Hodabahši za SK: Dok mogu da stojim, boriću se za medalju

Blog ostalo 15. apr. 202114:101 komentar
Podeli:
Foto: TAS

U Srbiji je Iranac našao ljubav i dom. Srbija je zauzvrat pod svojom zastavom dobila jednog od najboljih tekvondoista današnjice, planetarnog šampion iz 2015. godine.

Mahdi Hodabahši, rodom iz Eslamšara, odlučio je 2019. da zbog supruge Tanje Tanacković, nekadašnje srpske tekvondoistkinje, dođe da živi u Beograd. Postao je član Tekvondo kluba Galeb, brzo dobio srpske papire i nastavio da radi ono što najbolje zna – da osvaja medalje na velikim takmičenjima.

Momak, koji će 21. aprila napuniti 30 godina, nedavno je stigao do srebra na Evropskom prvenstvu u Sofiji u kategoriji do 87 kilograma. Krajem prošle godine bio je zlatan na kontinentalnom šampionatu u olimpijskim disciplinama u Sarajevu. Učinak stopostotan sa srpskim grbom.

Jednostavan i nasmejan Mahdi je kao i na strunjači spreman da odgovori na sva pitanja. Komunikacija je olakšana zahvaljujući predusretljivoj supruzi i najvećoj podršci Tanji.

Kako je izgledao put do evropskog srebra u Sofiji, koja borba je bila najteža?

Na Evropskom prvenstvu svaka borba je teška. Svi takmičari su na vrhunskom nivou. Ako bih morao neku da izdvojim, onda je meč u četvrtfinalu bio za nijansu teži od ostalih. Rival je bio Španac Daniel Rosa, prvi nosilac. Prema renkingu bio je favorit. Uspeo sam da ga savladam, kasnije i Italijana i osiguram srebrnu medalju„, kažu Hodabahši.

U finalu ste samo izašli na strunjaču i predali meč Rusu Juriju Kirčenku. Kakva je priroda povrede zbog koje se niste borili i da li će zahtevati ozbiljniji tretman?

U pitanju je stara povreda. Povredio sam mišić pre dva meseca, ali sam trenirao uprkos bolovima. Na startu druge borbe ponovo sam osetio bol. Stegao sam zube i dobio četvrtfinale i polufinale. Međutim, nisam mogao da se borim u finalu. Sada je fokus da se povreda sanira, jer već početkom maja imamo kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre.“

Spomenuli ste evropske kvalifikacije za Olimpijske igre. Koliko tekvondoista sa ovog takmičenja može da izbori mesto na najvećoj smotri svetskog sporta?

Samo finalisti idu u Tokio. Evropske kvalifikacije ce biti izuzetno teške, tu nema sumnje, svaki od boraca dolazi maksimalno motivisan. Ovo je poslednja sansa da se kvalifikujemo na IgreI. Ali onaj ko je mentalno spreman i motivisan je u prednosti, i taj će proći. Verujem da ću to biti ja“ – pun je samopouzdanja Mahdi i dodaje – „Prvih sest sa olimpijske renking liste već su direktno izborili mesto na Igrama u Tokiju“

FOTO: TAS

Bili ste šampion sveta, evropski prvak, šampion Azije. Olimpijska medalja je jedino što vam nedostaje u sjajnoj karijeri. Ako se kvalifikujete, koliko je realno da ostvarite i taj cilj?

Medalja na Olimpijskim igrama je apsolutni prioritet. To je jedini odličje koje nisam uspeo da osvojim do sada. Samim tim motiv je ogroman. Ono sto je sigurno da dok mogu da stojim na nogama, boriću se za taj cilj. To je uvek bio moj moto

Koji trenutak u svojoj karijeri bi izdvojio kao najsrećniji, a kada je bio najviše razočaran?

Poraz u cetvrtfinalu Olimpijskih igara u Riju 2016 je definitivno razočaravajući trenutak, ali iz kog sam mnogo naučio. Nemam jedan trenutak koji bih izdvojio kao najsrećniji. Svaka medalja me čini ponosnim, kao i činjenica da još uvek mogu da se borim i osvajam odličja

Da li ste imali neku neprijatnost u Iranu zbog svoje odluke da se takmičite za Srbiju?

Nikada nisam imao neprijatnosti, budući da sam se u Srbiju preselio pre svega zbog supruge i našeg zajedničkog života. Naravno da je bilo ljudi kojima se moja odluka nije svidela, ali to već nije moj problem. Ja sam uvek bio i biću ponosan na moju zemlju kao i uspehe koje sam postigao boreći se za Iran“.

Da li se i koliko razlikuje princip treninga u Iranu i Srbiji?

Sistem je drugačiji u Iranu u odnosu na gotovo sve zemlje. Rezultati koje su Iranci u tekvondou postigli govore koliko su uspešni. Veoma smo uporni, ne odustajemo i ne volimo da gubimo, imamo svoj stil koji gradimo godinama. Takođe, u Iranu postoji tekvondo centar u kome je sve obezbeđeno za profesionalni trening. Imamo  teretanu, mesto za odmor, ishranu, fizioterapiju. Živeli smo tamo, to nam je bila druga kuća, pogotovo za članove nacionalnog tima. Iran je i jedina zemlja koja ima profesionalnu tekvondo ligu, kao što imate u fudbalu ili košarci. Velika je konkurencija, prilika da se svaki borac pokaže i izbori za ulazak u nacionalni tim“, u dahu govori Hodabahši.

Koliko je bilo teško da se naviknete na rad u  tekvondo klubu Galeb?

Nije mi bilo tesko da se prilagodim treninzima u Srbiji. Vrlo brzo sam se adaptirao na stil treninga Dragana Jovića i prija mi ovaj način organizacije treninga. Zahvaljujući njemu, imam veliki broj sparing partnera iz razlicitih delova sveta sto je svakako jedan od bitnih segmenata dobre pripreme za velike turnire“.

Šta vam se najviše sviđa u Srbiji, a šta smeta, obzirom da ste već iskuskni Beograđanin?

Dopada mi se što nema mnogo gužve na ulicama kao što je to u Iranu. Tamo je veliki broj automobila tokom celog dana i zaista je potrebno mnogo vremena da se stigne od tačke A do tačke B. Sa druge strane ne sviđa mi se što nema mnogo persijskih restorana, iranska hrana mi zaista nedostaje“.

foto: Privatna arhiva Tanja Tanacković

Koliki je Tanjin uticaj na vašu karijeru? Koliko znači što razumeš kroz šta prolazi u tekvondou, a istovremeno kao neko ko ima iskustvo rada sa medijima u kontaktu sa javnošću?

Jedna od najbitnijih stvari u našem odnosu, koji traje godinama, je razumevanje buduci da ona zaista zna kroz šta sve prolazim i šta znači biti profesionalni takmičar u tekvondu. Njena podrška mi znači u svakom segmentu profesionalne karijere i dok sam bio u Iranu i sada u Srbiju. Tanja je nekada radila kao sportski novinar, i definitivno u ovim momentima kada treba da mi pomogne u komunikaciji njeno iskustvo dolazi do izražaja“, kaže Hodabahši.

Kako izgleda jedan običan dan Mahdija Hodabahšija u Beogradu?

Vrlo jednostavno zapravo. Kao profesionalni sportista moj fokus je 100 posto u sportu. Jedan moj dan pocinje treningom, zatim terapija kod fizioterapeuta, pa dobar odmor i kvalitetna ishrana, zatim opet trening. Krajem dana sam već vrlo iscrpljen i uglavnom u kući gledamo neku seriju ili spremamo večeru. Vrlo rano idem na spavanje jer mi naravno treba dobar san za sledeći dan. Na svakom treningu dajem 100 posto i to je jedini način da svoje snove pretvorim u medalje“, istakao je Hodabahši.

 

 

 

Komentari

Vaš komentar