona Španije. Finiš je meča i Teodosić zove visoki pik na sredini terena. U pomoć mu prilazi Novica Veličković. Španci preuzimaju, na plejmejkeru Olimpijakosa ostaje Horhe Garbahosa i već znate šta se dešava – trojka upada kao kap sa devet metara. Srbija odlazi u polufinale na oružanu sudijsku pljačku protiv Turske, koja Dudine momke ostavlja bez zasluženog srebra.

Madrid, 10. septembar 2014. godine. Srbija ne igra dobro na Mundobasketu, ali posle iznenađujuće pobede nad Grčkom uspeva da se dokotrlja do četvrtfinala, gde je čeka verovatno najjači Brazil svih vremena. Južnoamerička selekcija predvođena je Marselinjom, Leandrom Barbosom, Varežaom, Neneom i Spliterom. Srbija dominantno dolazi do +28 i obezbeđuje iznenađujući prolaz među najbolja četiri tima SP. Miloš Teodosić? Najbolji igrač na parketu – 23 poena, 4 asistencije, 10/10 penali.

SK Paketić 22:

Isti turnir, prestonica Španije, dva dana kasnije. Srbija je opet autsajder – rival u borbi za finale je Francuska. Selekcija Vensana Kolea doduše igra bez Tonija Parkera, ali je Nikola Batum u životnoj formi, a pomaže mu Boris Dijao, koji se samo dva meseca ranije okitio NBA prstenom u prilično značajnoj ulozi. Prepoznajete obrazac – Teodosić prve tri četvrtine igra na suludom nivou, donosi Srbiji +15 pred poslednju deonicu. Ipak, Batum je neverovatan i vraća Francusku u igru trojkama (8/12!) i odbranom, a 22-godišnji Bogdan Bogdanović demonstrira klasu i igra ključnu ulogu u plasmanu Srbije u prvo polufinale Mundobasketa od spomenutog Indijanapolisa. Igrač utakmice – Teodosić, strelac 24 poena (9/12 iz igre).

Rio de Žaneiro, 12. avgust 2016. godine. Srbija je na šut od toga da legitimnu reprezentaciju SAD, sastavljenu od NBA Ol-star igrača, otera u produžetak. Ne uspeva, ali svet obilazi kompilacija dodavanja neobrijanog plejmejkera „Orlova“. Dostojan naslednik klipa „Bodiroga schools Anthony“. Taj poraz je dao Srbiji neophodno samopouzdanje – narednih dana su u borbi za prvu olimpijsku medalju od 1996. pali Hrvatska (četvrtfinale) i Australija (polufinale).

Miloš Teodosić
Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

A sada, možda bitnije od svega za našu priču – Beograd, hala „Aleksandar Nikolić“, četvrti jul 2021. godine. Dešava se ono čega smo se svi toliko plašili da nam ne bi palo na pamet da zapravo može da se dogodi. „Orlovi“ igraju odlučujući meč za plasman na OI, a Italija predvođena Nikom Manionom (?!) usred Beograda krstari do pobede. Igor Kokoškov je pred start kvalifikacionog turnira objavio spisak najjače Srbije u poslednjih 15 godina, ali u minutima u kojima se odlučuje da li će se ići u Tokio na parketu se nalaze Aleksa Avramović, Danilo Ađušić, Ognjen Dobrić, Filip Petrušev i 34-godišnji Miloš Teodosić. Plejmejker Virtusa ne igra dobro – iz igre šutira 1/8, neke šuteve uzima „na silu“, u odbrani je nedovoljno brz… Ali je tu, u „Pioniru“, baca se na parket, pokušava da motiviše tim i posle poraza daje utučenu izjavu posle koje je jasno – ova neiskorišćena prilika pala mu je teže nego mnogima koji „nisu mogli“ da pomognu reprezentaciji tog leta.

Miloš Teodosić
Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Zašto uvek on?

CV Miloša Teodosića u reprezentaciji Srbije čine i brojna druga dostignuća – navedena su samo ona koja su najjače „odzvonila“ i ostala najživopisnije urezana u kolektivno sećanje srpske košarkaške publike.

Postavlja se pitanje – zašto Miloš Teodosić u srpskoj javnosti nema jednak tretman kao neke druge nesumnjive legende srpske košarke? On bez dileme jeste najznačajniji srpski reprezentativac dosadašnjeg toka 21. veka, lice preokreta reprezentativnog programa srpske košarke.

Znamo da Teodosić nije jedini zaslužan za uzdizanje „Orlova“ iz kaljuge evropske košarke do respektabilne pozicije u kojoj je trenutno (uz prisutna štucanja u prethodne tri godine), daleko od toga. Međutim, centralna figura tog procesa svakako jeste. Pa zašto onda ne dobija dovoljno poštovanja?

SK Paketić 22:

Igrajući za Borac, FMP, Olimpijakos, CSKA, Kliperse, Virtus i sve selekcije srpske reprezentacije osvojio je mnoštvo individualnih i timskih nagrada – iluznorno ih je taksativno nabrajati. Kako je onda moguće da se ne nalazi na listi 75 najboljih stranih igrača u izboru „Hupshajpa“ (HoopsHype)? Ili čak ni među „vrednim pomena“ na listi „Basketbol njuza“ (Basketball News)?

Inače, na drugoj spomenutoj listi su Klint Kapela i Enes Kanter (Fridom)...

I ma koliko bilo jasno da slične liste ne mogu da zadovolje sve čitaoce (tome ni ne streme), nedostatak respekta prema Teodosiću je iznenađujući. U SAD možda i ne toliko, ali u Evropi svakako jeste. Šta tek onda reći za tretman u Srbiji?

U nekom trenutku je, na potpuni šok svakoga ko sa imalo racija pristupa gledanju košarke, postalo skoro pa moderno kritikovati igrača sa brojem četiri. Kao da je insistiranje na Teodosićevim nedostacima postalo opšte mesto među navijačima srpske reprezentacije. Najčešća meta bila je njegova igra u odbrani.

Ozbiljno?!

Definitivno Teodosić tokom karijere nije izgradio reputaciju „stopera“ – defanzivnog specijalca. Sa razlogom – sigurno je svako ko je makar i ovlaš pratio evropsku košarku u prethodnih 15 pogledao klipove u kojima Valjevac nije naročito ažuran kada protivnik ima loptu. Ipak, nije bio neaktivan u odbrani u svim utakmicama, to je onome ko je pratio bilo jasno. Kada bi postalo teško Teodosić se nije pretvarao u Gerija Pejtona, ali jeste bio odgovoran.

Miloš Teodosić
2021 Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©

Koncentrisanje na Teodosićeve mane i ignorisanje nekih njegovih neponovljivih kvaliteta uvek je odavalo utisak malicioznog i tendencioznog. Da li kapiten Srbije ima nedostatke? O da! Da li je korektno potencirati isključivo njih kada je na konto vrlina doneo toliko radosti srpskoj košarci? Procenite sami.

Igrao je Teodosić neke loše turnire. U tom kontekstu ističe se Evrobasket 2015. na kojem je šutirao 34% iz igre i 22% za tri poena. Imao je partija, naročito na F4 turnirma EL, na kojima nije bio na očekivanom nivou. Da li je u karijeri odigrao utakmice u kojima je „na silu“ pokušavao da probije šutersku krizu? Bez dileme, ali nepoljuljano samopouzdanje, čak i kada ide loše, mora biti prisutno kod igrača za kojeg trener crta poslednju akciju.

Možda su se prenaglašene kritike na Teodosićev račun donekle „kotile“ i zbog flegmatičnog elementa u njegovoj ličnosti ili makar utiska koji odaje. Nikada se nije obazirao na takve komentare – da li neko zaista i može da zamisli Teodosića kako se u medijima pravda zbog preuranjenog šuta koji je uzeo? Takav stav je ono što donosi trojku preko Garbahose, ma šta dežurni kritičari imali da kažu.

Miloš Teodosić, Virtus Bolonja
xMichelexNuccix livemedia-virtusse211116_np3RK via Guliver

Veoma je lako oboriti i svaki drugi „antiteovski“ argument.

Ma bolje i da ne ide Teodosić“, govorili su neki kada je zbog povrede organizator igre bio prinuđen da propusti Svetsko prvenstvo 2019. godine. Iako njegov hipotetički odlazak u Kinu ne bi garantovao izbegavanje poraza od Argentine, bilo je očigledno da je Srbiji nedostajalo vođstvo na terenu.

Kritike?!

Neverovatno je, ali bilo je i kritika i na račun toga kako Teo utiče na međuljudske odnose unutar tima, naročito srpske reprezentacije. „Problemi“ koje je Teodosić izazivao uzrokovani su, prema tim pričama, delimično njegovom ličnošću, a u određenoj meri i stilom igre uz koji tobože mora da ide određeni tip saigrača. Jedini odgovor na takve zamerke može biti stav koji su prema Teodosiću imali selektori sa kojima je radio – Zoran Slavnić, Dušan Ivković, Aleksandar Đorđević, Igor Kokoškov i sada Svetislav Pešić. Nijedan od njih nije video Teodosića kao bilo šta drugo osim vođe.

Moka mu je pružio šansu kao 20-godišnjaku, Duda ga je promovisao u vođu generacije, a Sale je gradio igru evropskog, svetskog i olimpijskog vicešampiona oko njega. Kokoškovu je bio neophodan da ga „čupa“, a Kari se za svoj drugi debi na klupi Srbije ozbiljno potrudio da Teo bude prisutan. Dosta sveobuhvatno za jednog „neprilagodljivog“ igrača.

Miloš Teodosić
REUTERS / Gary A. Vasquez-USA TODAY Sports

Da je Teodosić zaista neko „kancerogen“ po atmosferu u timu, da je neko ko „zahteva da se oko njega gradi“, da li bi bio protagonista u tolikim pohodima na trofeje?! Teo je kao klinac ekipu FMP vodio do dva Kupa Radivoja Koraća, iskazavši liderske sposobnosti, a šta tek reći za brojne titule koji su potom usledile?

Lajtmotiv njegove karijere je dokazivanje da kritičari nisu u pravu. Verovatno ste pre desetak godina slušali košarkaške „stručnjake“ koji tvrde da Teodosić nikada neće osvojiti Evroligu... Dok je nije osvojio. „Ma ne može on da igra u NBA...“ – dok nije prešao u Kliperse. „Nikada neće biti istinski vođa“ – dok kao kapiten reprezentacije nije odveo Srbiju do srebra u Riju.

Očekivanja prevazilazi i u poznoj fazi karijere – iako daleko od svog fizičkog vrhunca, dvostruki je uzastopni MVP Evrokupa.

Istorijski kontekst

Da li je ikada postojao košarkaš sličan Milošu Teodosiću, a da je nastupao na toliko visokom nivou? Neko ko je igrao „za raju“, a bio MVP Evrolige, NBA starter i osvajač medalja na Evrobasketu, Mundobasketu i OI?

Da li se ikada takmičio igrač koji je driblao, dodavao i šutirao tako nonšalantno, a opet toliko požrtvovano za ono do čega mu je istinski stalo? Da li smo gledali nekoga kao što je on?

U vreme u kojem je fizička sila važnija nego skoro bilo koji drugi aspekat košarke, Teodosić je relikvija. Možda i nije jedini takav, ali je poslednji takav.

Miloš Teodosić, Dušan Ivković
Miloš Teodosić, Dušan Ivković

Košarka Miloša Teodosića u 21. veku štrči, a istovremeno na neki čudan način daje gledaocu osećaj da je baš sve kako treba. Deluje da će oni koji ga kritikuju biti prvi koji će sestrićima na jutjubu pokazivati njegova dodavanja 2040. godine.

Mnogi se pitaju zbog čega je Srbija toliko košarkaški uspešnija od Hrvatske u 21. veku. Košarkaški sistem su dve države nasledile „sa istog izvora“ – infrastruktura i košarkaška tradicija su veoma slični. A ipak, jaz u rezultatima Srbije i Hrvatske je ogroman. Deluje da je razlika između dve komšijske zemlje upravo tolika kolika je razlika u košarkaškim kvalitetima Teodosića i hrvatskih plejmejkera u istom periodu.

Da li bi ovoliko ljudi u Srbiji sa istim žarom pratilo nacionalnu košarkašku reprezentaciju da od 2002. do danas nije osvojila niti jednu medalju? Veliko je pitanje. Takav scenario ne bi bio nimalo nemoguć da u srpskom dresu nije zaigrao Miloš Teodosić.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar