Histerija protiv sporta

Blog ostalo 27. mar 202210:00 > 10:5513 komentara
Alex Livesey/Getty Images

Rat je, sukob Rusije i Ukrajine je mnogo širi od pukog lokalnog sukoba dve velike zemlje. Zapad je odredio krivca i žrtvu i koliko god se to nekome sviđalo ili ne, Rusija je na stubu srama, Ukrajina u položaju zemlje kojoj je potrebna svetska pomoć.

Ali, ovde nije reč o politici. Reč je o sportu kao oblasti koja je tek na neki način povezana sa politikom, pre svega u sistemu finansiranja, stvaranja uslova za rad i napredak. Antiruska histerija, prisutna u svim sferama života u zemljama zapada, je žestoko udarila po sportu.

Povezane vesti

Rusi su, istina u blažem obliku, na to navikli. Optuženi da su četiri godine podržavani od države u doping projektu, ruski sportisti, a bilo ih je oko 300 u Tokiju bili su članovi ekipe ruskog olimpijskog komiteta, sa klavirskim koncertom Čajkovskog umesto nacionalne himne, sa zastavama sakrivenim u džepovima trenerci…

Takva ekipa je osvojila 71 medalju, 15 više u odnosu na Rio 2016. i tri u odnosu na London 2012. Bilo je predloga da se Rusima zabrani učešće ali je nađeno kompromismo rešenje, slično onom po kojem su se srpsko-crnogorski sportisti pojavili u Barseloni 1992.

Samo, Rusija je Rusija, sportska velesila.

Veliki broj medalja je bio propraćen zluradim komentarima konkurencije. Tako je BBC beležio reči Rajana Marfija koji je , kao drugi, posle finala trke na 200 leđno rekao da trka „verovatno nije bila čista“ pošto je slavio Jevgenij Rilov. Uzgred, protiv Rilova se vodi postupak jer je navodno bio na mitingu podrške politici Rusije na stadionu Lužnjiki. Tada je Britanac, trećeplasirani Luk Grinberk istakao da situacija nije prijatna jer je pitanje da li je onaj protiv kojeg se takmičite čist.

Al Bello/Getty Images

Slično je bilo i drugim sportovima, a posebno su se isticali u izjavama Amerikanci čija „ljubav“ sa stimulativnim sredstvima nije nepoznata pojava. Tako je veslačica Megan Kalmo izjavila da je za nju frustrirajuće da „gleda kako sa pobedničkog postolja silazi ekipa koja ne ne bi smela ni da bude na Igrama.“

Ali, tada je uzrok bio doping skandal za koji su sigurno Rusi i sami krivi i koji su platili određenu cenu. Cenu koja ih na kraju ipak nije koštala osvojenih medalja. Bilo ih je, ponovimo 71, po čemu su bili peti na rang listi iza Japana i Velike Britanije koje su imale manje odličja, ali veći broj zlatnih medalja.

Šta bi se dogodilo da je ove godine Pariz ? Ništa, propaganda bi sve ruske i beloruske sportiste ostavila da se takmiče u svojim zemljama, bez šanse da četvorogodišnji, a možda i duži, pripremni period materijalizuju izdanjem na najvećem sporskom takmičenju. Da li bi time kvalitet Igara u Parizu bio umanjen, da li bi prihod od ulaznica bio manji? Verovatno.

Aleksej Šved
2021 Euroleague Basketball

Poenta je da sportisti ne smeju da trpe zbog politika svojih vlada. To nije ništa čudno. Zapad je bojkotovao Moskvu 1980, Istok se revanširao četiri godine kasnije u Los Anđelesu. Ništa ti bojkoti nisu doprineli rešavanju političkih problema. Ostali su samo uskraćeni sportisti i gledaoci obični pešaci u šahovskim političkim partijama velikih slila. Uzgred Nemačka i Japan nisu bili pozvani na Igre u London 1948. posle sukoba koje istorija nije do tada videla. Već godinu kasnije su bili u igri.

Ne ulazeći u to ko je kriv, koga treba kazniti, a koga štititi, ostaje opor ukus da ceh plaćaju oni koji to ne treba da čine. Uostalom zar Amerikanci nisu učestvovali u milion „Milosrdnih anđela“ pa nikome na pamet nije padalo ni da pomisli da ih skloni sa pozornice sportske cene pa čak i uzvrati gostoprimstvo. Zvižduci koje dobijaju na velikim takmičenjima su neki znak, ali znak koji ništa ne boli. Sve se zaboravi brzo. Ovde to nije slučaj jer običan svet sporta je oštećen i dugo će trebati vremena, kada sve prođe, da Rusi opet normalno budu primljeni u svetsku sportsku porodicu i da budu na pravi način tretirani na različitim borilištima.

Komentari

Vaš komentar