Galjardo na korak do večnosti

Blog ostalo 24. nov. 202110:00 > 10:342 komentara
Podeli:
Marcelo Endelli/Getty Images

Marselo Galjardo, najuspešniji trener u istoriji River Plejta i čovek čija se bista nalazi ispred stadiona “Monumental”, na dobrom je putu da ove sezone konačno osvoji titulu šampiona Argentine, jedini trofej koji mu nedostaje u bogatoj kolekciji pehara uzetih tokom sedmoipogodišnjeg vođenja 'Milionera'.

Harizmatični stručnjak je tokom proteklih godina svojim rezultatima, ali i ponašanjem ušao u srca navijača ‘crno-belih’ iz Buenos Ajresa, koji ga prosto obožavaju. Ali i strepe od toliko puta nagoveštenog, mada do sada nerealizovanog, odlaska velikog šefa na klupu nekog od najbogatijih evropskih klubova u kojem bi mogao, ne samo da zaradi znatno više, već i poveća svoj već sada visoki trenerski rejting.

Njegova čvrsta veza za Riverom iskovana je još tokom igračkih dana tokom kojih je ovaj kreativni vezni fudbaler, rođen 18. januara 1976. u Merlou, predgrađu Buenos Ajresa, imao to zadovoljstvo da bude deo tima koji se šest puta peo na argentinski prvenstveni tron (četiri puta su bili prvaci Aperture, te dva puta Klausure), a 1996. postao klupski šampion Južne Amerike (osvajač Kopa Libertadores). Kasnije je kao mlad stručnjak – sa prethodnim iskustvom vođenja Nasionala sa kojim je 2012. postao prvak Urugvaja – dobio priliku da (2014.) sedne na vruću klupu kluba sa “Monumentala”, koji je u to vreme šest godina postio bez trofeja. U narednih šest godina Galjardo će navijačima jednog od dva najpopularnija kluba u zemlji pampasa i bifteka darovati čak 11 trofeja – dva Kopa Libertadoresa (2015. i 2018.), tri Rekopa Sudamerikane (2015, 2016. i 2019.), tri Kupa Argentine (2016, 2018. i 2019.), dva Superkupa Argentine (2017. i 2019.) i jednu Kopa Sudamerikanu (2014.).

Uspehe šefa stručnog štaba Rivera znali su da cene, ne samo u zemlji ‘Gaučosa’, već i na kontinentu o čemu najbolje govori podatak da je tri godine uzastopno (2018, 2019. i 2020.) proglašavan najboljom trenerom Južne Amerike. Ipak, za kompletiranje Marselovog dela u ovoj kolekciji trofeja nedostajao je najznačajniji domaći biser – titula šampiona Argentine. Stručnjak, koji je zbog sitne telesne građe i dečačkih crta lica, dobio nadimak ‘Lutak’, ostvarenju tog cilja bio je najbliži u sezoni 2019/2020 kada je – što je posebno bolelo – titulu njegovom timu bukvalno u poslednjem kolu oteo najveći rival – Boka. ‘Milioneri’ su zapravo sudbinu šampionata držali u svojim rukama, ali su u poslednja dva kola načinili neočekivane kikseve. Najpre protiv Defense na svom stadionu, a zatim na gostovanju Atletiko Tukumanu kada im je bila potrebna pobeda da bi prvi presekli ciljnu vrpcu u šampionatu. Stigli su, međutim, u ovom presudnom susretu sa Atletiko Tukumanom odigranom 8. marta 2020. godine, samo do nebitnog boda (1:1), dok je titula završila na “Bombonjeri” zahvaljujući pobedničkom golu Karlosa Tevesa u duelu sa Himnasiom.

Bila je to slatka osveta ‘plavo-žutih’ za prethodni bolni poraz (3:1) od Galjardovog tima u madridskom finalu Kopa Libertadoresa (2018.). Sa druge strane u Riveru su ovakav gubitak gotovo već osvomjene titule doživeli kao težak udarac, što je priznao i sam Galjardo.

Ostvario sam dobre rezultate minulih godina, ali ovo je neuspeh. I ljudi će ga nazivati neuspehom. Spreman sam da slušam sve prljavo šta će o nama pričati jer smo imali šansu da osvojimo titulu i nismo uspeli. Moramo da naučimo da živimo sa porazom. Boka je nečim zaslužila da bude prvak”.

Najuspešniji trener u istoriji River Plejta je prethodne 2019. propustio veliku priliku da svome klubu donese treći put pehar namenjen pobedniku Kopa Libertadoresa. Iako su u finalnom susretu sa Flamengom, odigranom u Limi, branioci titule do same završnice imali minimalnu prednost (1:0) na kraju je trofej otišao u Rio. Nakon ovih neuspeha mnogima se činilo da je Galjardova era u Riveru završena. Tačnije da će on, zasićen višegodišnjim radom na “Monumentalu”, potražiti nove trenerske izazove na Starom kontinentu.

Ipak je ostao na klupi ‘Milionera’, strpljivo čekajući novi šampionat Argentine koji se, zbog pandemije koronavirusa, nije igrao do sezone 2020/21 (u međuvremenu su kao zamena za nacionalno prvenstvo u ovoj zemlji održana dva takmičenja u Liga kupu). Njegovi fudbaleri su iskoristili slabosti večitog rivala sa “Bombonjere” – koji je u ovom šampionatu izuzetno loše startovao, a zatim ostao bez smenjenog trenera Migela Anhela Rusa (nasledio ga je Sebastijan Batalja) – da zasednu na vrh tabele. Nevolje Boke nisu, naravno, jedini razlog zašto se Riveru konačno smeši šampionska titula. Galjardov tim igra atraktivan, ofanzivan fudbal ali, za razliku od nekih ranijih prvenstvenih sezona, u ovoj ne dozvoljava protivnicima da njegovo “umiranje u lepoti” i povremene oscilacije u igri kažnjavaju golovima zbog kojih su gubljeni dragoceni bodovi.

Mada je lišen usluga povređenog napadača Matijasa Suaresa, šef nema briga zbog neefikasnosti pošto je u prvi plan izbio mladi špic Hulijan Alvares koji je sa 15 postignutih pogodaka prvi strelac ligaškog takmičenja. Uz golmana Franka Armanija stubovi odbrane su Paulo Dijas i Fabrisio Anhileri, dok na sredini terena veliki deo posla odrađuje iskusni 35-godišnji vezista Enco Peres. Klub koji je do sada čak 36 puta bio prvak Argentine u ovom šampionatu je ostvario rekordni niz od osam uzastopnih trijumfa. Ova serija je prekinuta neočekivanim remijem (1:1) na gostovanju Estudijantesu (1:1), a verovatno ključne pobede su zabeležene u derbiju sa Bokom (2:1) i na gostovanju prvom pratiocu Taljeresu (2:0) u Kordobi, gde je lider iz Buenos Airesa od osmog minuta igrao bez isključenog štopera Bijafore. Zanimljivo je da Galjardo nakon ovog isključenja nije iz igre izvadio nekog od ofanzivnih igrača kako bi pojačao odbranu, već je na štopersku poziciju prekomandovao Enca Peresa. Želeo je da sa i igračem manje pokuša ofanzivom stići do tri boda i ta njegova hrabrost je na kraju nagrađena. Rohas i Romero su pogodili mrežu domaćina i tako približili River toliko željenom Olimpu.

Pred derbi sa Bokom, u kome je River 4. oktobra ostvario 70. pobedu nad večitim rivalom, pojavile su se informacije da je Galjardo ozbiljan kandidat da na klupi Barselone zameni Kumana. Stručnjak koji ističe da su mu trenerski uzori Marselo Bjelsa i Alehandro Sabelja, tada je na konferenciji za štampu objasnio da još nije završio posao na “Monumentalu”.

Imam dogovor i obavezu prema Riveru. Želim da ostanem i dalje u Argentini i nije mi padalo na pamet da napustim klub”.

Na klupu tima sa “Kamp Noua” je nedavno seo Ćavi, ali trostrukom najuspešnijem treneru Južne Amerike neće biti teško da, kad oseti da je došlo vreme za rastanak sa ‘Milionerima’, pronađe u Evropi novi posao. Možda je taj trenutak vrlo blizu jer se idolu navijača River Plejta smeši jedini pehar koju mu nedostaje da kompletira bogatu riznicu trenerskih trofeja. Pet kola pre kraja argentinskog šampionata njegov tim ima sedam bodova prednosti (uz bilans od 14 pobeda, četiri remija i dva poraza) ispred drugoplasiranog Taljeresa i zaista bi se trebalo dogoditi pravo čudo pa da ispusti ovu ogromu zalihu i ostane bez titule.

A kad ispuni jedini do sada nerealizovani zadatak Galjardo će se možda prisetiti reči koje je, u trenucima slavlja nakon velike pobede nad Bokom u finalu Kopa Libertadoresa u Madridu, uputio svojim saradnicima:

Ne mogu napraviti ništa više od ovoga. Jednostavno nema ništa više od ovoga”.

Verovatno na njegovom kontinenetu nema većeg uspeha od osvajanja trofeja Kopa Libertadoresa, ali će za harizmatičnog fudbalskog fanatika iz predgrađa Buenos Ajresa, Merloua, i toliko čekana titula šampiona Argentine biti nezaboravno trenersko dostignuće.

Komentari

Vaš komentar