Istorija zločina – WADA vs Rusija

Blog ostalo 10. jan. 20218:00 > 9:1718 komentara
Podeli:
doping
Shutterstock

Zbog sistematskog dopinga ruskim sportistima oduzeto je 47 olimpijskih medalja, uz to i desetine odličja sa svetskih šampionata u raznim sportovima. Više od 200 ruskih sportista palo je na doping testovima. Treba dodati da su brojni i slučajevi u kojima su optužbe za doping nakon žalbe odbačene i sportistima su medalje vraćene.

Često čujemo i čitamo komentare – danas se svi dopinguju. I to svakako nije tačno. Ali, ono što doping među ruskim sportistima čini drugačijim od ostalih je činjenica da je dugo godina veliki broj sportsita doping sredstva dobijao od države, lekara, trenera. I da je godinama postojao sistem koji je uništavao dokaze o pozitivnim doping testovima. Na to su se nadovezali i pokušaji Ruske antidoping agencije da sve to prikrije i da utiče na aktivne istrage, loše reakcije na objave uzbunjivača, tvrdoglavost…

Sovjetska era

Prema istraživanju britasnkog novinara Endrjua Dženingsa, agenti KGB predstavljali su se godinama kao službenici antodoping agencije Međunarodnog olimpijskog komiteta kako bi prikrili doping testove. Sličan podatak pominjaće se i godinama kasnije, samo će se „služba“ zvati drugačije.

Opširno istraživanje sprovedeno 1989. godine u Asutraliji navodi da „teško da postoji ijedan osvajač medalje, posebno zlatne medalje, na Olimpijksim igrama u Moskvi 1980. koji nije bio dopingovan“. Nijedan sportista nije uhvaćen u ovoj vrsti varanja na tim igrama u Moskvi, ali naknadno je ustanovljeno da je veliki broj sportista u to vreme počeo da redovno koristi testosteron i druga slična sredstva za koje testovi nisu bili razvijeni.

U dokumentima objavljenim 2016. godine, otkriveno je da je Sovjetski savez imao razvijen plan za sistemski doping svojih sportista pred Igre u Los Anđelesu 1984. pre nego što je odlučeno da se podrži bojkot Igara. Kao idejni tvorac celog doping programa imenovan je doktor Sergej Portugalov sa Instituta za fizičku kulturu. On je bio i jedan od onih koji su predvodili doping pripreme za Letnje olimpijske igre 2016. godine.

Period od 2008. do 2014. godine

Sedmoro ruskih sportista suspendovano je pred Igre u Pekingu 2008. zbog manipulacije uzoraka urina.

Godinu kasnije, u oktobru 2009. godine generalni sekretar Međunarodne atletske federacije Pijer Vajs obratio se pismom predsedniku Atletske federacije Rusije Valentinu Balakničevu i naveo da testovi uzoraka krvi ruskih sportista „pokazuju najviše vrednosti nedozvoljenih supstanci od kada je IAAF počeo testiranja“ i da nalazi uzoraka uzetih tokom Svetskog prvenstva u atletici 2009. „snažno ukazuju na sistematski doping, krvni doping ili zloupotrebu produkata krvi“.

doping
Shutterstock

Pred Zimske olimpijske igre 2010. brojni su bili slučajevi doping pravila među ruskom bijatloncima o čemu svedoči izjava Andreasa Beseberga, predsednika Međunarodne bijatlonske unije, da se „bijatlon suočio sa sistematskim dopingom u zabrinjavajuće velikom broju slučajeva u jednom od najboljih timova sveta“. Novo pregledanje 7.289 uzoraka uzetih od 2.737 sportista u periodu od 2001. do 2009. dovelo je do sačinjavanja izveštaja u kome se navodi da „zemlja A“ ima značajno veći broj sumnjivih uzoraka u odnosu na sve druge. Jedan od autora izveštaja svedočio je kasnije da je „zemlja A“ zapravo Rusija, a u njoj je polako nekima počela da se budi savest.

Vitalij Stepanov, zaposlen u Ruskoj antidoping agenciji (RUSADA) počeo je da šalje informacije Svetskoj antidoping agenciji (WADA) ukazujući na to da RUSADA omogućava sistemski doping u atletici. Posvedočio je kasnije da je tokom tri godine poslao oko 200 mejlova i 50 pisama.

„Ali, i u WADA imate ljude koji nisu želeli da ova priča ispliva na svetlost dana“, reći će Stepanov.

Stepanov je ipak od jedne osobe iz WADA dobio kontakt sa nemačkom televizijom ARD. Glavni istražitelj WADA Džek Robertson smatrao je da slučaj ovakvih razmera mora da ima medijsku pažnju kako bi dobio i ispravan ishod te je tako dobio dozvolu generalnog direktora Dejvida Goumana da stupi u kontakt sa nemačkim novinarom Hajom Sepeltom koji je ranije istraživao doping u Istočnoj Nemačkoj.

U decembru 2014. ARD je premijerno emitovao Sepeltov dokumantarac „Tajna dopinga. Kako je Rusija stvarala šampione“. U filmu je otkrivan navodni državni uticaj i potpomaganje sistemskog dopinga. Stepanov i njegova supruga Julija izneli su tvrdnje da su ruski zvaničnici obezbeđivali sportistima doping u zamenu za pet odsto zarade, ali i da su falsifikovali testove u saradnji sa čelnim ljudima RUSADA. Emitovan je i tajno snimljen razgovor sa Marijom Savinovom koja je rekla da su „njeni kontakti u Moskvi“ rešili problem pitanja doping testova. Navodno, Ljilja Šobukova platila je 450.000 evra da bi njen pozitivan doping nalaz bio prikriven. Prema svim iznetim tvrdnjama i optužbama prvi čovek iza cele operacije je već pominjani doktor Sergej Portugalov, čovek koji je osmislio sistemski doping za ruske sportiste.

Izaći će na videlo tek 2015. ono što je u izveštajima nazvano „ruskom sabotažom“ Igara u Londonu 2012. Navođeno je da je Rusija svesno dozvolila učešće na Igrama sportistima za koje je znala da su dopingovani. Tada je predloženo da se za desetoro sportista i trenera izreknu doživotne suspenzije.

2015.

U januaru 2015. godine, kada je priča o dugogodišnjem sistemskom dopingu u Rusiji uveliko tresla svet, predsednik Ruske atletske federacije Valentin Balakničev podneo je ostavku na mesto blagajnika u Međunarodnoj atletskoj federaciji. WADA je oformila specijalnu komisiju sa jednim zadatkom – istraga navoda o sistemskom dopingu u Rusiji. Predsednik ovog tela bio je nekadašnji predsednik WADA Dik Pound, a izveštaj je ugledao svetlo dana 9. novembra 2015.

Na 335 stranica pisalo se o široko raširenom državnom prikrivanju dopinga. Navedeno je da su članovi Državne bezbednosne agencije redovno dolazili u laboratorije, ispitivali zaposlene i instruisali ih kako da ne sarađuju sa WADA. Dvoje laboranata iznelo je sumnje da su im telefoni prisluškivani. Zaključak je bio da Ruska atletska federacija nema kompetencije u saradnji sa WADA, a Međunarodnom olimpijskom komitetu savetovano je da ne dozvoli ruskim atletičarima učešće na Letnjim olimpijskim igrama 2016. godine. Dan kasnije WADA je suspendovala laboratoriju u Moskvi i zabranila joj da obavlja bilo kakve testove za koje je nadležna WADA, uključujući i vršenje analiza na uzorcima krvi i urina.

Četiri dana kasnije, 13. novembra 2015. veće IAAF glasalo je sa 22 gasa za i jednim protiv za isključenje ruskih atletičara sa svih takmičenja. Rusiji su oduzeta domaćinstva Svetskog prvenstva u hodanju za timove i Svetskog juniorskog prvenstva u atletici. Ruskoj atletskoj federacija naloženo je da sve slučajeve mora da reševa pred Sudom za sportsku arbitražu. Ruska atletska federacija prihvatila je suspenziju bez saslušanja. WADA je 18. novembra 2015. suspendovala Rusku antidoping agenciju što je značilo da Rusija nema funkcionalnu antidoping laboratoriju za bilo koji sport.

Istog meseca, Francuska je pokrenula posebnu istragu protiv predsednika IAAF Lamina Diaka zbog navoda da je 2011. godine primio milion evra mita kako bi prikrio pozitivne diping testove najmanje šestoro ruskih atletičara. Mito je navodno dala Ruska atletska federacija.

2016. i Meklarenov izveštaj

U januaru 2016. IAAF je izrekao doživotne suspenzije predsedniku Ruske atletske federacije Valentinu Balakničevu i treneru Alekseju Melnikovu. Nešto kasnije, objavljen je drugi izveštaj nezavisne komisije WADA, da bi u februaru Antidoping agencija Ujedinjenog kraljevstva bila proglašena nadležnom za nadgledanje testiranja u Rusiji.

U februaru su stigle vesti o iznenadnoj smrti dvojice nekadašnjih direktora RUSADA Vjačeslava Sineva i Nikite Kamaeva. Sandej Tajms je tvrdio da ih je Kamaev kontaktirao malo pre smrti i da je rekao da planira da objavi knjigu, istinitu priču o sportskoj farmakologiji i dopingu u Rusiji od 1987. Uskoro je objavljeno da je Grigori Rodčenkov, direktor laboratorije, koga je WADA u izveštajima označavala kao „srce ruskog dopinga“ otpušten te da je u strahu za ličnu bezbednost pobegao u Sjedinjene Američke Države. Informacije koje je imao i koje je podelio sa javnošću omogućile su Brajanu Fogelu da napravi dokumentarac Ikarus.

Grigori Rodčenko
Tristan Fewings, Getty Images Sport

Mart je doneo novi dokumentarac ARD, nazvan „Ruska crvena saslušanja“ u kome su iznete tvrdnje da su ruski sportisti bili upoznati sa planovima testiranja i da su im zabranjene supstance nudili ljudi iz RUSADA i Ruske atletske federacije.

Njujork Tajms je u maju tvrdio, pozivajući se na Gregorija Rodčenkova, da su doping eksperti sarađivali sa ruskim obaveštajnim agencijama na doping programu koji je sponzorisala država i u okviru koga su uzorci ‘čistog’ urina dodavani sportistima kroz rupe u zidovima toaleta. On je izneo tvrdnju da je najmanje 15 osvajača medalja na Zimskim olimpijskim igrama 2014. godine bilo umešano. Odgovor WADA na ove tvrdnje bilo je imenovanje Ričarda Meklarena za šefa posebne istrage onoga što se dešavalo u Sočiju. Kroz nekoliko godina izjaviće da mu je najviđe zasmetalo kada su od njega tražili da izmanipuliše test jedne ukrajinske sportistkinje – „Učestvovao sam u više stotina lažiraja pozitivnih testova i njihovog pretvaranja u negativne, nikada obrnuto, to bi bilo previše“.

U martu mesecu Međunarodni olimpijski komitet objavio je vest da će ponovo analizirati sve uzorke uzete u periodu od 2008. do 2012. i da će koristiti naprednije i novorazvijene metode za otkrivanje nedozvoljenih supstanci u uzorcima krvi i urina. Posebno se obraćala pažnja na određene sportove i takmičare iz određenih zemalja, uključujući i pojedine sportiste koji su se takmičili u Pekingu 2008. i Londonu 2012. i postoji mogućnost da se takmiče u  Riju 2016. Rezultati ovih naknadnih analiza objavljeni su u novembru 2017. Istovremeno, bokser Aleksandar Povjetkin i teniserka Marija Šarapova bili su pozitivni na meldonijum i oboma su izrečene suspenzije.

ARD nije stajao, u junu je objavljen novi dokumentarac u kome su iznete tvrdnje da je ruski ministar sporta Vitalij Mutko umešan u prikrivanje dopinga fudbalera Krasnodara. Generalni sekretar IAAF suspendovan je zbog sumnje da je primio mito kako bi odložio objavljivanje informacije o tome koji u rusku sportisti pali na doping testovima.

Novi težak udarac zadao je ruskom sportu novi izveštaj WADA objavljen u junu u kome je objavljeno da zbog nedostatka važnih informacija o sportistima lekari zaduženi za obavljanje testiranja otežano i usporeno obavljaju svoj posao. Navedeno je da nedostaju brojni testovi, da adrese sportsita nisu tačno navedene i da su informacije o lokacijama i datumima pojedinih takmičenja minimalni. Bilo je sportista koji su kao mesto prebivališta navodili vojne gradove za koje je činovnicima WADA potrebna posebna dozvola za ulazak, neki su boravili u ratnim zonama kojima je nemoguće prići. Prijavljeno je da su radnici WADA bili svakodnevno suočeni sa proverama članova obaveštajne službe, da su morali da čekaju pre nego što im bude odobren pristup prostorijama, da su nenadležna lica otvarala pakete sa uzorcima. Istaknuto je da 90 odsto ruskih sportista nije odgovorilo ili da je bilo inferiorno na zahtev da u sklopu istrage budu intervjuisani. Rezultat svega je da niko nije smatran „čistim“. Direktor WADA Dejvid Houman rekao je da je bilo dovoljno vremena da oni koji smatraju da nisu uradili ništa pogrešno sami dođu i razgovaraju. „Imali su dovoljno vremena, devet meseci. Niko se nije javio“, rekao je on.

Usledio je vanrdni sastanak IAAF, ideja je bila da se da nova šansa Ruskoj atletskoj federaciji da ispuni uslove za vraćanje u članstvo. Posebna komisija predvođena Runom Andersenom bila je protiv na osnovu informacija da uslovi koji su traženi nisu zadovoljeni i da atletske vlasti Rusije nisu pokazale želju da podrže napore i borbu protiv sistematskog dopinga. Jednoglasno je odlučeno da suspenzija ostane na snazi. Samo nedelju dana kasnije Svetska federacija dizača tegova suspendovala je Rusiju na godinu dana, u avgustu je MOK potvrdio ovu odluku i ruski dizači tegova nisu mogli na Letnje olimpijske igre.

A onda je 18. jula svetlo dana ugledao Meklarenov izveštaj. Ričard Meklaren dobio je poseban zadatak da ispita sve Rodčenkove navode i na osnovu nezavisne istrage objavio je izveštaj na 97 strana razotkrivajući od države podržavan sistematski doping u Rusiji. Iako je imao samo 57 dana za istragu, uspeo je da pronađe neoborive dokaze za ove tvrdnje uključujući i iskaze, pregledanje hiljada dokumenata, analize i forenzičke analize dokumenata i uzoraka, flašica za uzimanje uzoraka, laboratorijskih analiza i pojedinačnih uzoraka. Svakodnevno je dolazio do novih dokaza. Zaključak je bio da je „van svake sumnje“ dokazano da su Ministarstvo sporta Rusije, Centar za pripremu nacionalnih timova Rusije, Državna bezbednosna agencija i akreditovane antidoping laboratorije u Moskvi koordinisano radile na zaštiti dopingovanih sportista uz od države podržan sistem falsifikovanja dokumentacije i korišćenje metodologije nestajanja pozitivnih testova, sve to nakon slabog učinka i malog broja osvojenih medalja na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010.

U izveštaju je navedeno da je metodologija nestajanja pozitivnih testova korišćenja „najmanje od kasnog perioda 2011, do avgusta 2015.“ I sve to na 643 pozitivna nalaza, za šta je Meklaren rekao da smatra da je opšti minimum jer je imao ograničen pristup ruskoj dokumentaciji.

Meklarenov izveštaj, tabela
SK

Nakon objavljivanja Meklarenovog izveštaja, WADA je odlučila da RUSADA više ne može da bude telo preko koga idu želbe zbog kršenja svetskog antidoping kodeksa i preporučila je da se ruskim sportistima zabrani učešće na Letnjim olimpijskim igrama 2016. Međunarodni olimpijski komitet je odbio zahteve za akreditacije svim zvaničnicima ruskog ministarstva sporta i pojedincima koji su pomenuti u izveštaju, počela je sa preispitivanjem svih učesnika Igara u Sočiju i zatražila je od sportskih federacija da pronađu domaćine svim svetskim događajima za koje je domaćinstvo bilo dato Rusiji.

Sud za sportsku arbitražu 21. jula odbacio je želbe Olimpijskog komiteta Rusije i 68 ruskih sportista. Dan kasnije Međunarodni paraolimpijski komitet započeo je proceduru suspenzije Paraolimpijskog komiteta Rusije. Tri dana kasnije MOK je odbacio predlog WADA da suspenduje sve ruske sportsite sa Igara 2016, i naveo je da će odluka o tome biti na svakom pojedinačnom sportu i međunarodnim federacijama kao i da svaku takvu odluku mora da potvrdi CAS. WADA je izrazila razočaranje ovakovom odlukom MOK.

Međunardoni olimpijski komitet objavio je 30. jula da će o učešću svakog pojedinačnog sportiste na Igrama odlučivati novosonovana komisija koju čine Ugar Erdener, Klaudija Bokel i Huan Antonio Samaran. Prvobitni spisak ruskih sportista za Letnje olimpijske igre 2016. imao je 389 sportista. Dozvolu za učešće 7. avgusta dobilo je 278 sportista, 111 njih je uklonjeno sa spiska uključujući i 69 atletičara koje je suspendovala IAAF. Međunarodni paraolimpijski komitet utvrdio je da je i u slučaju paraolimpijaca korišćena metodologija nestajanja pozitivnih uzoraka pre i tokom Paraolimpijskih igara u Sočiju i doneo je odluku o suspenziji kompletnog ruskog tima. Predsednik MPK Filip Krejven rekao je tada da je to „jedan od najtužnijih dana u sportu“ te da je ruska vlast „katastrofalno razočarala svoje paraolimpijce“. KAS je uskoro potvrdio odluku MPK odbacivši žalbu Rusije na suspenziju paraolimpijskog tima. Paraolimpijski komitet Rusije pokušao je da se žali i pred nemačkim sudom kao samostalnim, ali odgovr je bio isti.

Učestale su u tom periodu bile i priče da su uzbunjivačima stizale pretnje, da su im telefoni prisluškivani, a stanovi ozvučeni. A kao odgovor na sva dešavanja, Rusija je Vitalija Mutka, dotadašnjeg ministra sporta osumnjičenog da je umešan u doping, imenovala za potpredsednika Vlade. Mašinerija kakva je ruska znala je dobro da neko mora da bude krivac za skandal ovakvih razmera pa je 3. novembra 2016. godine usvojila antidoping zakon koji je prvenstveno za zadatak imao da se pozabavi trenerima, a nešto kasnije je svetu ponudio veliko ime i poznato lice koje bi trebalo da predstavlja simbol ruske borbe protiv dopinga – Jelena Isimbajeva imenovana je za glavnog supervizora RUSADA.

WADA je u međuvremenu počela da, nakon saradnje sa stručnjacima iz brojnih zemalja u njihovom kreiranju, koristi nove specijalizovane posude za uzimanje uzoraka – „saradnja forenzičara iz više zemalja trebalo bi da rezultira time da nikada više niko ne pronađe rešenje da izigra sistem kako su to uradili Rusi“.

Pred kraj godine stigao je i drugi deo Meklarenovog izveštaja i tvrdanja da je u periodu od 2011. do 2015. više od 1.000 ruskih sportista imalo korist od prikrivanja i lažiranja testova. Ali, kada su ti slučajevi dospeli pred sud, sam Meklaren je odustao od ove tvrdnje te je naveo da „je to samo mogućnost“. Tako je bar navedeno na 68. strani CAS presude na žalbu Aleksandera Legkova: „Profesor Meklaren rekao je da, ako njegova istraga nije dovela do pronalaženja dokaza da je konkrentni sportistao imao neku korist od ove šeme koja je sprovođena, da to ne znači da taj sportista nije na neki način prekršio antidoping pravila.“. Između ostalog, drugi deo Meklarenovog izveštaja doneo je i dokaze da je petoro slepih dizača tegova bilo podvrgnuto dopingu bez svog znanja, kao i jedan petnaestogodišnji sportista. IAAF, čiji su primer svi sledili, objavila je da uslovi za vraćanje Rusije u članstvo ni na isteku godine nisu ispunjeni jer još uvek u ovoj zemlji ne postoji njedna funkcionalna antidoping agencija.

2017.

Početkom 2017, tačnije 8. februara, IAAF je produžila suspenziju izrečenu Rusiji. Kao osnovni uslov za razmatranje i eventualnu promenu odluke IAAF, a uz nju i WADA navodile su saradnju ruskih laboratorija, davanje dokumentacije RUSADA na uvid zainteresovanim stranama i transparentno delovanje u budućnosti. Nije bilo teško zaključiti da takve saradnje teško da će biti i WADA je ocenila da će rezultat svega biti da će dokazi iz Meklarenovog izveštaja biti nedovoljni. Godina je oodmicala, malo toga se menjalo. Iz IAAF su se žalili da i dalje imaju problem da dođu do nekih sportista, da testiranja i provere teku sporo, a Sebastijan Koe je zaključio da insistiranje na tome da na zadatku ostaju treneri iz starog sistema samo šteti ruskom sportistima koji nisu umešani u ceo skandal.

Rusija je u septembru tvrdila da je zapravo za imenovanje Rodčenkova na čelo laboratorije odgovorna WADA, da Rusija nije sama želela da on bude prvi čovek moskovske laboratorije. WADA je oštro odbacila ove kritike i navla da bi ruske vlasti konačno trebalo da preuzmu odgovornost za razvijanje celog sistema varanja umesto što konstantno pokušavaju da prebace krivicu na nekog drugog. Kritike su stigle i na račun MOK. Čak 17 različitih državnih laboratorija tvrdilo je da MOK ne želi da natera Rusiju da plati za jedan od najvećih doping skandala u svetu sporta te da tako šalje poruku „svim povlašćenim olimpijskim nacijama da nikada neće biti pozvani na odgovornost ili kažnjeni.

U novembru je, nakon jednogodišnje istrage Igara u Sočiju, MOK izrekao prve kazne – od 22. decembra 43 sportista je suspendovano, oduzeto je 13 medalja.

Vladimir Putin optužio je, a koga bi drugog, Sjedinjene Američke Države da svesno i namerno otežavaju položaj ruskim sportsitima. Rusi su držali svoj kurs – Jelena Valbe, predsednica Skijaške federacije Rusije optužila je sve uzbunjivače da su državni izdajnici, a trener skijaške reprezentacije upro je prstom u Ilju Černusova, osvajača bronzane medalje na 50 kilometara slobodnim stilom da je on taj koji odaje informacije WADA.

Odgovor IAAF i WADA bio je sledeći – WADA i dalje ne odobrava ruske laboratorije, IAAF produžava suspenziju svim sportistima. Međunarodni olimpijski komitet oglasio se 5. decembra – Olimpijski komitet Rusije zvanično je suspendovan sa Olimpijskih igara 2018. Ruski sportisti koji nisu imali ranije doping prekršaje mogli su da se nadmeću pod olimpijskom zastavom kao „olimpijci iz Rusije“. Nijedan ruski zvaničnik nije mogao da dođe na Igre, na njima neće biti intonirana ruska himna i nigde neće moći da bude istaknuta ruska zastava.

2018.

U januaru 2018. objavljena su imena 43 sportista koje je MOK identifikovao kao one koji su prekršili pravila na Igrama u Sočiju. Njih 39 uložilo je žalbe CAS, 28 tih žalbi je usvojeno i tim sportistima vraćene su medalje iz Sočija. MOK je u komentaru na ovakav ishod žalbi naveo da „to što je njih 28 oslobođeno optužbi ne znači da će biti pozvani na Igre 2018.“, da odluka CAS „ne znači da su oni nevini“ te da se razmatra žalba jer ceo „ovaj slučaj može da ima veliki uticaj na dalju borbu protiv dopinga“. Važan deo odluke CAS bio je i taj da suspenzija za 39 sportista ne može da se odnosi na sve buduće Igre već samo na Igre 2018. Nakon što su njihove žalbe delimično usvojene 47 trenera i sportista pokušalo je pred CAS da se izbori za pozivnicu na Igre 2018. Odbijeni su na dan otvaranja. Preostalo troje sportista žalbe je uložilo tek u septembru 2020. CAS je za svo troje ukinuo doživotne suspenzije, dvoje je u potpunosti oslobođeno svih sumnji, jedan je oglašen krivim. Za Igre 2018. Rusija je podnela 500 zahteva; 111 je odmah odbijen, ostali su morali da obave dodatne testove, pregledani su njihovi uzorci krvi i urina čuvani godinama unazad i na kraju je dozvolu da se takmiči dobilo njih 169. Na Igrama ih je bilo 168 jer je, nakon svega togam Olga Graf rekla da ne želi da „učestvuje na takmičenju koje je postalo oružje za političke obračune“.

Početak Igara u Pjongčangu bio je buran, dvoje ruskih sportista bilo je pozitivno na doping testovima, tenzije su bile gotovo opipljive, ali dva dana pred zatvaranje Igara MOK je rekao da planira da ukine suspenziju Olimpijskom komitetu Rusije jer do kraja igara više nije bilo skandala te da će olimpijci iz Rusije moći da paradiraju pod ruskom zastavom na zatvaranju Igara.

Leto je u Rusiji te godine bilo burno. Čim su završene Olimpijske igre, priča je preneta na fudbalski teren jer se Rusija spremala za domaćinstvo Mundijala. Počeli su da se citiraju Rodčenkovi navodi da „prepoznaje jednog fudbalera iz doping programa“, Meklaren je na to dodao još 32 igrača. FIFA je sprovela svoju istragu i u maju samo potvrdila da su na snazi svi postojeći planovi za održavanje Svetskog prvenstva. Navodno, nije bilo dovoljno dokaza, ali je ustavnovljeno da se nekoliko igrača koji neće igrati na Mundijalu dopingovalo. Tokom Svetskog prvenstva u Rusiji nijedan igrač nije bio pozitivan na doping testu. Ipak, u septembru je otac Denisa Čeriševa rekao da je njegov sin tokom Mundijala uzimao hormon rasta. Provere su pokazale da je „čistt“.

U julu je na redu bilo Evropsko prvenstvo u atletici. IAAF je, uz konstataciju da postoji određeni napredak, ostala pri odluci da Ruska atletska federacija bude suspendovana. Dozvolu da se takmiče kao neutralni sportisti dobilo je 29 ruskih atletičara. Osvojili su najviše medalja na šampionatu.

Kada je u septembru WADA trebalo da glasa o vraćanju poverenja RUSADA, činilo se da celoj šaradi nema kraja. Jedni su podnosili ostavke, drugi javno objavljivali da će glasati protiv, Englezi su objašnjavali kako „Rusi konačno treba da nauče“, a Amerikanci „da to do neba smrdi“. Grigori Rodčenkov ocenio je da bi to bila katastrofa. Ali, Rusija je ispunila dva postavljena zahteva – prihvatila je nalaze Meklarenove istrage i otvorila arhivu moskovske laboratorije. Ruski ministar sporta u pismu je poručio „da su svi svesni problema koji postoji i spremni da prihvate postavljene uslove.“. Iako je sve ukazivalo da će biti suprotno, WADA je jednoglasno vratila RUSADA pod svoje okrilje. Na osnovu toga, Atletska federacija Rusije podnela je zahtev IAAF da joj ukine suspenziju. Zahtev je odbijen, a onda i povučen.

Do decembra je postalo jasno da Rusi i nisu bili u potpunosti spremni na saradnju. Iz WADA su se žalili na sporo pristizanje materijala, na to da ne mogu da očitavaju neke podatke jer im oprema navodno nije ispravno sertifikovana. Tim eksperata WADA doputovao je u Moskvu očekujući potpuni pristup tamošnjoj laboratoriji što se nije dogodilo i RUSADA je ponovo bila na ivici suspenzije. IAAF je ostajao pri svojoj odluci, dozvolu da se takmiče sledeće godine dobilo je 63 ruskih atletičara.

Clive Rose / Staff

2019.

WADA je postavila rok – 31. decembar za dobijenje potpunog pristupa moskovskoj laboratoriji. Rok je probijen. Pozivi da se odmah odluči šta dalje odjekivali su sa svih strana. WADA je čekala, satsanak je bio zakazan za 14. janura, a 16 nacionalnih antidoping agencija pozivalo je na sve strane na novu suspenziju RUSADA što je će kasnije predsednik WADA Dik Paund opisati kao „poziv na linč“. WADA je dobila pristup laboratoriji u Moskvi 10. januara. WADA je prikupila 2.262 uzorka iz laboratorije za svoju „borbu za čist sport“.

Međunarodni paraolimpijski komitet objavio je da će 15. marta ukinuti suspenziju Ruskom paraolimpijskom komitetu izrečenu u julu 2016. nakon što je 69 od 70 zahteva za to ispunjeno. Jedini zahtev koji RPK nije ispunio je priznavanje Meklareonovog izveštaja. IAAF je i dalje držao suspenziju na snazi jer „dva velika problema nisu rešena“.

Nije dugo trajala nova ljubav između WADA i Rusije. Prvo je Andrej Silinov podneo ostavku na mesto potpredsednika Ruske atletske fedarecije kada su se pronele glasine da je pod znakom pitanja jedan od njegovih uzoraka uzet 2013. Svako malo stizale su vesti da ruski sportisti treniraju sa trenerima kojima su izrečene doživotne suspenzije iz sporta. Počele su da se javljaju i sumnje da su uzorci, pre nego što je dozvoljen pristup WADA moskovskoj laboratoriji, menjani, usledile su smene među ruskim zvaničnicima na raznim pozicijama i na kraju je stigao novi zahtev WADA da se ruske laboratorije proglase nenadležnim.

WADA je 9. decembra suspendovala Rusiju na četiri godine sa svih sportskih događaja pod optužbom za manipulisanje dokazima. Rusiji je zabranjeno da organizuje bilo koji svetski sportski događaj, da na njemu učestvuje. Pojedini sportisti mogu da dobiju dozvolu da se takmiče pod neutralnom zastavom kao što je bilo i ranije. Zabrana se ne odnosi na rusko domaćinstvo planirano za EURO 2020, jer WADA taj događaj tretira drugačije od Svetskog prvenstva. Rusija je odmah uložila žalbu CAS.

2020.

U januaru je moskovska laboratorija ponovo suspendovana. Očekivano, samo sada i zvanično. IAAF je otišao korak dalje nego ranijih godina – u martu je objavljeno da će samo desetoro ruskih atletičara dobiti dozvolu da se nadmeće pod neutralnom zastavom na Olimpijskim igrama u Tokiju. Ruska atletska ffederacija kažnjena je sa deset miliona dolara i dodatno je priprećeno da, ako polovina novca ne bude uplaćena do 1. jula, će broj neutralnih sportista biti smanjen. Povod su bile navodne manipulacije sa dokumentacijom u slučaju Danila Lisenka. Igre su malo nakon toga odložene za godinu dana. Rusi nisu platili, uz objašnjenje da u novonastaloj situaciji nemaju toliko novca. Rok je produžen do 15. avgusta i ovoga puta novac je uplaćen – pet miliona za kaznu i 1.3 miliona na ime kamate.

Pred kraj godine, 17. decembra stigla je odluka CAS po žalbi Rusije. Kazna je smanjena na dve godine, suspenzija koja je trebalo da se odnosi na učešće i organizaciju na svim takmičenjima preniačena je u odluku da u naredne dve godine ruski sportisti mogu na Olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva pod neutralnom zastavom. Neće smeti da koriste ime, grb, zastavu i himnu, ali će na opremi moći da istaknu rusku zastavu „pod uslovom da je ona iste veličine ili manja od zastave neutralnih sportista“, a moći će da koriste i boje zastave u dizajnu opreme.

2021.

Tek smo na početku godine, ali čini se da možemo da kažemo: nastaviće se…

Komentari

Vaš komentar