Dolazi li ove sezone kraj čekanju?

Blog ostalo 14. sep. 202110:00 > 10:086 komentara
Podeli:
Lionel Mesi
REUTERS/Sarah Meyssonnier

Da li će letošnje dovođenje Mesija, Vajnalduma, Ramosa i Donarume na “Park prinčeva” konačno katarskim vlasnicima pariskih ’Svetaca’ doneti toliko željeni trofej Lige šampiona? Ili će na kraju tek započete sezone gazde Mančester Sitija iz Abu Dabija – koje su u proteklom prelaznom roku nastavile stalno jačanje tima angažovanjem Džeka Griliša za Premijer ligu rekordnih 117 miliona evra – najzad biti nagrađene za svoja ogromna ulaganja dolaskom ušatog pehara na mančesterski “Etihad”?

Jasno je da bogatim arapskim vlasnicima ova dva kluba niko ne može da garantuje da će ova biti upravo ta (evropska) sezona. Uz to, činjenica je da mnogi za sada bezuspešne juriše pariskog i mančesterskog tima na fudbalski Olimp Starog kontinenta porede sa “čekanjem Godoa”, ali je isto tako sigurno da gazdama, igračima i navijačima PSŽ i Mančester Sitija niko ne može da oduzme nadu da će sa novim akvizicijama stići upravo 28. maja 2022. (u Sankt Peterburgu) do željenog cilja.

Pogrešno je – kako to neki čine – smatrati klubove iz ’grada svetlosti’ i sa severa Engleske takozvanim “plastičarima” jer oni imaju tradiciju i trofeje osvajane u prošlom veku kad još nisu uživali reputaciju bogatih i moćnih šampiona svojih zemalja, čiji vlasnici gotovo da nemaju granice u ulaganjima u ove skupe igračke. Parižani su, podsetimo, bili prvaci zemlje ’Galskih petlova’ u sezonama 1985/86 i 1993/94, dok su 1996. uzeli za sada jedini evropski trofej namenjen osvajaču Kupa pobednika kupova. Na Ostrvu je tim koji je nekada igrao svoje utakmice kao domaćin na stadionu “Mejn Roud” prvi presekao ciljnu vrpcu u šampionatu Engleske 1937. i 1968. godine, da bi u sezoni 1969/70 fudbaleri manje popularnog kluba iz Mančestera nakon pobede nad poljskim Gornjikom (2:1) u bečkom finalu proslavili osvajanje za sada jedinog evropskog pehara – takođe namenjenog pobedniku Kupa pobednika kupova.

I jedni i drugi su imali skromnu riznicu domaćih i evropskih trofeja, nisu spadali u najjače (i najpopularnije) klubove u svojim zemljama, a kamoli evropske velikane, ali se sve promenilo u XXI veku. Kada su u njihovu transformaciju u prepoznatljive evropske brendove ogromne pare počeli da ulažu novi vlasnici  iz Katara (kompanija “Katar sports investments“ je kupila pariski klub 2011.) i Abu Dabija (kompanija “Siti futbal grup” je 2008. preuzela Mančester Siti) usledila je dominacija ovih do tada prosečnih klubova u nacionalnim šampionatima, a angažovanjem skupo plaćenih vrhunskih igrača PSŽ i Mančester Siti su stekli ako ne globalnu popularnost, onda nesumnjivo prepoznatljivo (i zvučno) ime u svetskom fudbalu.

Pep Gvardiola
Action Images via Reuters/Lee Smith

Od kako je prvi čovek PSŽ postao šeik Naser Al Kalaifi ’Sveci’ su se okitili sa sedam titula šampiona Francuske (2013, 2014, 2015, 2016, 2018, 2019. i 2020. godine), dok je klub sa Ostrva, kojim gazduje najbogatiji vlasnik engleskih klubova šeik Mansur bin Zajed (čije se bogatstvo procenije na oko 23 milijarde evra) od sezone 2011/12 pet puta bio najbolji u Premijer ligi, od čega čak tri puta u četiri poslednja prvenstva. Ipak, za kompletnu sliku, tačnije potvrdu da su ogromna ulaganja donela taštim šeicima zvanično najvažniji trofej evropskog (pa i svetskog) klupskog fudbala, nedostajao je ušati pehar koji proteklih godina, i pored silnih očekivanja, nikako nije stizao na “Park prinčeva” i mančesterski “Etihad”.

Razočaranja su bila ogromna jer su i Parižani i ’Građani’, bez obzira na činjenicu da su uvrštavani u najuži krug favorita, redovno zaustavljani u eliminacionim fazama Lige šampiona, vrlo često (a pogotovo engleski tim) od rivala koji su objektivno bili slabiji od njih. Najdalje dokle su stigli su bila finala, čiji akteri su bili prošle, pa ove godine. PSŽ, kojeg je tada sa klupe vodio Tomas Tuhel, 2020. je u lisabonskom finalu poklekao pred te sezone nezaustavljivim Bajernom (0:1), da bi 29. maja 2021. taj isti nemački stručnjak, koji je prethodnog decembra dobio otkaz od Al Kalaifija, pobedom nad favorizovanim Gvardiolinim timom u Portu (1:0) darovao Abramovčevom Čelsiju drugu titulu šampiona našeg kontinenta.

Mančester Siti je u poslednje četiri sezone Gvardioline ere čak tri puta u eliminacionoj fazi stao pred protivnicima iz Engleske (Liverpulom, Totenhemom i Čelsijem) koji su mu, inače, u Premijer ligi (ako se izuzme titula tima sa Enfilda uzeta u sezoni 2019/20) proteklih godina redovno gledali u leđa. Ako se prisetimo da su ’plavo-beli’ sa “Etihada” u četvrtfinalu specifičnog lisabonskog završnog turnira pretrpeli senzacionalni poraz od autsajdera Liona (3:1) onda je sasvim sigurno da su – iako o tome javno ne govore – kako šefovi iz Abu Dabija, tako i sam katalonski stručnjak duboko frustrirani ovom serijom neuspelih juriša na evropski Olimp.

Za mnoge su PSŽ i Mančester Siti postali dokaz da ni ogromna ulaganja i dovođenja najskupljih igrača ne garantuju uspeh, tačnije osvajanje najcenjenijeg evropskog trofeja. Čelnicima najbogatijeg francuskog kluba je zamereno da nemaju strpljenja sa trenerima (slučaj Tomasa Tuhela), dok je krivica za prazan hod mančesterskih ’Građana’ uglavnom svaljena na pleća Pepa Gvardiole kome se prebacuje da i dalje tvrdoglavo forsira već pročitanu igru koja mu (u Evropi) nije donela rezultat od napuštanja “Kamp Noua”. Nije malo onih koji smatraju da su ova dva čeda bogatih arapskih šeika – za razliku od istinskih evropskih veličina sposobnih da osvoje Ligu šampiona – suštinski “skorojevićki, mali klubovi”, čiji se igrači, pod teretom stalnih pritisaka i razočarenja, suočavaju sa kompleksom “večitih gubitnika” nesposobnih da idu do kraja u najvažnijem kontinentalnom takmičenju.

Maurisio Poćetino, Kilijan Embape
REUTERS/Benoit Tessier

Maurisio Poćetino je, nakon startne polusezone – u kojoj je, ne samo eliminisan u polufinalu Lige šampiona od Mančester Sitija, već i ostao bez očekivane titule prvaka Francuske – dobio pojačanja sa kojima bi trebalo da dokaže da njegovo (za mnoge neočekivano) angažovanje nije bilo promašaj čelnika pariskog kluba. On će verovatno ispuniti prvi zadatak, vraćanja titule šampiona zemlje svetskih prvaka u grad na Seni, ali to svakako neće biti dovoljno da bi sezona bila uspešna. Glavni zadatak argentinskog stručnjaka je ostvarenje onog što mu nije pošlo za rukom kao menadžeru Totenhema u madridskom finalu sa Liverpulom 2019. godine, zbog čega je uostalom Al Kalaifi ovog leta i doveo jednog od dvojice najvećih fudbalera sveta u XXI veku, kao i Vajnalduma, Ramosa i Donarumu.

PSŽ, koji je na formiranje aktuelnog tima ukupno izdvojio sumu od 939 miliona evra (treba imati u vidu da su najnovija pojačanja došla kao slobodni igrači), bez sumnje će i ove sezone biti jedan od glavnih pretendenata na ušati pehar, pri čemu bi novoformirani napadački trio Mesi-Nejmar-Mbape trebalo da predstavlja glavni adut Parižana na putu ka ostvarenju tog cilja. Francuski tim zaista raspolaže velikim fondom kvalitetnih fudbalera, ali je pitanje kako ove individualce (a pogotovo pristigla pojačanja) uklopiti u timsku celinu. Posebno zbog činjenice da je Liga šampiona specifično takmičenje, u čijoj eliminacionoj fazi slabosti ispoljene u jednoj lošoj večeri najčešće imaju fatalne posledice.

Tačno je da su Mesi i Nejmar tokom saradnje u Barseloni imali to zadovoljstvo da se 2015. u Berlinu (nakon pobede nad Juventusom u finalu) raduju trijumfu u Ligi šampiona. Iskustvo osvajanja najvrednijeg evropskog klupskog pehara imaju i Vajnaldum i Ramos, baš kao i još  dvojica starosedilaca u PSŽ – Di Marija i golman Navas. Ali, svi oni su tu radost doživljavali u ranijoj fazi svojih karijera kao fudbaleri drugih klubova koji za razliku, od pariskog, znaju kako se osvaja Liga šampiona.

Bernardo Silva
Action Images via Reuters/Lee Smith

Neizvesno je kako će se 34 -godišnji Mesi – nakon razočaravajuće sezone u Barseloni, ali i konačnog trijumfa sa Argentinom na jednom velikom takmičenju (Kopa Amerika) – prilagoditi na novu sredinu, kao i kakvu će mu ulogu Poćetino nameniti na terenu. Problem bi moglo da predstavlja to što su sva trojica asova u špicu najboljeg francuskog tima izuzetno sujetna, a posebno je delikatno pitanje hoće li nezadovoljni Mbape u svojoj verovatno poslednjoj sezoni u dresu ’Svetaca’ biti spreman da se podredi interesima tima i sarađuje sa Argentincem. Osim toga, PSŽ bi u utakmicama u kojima mora da probija bunker rivala mogao da se suoči sa nedostakom kvalitetnog klasičnog centarfora, što se i te kako osećalo u pošloj sezoni nakon odlaska Kavanija sa “Parka prinčeva”. Istina, Ikardi je i dalje u Parizu, što daje nadu da bi mogao, ako već ne da se vrati u golgetersku formu iz vremena kad je nastupao za Inter, onda bar pruži znatno više nego prethodne dve sezone provedene u ’gradu svetlosti’.

I za engleski tim šeika iz Abu Dabija, čija tržišna vrednost se procenije na milijardu i osamdeset hiljada evra, nova sezona je prilika da konačno prekine seriju razočaravajućih nastupa u Ligi šampiona i zakorači na evropski tron. Mada će po običaju jurišati na sve trofeje na Ostrvu, jasno je da će za Mančester Siti u prvom planu biti nastup u najvažnijem takmičenju UEFA. Uostalom, za Pepa Gvardiolu – koji najavljuje da neće produžiti ugovor čija važnost ističe za dve sezone – ovo je pretposlednja šansa da trijumfom sa ’Građanima’ dokaže da nije trener koji do ušatog pehara može doći jedino kad vodi Mesijevu Barsu.

Sezona koja je tek započeta će pokazati da li će Poćetino ili Gvardiola uspeti da ispune opsesivnu želju svojih bogatih arapskih gazda i najzad dokazati da je njihov tim sazreo da zasluženo nosi epitet evropskog šampiona. Ukoliko, ipak, za ’Svece’ i ’Građane’ sve ostane po starom valjalo bi ih podsetiti na slučaj Abramovičevog Čelsija koji do toliko željenog prvog pehara u Ligi šampiona nije došao kad je bio verovatno igrački najjači i kada se od njega to najviše očekivalo – u Murinjovoj eri. Umesto tada, londonski ’Plavci’ su se na evropski Olimp neočekivano popeli kao unapred prežaljeni autsajderi 19. maja 2012. u Minhenu. Kada su, pod vođstvog privremenog menadžera Roberta di Matea u finalu odigranom na “Alijanc areni” nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca savladali domačina i favorita – Bajern.

Komentari

Vaš komentar