Košarkaš Albe Džejson Grejndžer je u ekskluzivnom intervjuu za Sport klub govorio o predstojećoj utakmici protiv Crvene zvezde, početku profesionalne karijere u Španiji, posebnoj konekciji sa tom zemljom, o saradnji sa trenerima iz regiona, kao i o treneru sa kojim danas sarađuje Aitu Garsiju Renesesu.

Profesionalnu karijeru počeo je u Španiji, u koju je iz Amerike stigao sa samo 15 godina.

“Kada sam imao 15 godina pojavila se opcija da dođem u Evropu i Estudijantes je bio jedan od nekoliko zainteresovanih timova za mene. U to vreme je to bio jedini tim koji mi je dao takvu ponudu da mogu da igram košarku i nastavim da se školujem. Porodica mi je rekla da ukoliko želim da nastavim da igram košarku, moram da završim školu. Nisam mnogo razmišljao o tome jer je moj san oduvek bio da igram košarku. Mislim da je Estudijantes tada bio savršeno mesto za mene, da se razvijam kao igrač i čovek”, počeo je Grejndžer za Sport klub.

Da li je bilo teško da se prilagodi na razliku između američke i evropske škole košarke?

“Na početku sam se borio malo, došao sam sa 15 godina potpuno sam u novu zemlju. Trebalo mi je na početku nekoliko nedelja ili meseca, ali imao sam sreće što sam u Estudijantesu koji je i tada bio poznat kao tim koji radi sa mladim igračima, ljudi su mi mnogo pomogli, ljudi, treneri, saigrači, novinari, tako da je bilo lako”.

Odrastao je u košarkaškoj porodici, sa tatom koji se takođe profesionalno bavio košarkom i koji mu je najveća podrška.

“Svi oni su mi pomogli mnogo, naročito moj otac koji je bio profesionalni košarkaš, bio je u košarci skoro 30 godina. On je moj najveći navijač. Uvek me je podržavao, i kada je dobro i kada je loše. Sve do danas. On je čovek od koga primam poruke i pozive pre i posle svake utakmice. Jako cenim to”, rekao je Džejson za Sport klub i nastavio:

“Zapravo, on mi uvek pošalje poruku i ja nikada ne odgovorim posle utakmice. To je naš ritual”.

I nakon Estudijantesa u kome je proveo sedam sezona, ostao je u Španiji. Preselio se u Malagu i obukao dres Unikahe.

“Da, proveo sam u Španiji 10, 11 sezona, ako ne grešim. Ili čak 12. Proveo sam sedam sezona u Estudijantesu, dve u Malagi i onda tri u Baskoniji, to je 12 godina. To je posebno mesto za mene. Ja sam zapravo pola svog života proveo tamo, odrastao u Španiji. Ja imam 31 godinu, a 12 sam proveo u Španiji. Moja žena je iz Španije, dete je rođeno u Španiji. Većina mojih prijatelja je u Španiji i imam posebnu povezanost sa tom zemljom”.

U Turskoj, u dresu Efesa, sarađivao je sa Duškom Ivkovićem i Velimirom Perasovićem.

“Volim Tursku, volim Istanbul i Efes. Bile su to dve sjajne godine, sa sjajnom organizacijom i grupom ljudi. Naučio sam toliko toga. Imao sam šansu da igram za dobre trenere, za Duška Ivkovića i Velimira Perasovića. Oni su me mnogo naučili o ljubavi prema košarci, o tome da naporno radim svakog dana i da ništa nije besplatno, ništa nije zdravo za gotovo. Bio sam srećan u Istanbulu tokom te dve godine”.

I Perasovića i Ivkovića pamti po disciplini i napornom radu koji zahtevaju.

“Morate naporno da radite. Naučio sam mnogo. Obojica imaju težak mentalitet, guraju te do poslednjih atoma snage. Oni su motivatori svakog dana i imao sam sreće da igram za takve trenere”.

Tokom perioda provedenog u Baskoniji izvukao je važne pouke, s obzirom na to da je dve sezone zbog povrede proveo pored terena. Ipak, na ličnom planu Vitorija je važan deo njegovog života, s obzirom na to da je sa suprugom Milenom, koja je sportski novinar, tu proveo najvažnije dane u životu i odlično se snašao u ulozi oca.

“Volim Španiju. Bilo je to moje prvo evropsko iskustvo. Otvorila su mi se mnoga vrata. Mislim da je ACB liga jedna od najboljih liga u Evropi, posle Evrolige. Mnogo je takmičenja dobrih u Evropi. Bio sam nesrećan u Baskoniji. Potpisali su me na tri godine, želeli su da budem jedan od lidera, ali nažalost povredio sam se i bio sam na klupi. Upao sam u loš period. Nisam mogao da igram onako kako sam želeo, ali eto, desilo se da sam baš tamo osvojio titulu. Tako da sam iz Vitorije ipak zapamtio samo najlepše uspomene”, rekao je Grejndžer i nastavio o Mileni:

“Naravno, ona je moj najveći navijač. Ona je ona osoba koja vidi i dobre i loše strane ovog sporta. Znate, svi sa druge strane sporta misle kako smo mi profesionalni sportisti, kako je sve dobro i super, ali nije. Nekada dođemo kući loše raspoloženi jer nas celo telo boli, porodica je u tome trenutku ona koja jedina vidi prave strane sporta i ovog posla. Naravno, Milena je moja desna ruka. Ona je razlog zbog kog nisam odustao kada sam bio povređen. Ona me je gurala napred, da nastavim da se bavm košarkom i zaista sam zahvalan što je imam”.

Odluka da dođe u Albu i preseli se sa porodicom u Berlin bila je, kako kaže, laka.

Aito za SK: Želeo sam Tonija i Dražena u Barseloni

Skener

8. apr 2021 4

Skener

8. apr 2021 4

„Znate, nakon što me je povreda ubila i nakon što nisam igrao skoro dve godine zbog povrede, želeo sam dođem u tim koji će mi dati šansu da igram u Evroligi, to je bio moj glavni cilj posle tri godine u Vitoriji. Znao sam da je Aito trener i bilo je tu mnogo igrača protiv kojih sam već igrao kao što su Sikma, Erikson, Pejton Siva, znam ih odavno. Mislio sam da je to savršeno mesto za mene da se vratim, da se vratim u takmičarski ritam posle dve godine van terena. Srećan sam što sam ovde, što sam deo Albe i što igram za trenera Aita“.

Prema 74-godišnjem španskom treneru ima veliko poštovanje, naročito zbog energije i motivacije koju pruža celom timu.

“Pa, nekada ima više energije od svih nas. On je čovek koji ima 70 i nešto godina, način na koji vidi igru i način na koji je voli je neverovatan. Dođe na trening i motiviše te da budeš bolje, da napreduješ u igri. Zna toliko toga o igri i veoma sam srećan što sam deo njegovog tima”.

Utakmica protiv Crvene zvezde poslednja je u Evroligi za oba tima i poslužiće kao odlična provera i zagrevanje za nastavak sezone u domaćim šampionatima.

“Mislim da će biti teška utakmica. Mislim da obe ekipe žele da završe sezonu na najbolji mogući način. Sigurno da oni žele da završe ispred nas na tabeli. Biće to velika borba. Igramo kod kuće, želimo da završimo Evroligu na domaćem terenu pobedom”.

I Alba se ove sezone borila sa virusom korona, kao i mnoge druge ekipe, kako u Evroligi, tako i u domaćem šampionatu.

“Komplikovano je, naročito mentalno. Na primer, u našoj situaciji. Mi smo počeli dobro, u oktobru i novembru je bilo dobro, nadigrali smo CSKA u Moskvi i vratili smo se i imali petoricu sa koronom. Svi su bili u karantinu 14 dana. Zatim se vratiš bez treninga i moraš da igraš protiv Barselone. Bilo je komplikovano. Pokušavaš da se vratiš u formu, treba ti nekoliko nedelja, trebaju ti dani odmora, dani za trening, a nemaš vremena za to jer svakog drugog dana imaš utakmicu, igraš Evroligu i nacionalnu ligu. Teško je ali to je deo našeg posla, radimo sve što možemo, trudimo se da ostanemo zdravi, to je najbitniji deo našeg posla. Takođe, moramo da budemo spremni i mentalno”.

S obzirom na to da je u Albu stigao prošlog leta, nije imao priliku da igra pred navijačima berlinskog tima koji u Mercedes Benc Areni prave odličnu atmosferu, kada okolnosti to dozvoljavaju. Ipak, veoma dobro zna šta znači podrška sa tribina za nemačkog evroligaša, a doživeo je tu atmosferu i kao njihov rival.

“Čuo sam toliko stvari. Bio sam ovde odavno sa Unikahom i igrao sam u ovoj Areni, bilo je puno. To je ostalo u mom sećanju, neverovatna dvorana i neverovatni navijači. Jedva čekam da se vrate navijači, ali situacija je takva kakva je i moramo da čekamo da se vrate”.

Najveći fokus ekipe Aita Garsije Renesesa biće na jednom od najboljih strelaca Evrolige ove sezone.

“Džordan Lojd je najbitniji, najbolji strelac, ima sjajnu sezonu. Imaju dobar tim sa sjajnim trenerom, koji je radio u Nemačkoj, minhenskom Bajernu. Biće to velika borba. Imaju dobar tim, igraju dobro poslednjih nekoliko nedelja i vodiće se velika borba”.

Utakmica između Albe i Crvene zvezde na programu je od 20 časova, uz direktan prenos na Sport klubu 3.