Iz Kuće slavnih, Kari Pešić stiže i za beogradsku katedru

Blog ostalo 23. apr. 202112:00 > 15:411 komentar
Podeli:
Svetislav Pešić
Guliver/AP Photo/Luca Bruno

Legendarni Aleksandar Nikolić nije voleo izraz „jugoslovenska - srpska škola košarke“, tvrdeći da postoji samo izvorna „američka“, ali su i on, i njegove kolege, kreirali specifičan način rada, gradeći brend struke. Košarkaške generacije nisu večiti šampioni, ali veći deo Evrope, pa i sveta, može da nam pozavidi na trenerima. Ali i na strukovnoj asocijaciji, amaterskih postulata, a vrhunskog profesionalnog angažmana.

Za razliku od ovdašnjih igrača, koji se decenijama ne mrdaju sa mrtve tačke formiranja Udruženja, njihovi učitelji su to uradili pre bezmalo pet decenija (1972), na inicijativu Slobodana Pive Ivkovića, velikog znalca, entuzijaste, ali i čoveka ispred svog vremena. Ni ratovi devedesetih prošlog veka, ni nestajanje SFRJ, kao ni permanentna finansijska kriza, nisu Udruženje košarkaških trenera (Srbije) sveli na protokolarnu organizaciju, naprotiv.

Povezane vesti

Oni koji su gromade kraj aut linije, potrudili su se da na adekvatan način budu okupljeni, zastupljeni u najvišem organu (Skupštini) KSS, ali i puni ideja od akcija, međunarodnog kvaliteta.

Tradicionalna Beogradska klinika, poput je radnog poziva Žocu, Kariju, nekad Dudi ili Maljku, nema promašaja. Ali, UKTS je i mnogo više od čuvenog seminara…

Udruženje je odavno veoma visoko postavilo lestvicu, atletski rečeno. Obrazovanje članstva na prvih deset mesta, sa akcentom na fakultetskoj odnosno diplomi specijalističke Više trenerske škole. Istina, postoje i operativni kursevi (oko 240 časova), ali ne obezbeđuju najvišu licencu. I kao u svakom poslu, da bi bili maksimalni, stalna usavršavanja, preko literature i drugih eduktivnih oblika, koji se, iz godine u godinu, verifikuju kroz seminare. Naše trenere i članove, nećete slučajno naći na gotovo svim kontinentima, od vrhunskih klubova do zemalja, koje prave pionirske korake pod obručima. Oni su izuzetan brend, pravi ambasadori zemlje,“  uopšte nema dilemu Strahinja Vasiljević, generalni sekretar UKTS u razgovoru za Sport klub.

Da „pocrvene“ od znanja

„Formalno stručno obrazovanje, treneri uglavnom stiču na beogradskom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, ili Višoj trenerskoj školi. U oba slučaja, diplome im obezbeđuju crvenu licencu i mogućnost rada sa seniorskim ili mlađim kategorijama. Pravo na plavu licencu stiču kolege, koje završe operativne kurseve, što je stepenik niže,“ objašnjava Vasiljević.

Kao što se neće pogrešiti ako se konstatuje da je radna godina (in)direktno posvećena pripremi „svetske, a naše“ Klinike. Tako je uostalom već pune dve decenije.

FIBA je Beogradsku kliniku bodovala najvišim ocenama, jedna je od najboljih na svetu. I to po dva osnova, kvalitetu i broju polaznika, ne samo iz Srbije, kojima je uslov za još jednu licenciranu sezonu, već sa raznih geografskih širina, od regiona, pa na dalje. Idemo u susret, malom – velikom jubileju, 20. izdanju, koje, u pandemijskim uslovima, ne može da bude svečarski raskošno, sa punim terenima, tribinama, učionicama… Planirano je tokom olimpijskog kvalifikacionog turnira u Beogradu, odnosno 3. i 4. jula, mada… Epidemija je već skrojila virtuelno izdanje prethodnog seminara, ali još uvek ne bih ništa da prejudiciram. Ipak, veliko je zadovoljstvo kada već sada imamo potvrdu jednog Etorea Mesine da bude gost predavač ukoliko dozvoli zdravstvena situacija. Italijanski stručnjak, inače, četvorostruki osvajač evroligaških titula, već je bio gost Klinike, sada već davne 2004. u društvu Lerija Brauna, Božidara Maljkovića… Kouč Armanija planira da dođe u Beograd sa italijanskom reprezentacijom, koja će krajem juna u bitke za jednu olimpijsku vizu, kao i Srbija, pošto od Romea Saketija preuzima kormilo u sledećem reprezentativnom ciklusu. Ali, korona, na žalost, kroji mnogo toga. Njegovo predavanje, kao i ostalih pet gostiju, biće odrađeno i snimljeno sa domaćim demonstratorima, u glavnom gradu, ili će nam svi poslati svoje materijale u slučaju krajnje limitiranih putovanja. Nadam se prvoj opciji, iako je gotovo izvesno da ni tada, jubilarna Klinika neće moći da računa na puno gledalište.

Uz pun koš optimizma da će u bliskoj budućnosti, kada svet ne bude tresla epidemija, seminar biti obeležen kako priliči renomiranom događaju, sagovornik nastavlja:

U dovođenju velikih trenerskih imena, na početku, Udruženju su mnogo pomagali naši najistaknutiji članovi, Dušan Ivković, Željko Obradović, Svetislav Pešić, Božidar Maljković, pridružio im se sadašnji selektor Igor Kokoškov i Darko Rajaković, sa višedecenijskim stažom u NBA… Oni to i dalje rade, ali kada je Beogradska klinika postala zaštitni znak struke, sve je postalo lakše. Čak i trofejnom Mesini, a nije usamljen, puno znači u profesionalnom smislu da bude predavač. Pa, zovemo ga na najbolji trenerski događaj. I to je neka njegova referenca, možda i interes da na najlakši način skupi što više bodova i, „overi“ licencu. To je već i stvar ličnog trenerskog „stabla“. Ugovori, ma koliko bili finansijski „teški“, nisu jedina koji “juri“ trenerski krem.“

Nešto slično se odnosi i na onog koji je sa najboljim seniorima ovih prostora, osvajao poslednja zlata, evropsko (2001), pa svetsko (2002).

Brojali skoro do 1400

Udruženje trenera Srbije trenutno ima 1377 aktivnih članova, onih koji ne zaborave da uplate simboličnu godišnju članarinu. Po nekom nepisanom pravilu, iz evidencije se brišu oni koji u periodu od pet godina ne kontaktiraju kacelariju oragnizacije. Trenutno radi 880 članova UKTS. Inače, oko 150 naših stručnjaka je u inostranstvu, na svim kontinentima, sa izuzetkom Južne Amerike. Dovoljno je ilustrativan primer da ima i onih koji „drže časove“ košarke čak i u Ruandi.

Inače, Udruženje će sledeće godine proslaviti pet decenija postojanja, iz vremena kada su ga „koncipirali“ Slobodan Ivković, Ranko Žeravica, Slobodan Mićović i Dragoljub Pljakić. Prvi je 1991. napravio i UKTJ, u osvit raspada Jugoslavije. Bio je predsednik do 1996, da bi ga nasledio njegov mlađi brat Duda Ivković, koji je početkom veka bio i na čelu Svetske trenerske asocijacije. Predsednici nacionalne trenerske organizacije, pored Ivkovića, bili su i Željko Obradović, Zoran Kovačić, Aco Petrović i, aktuelni Ivan Jeremić.

Javio nam se Svetislav Pešić da početkom maja održi jedno edukativno predavanje, što smo oberučke prihvatili. Neposredni povod je njegov ulazak u FIBA Kuću slavnih, mada je Kari jedan od onih članova, koji je izuzetno posvećen UKTS, bez obzira da li i gde radi. Ni on neće ići u „direktnom prenosu“ zbog već poznatih razloga. Istina, virus nas je naterao da mnoge stvari radimo onlajn, bolje i tako, nego nikako. Nije problem da stručnjaci ponude različite teme, da one potom budu „zakačene“ na sajtove, ali… U trenerskom poslu nije dovoljno da samo informacija bude dostupna u sklopu stručnog usavršavanja. Neophodni su kontakti, interakcija, razmena materijala, iskustva…Najbolji treneri su radoznali, vole da čuju kolege, ali i da dosta pitaju i diskutuju pre nego što nešto novo uključe u svoju filozofiju. Sve je to ograničeno u „onlajn“ formi. Ne kaže se tek tako da bi sport trebalo da spaja ljude. Moramo ipak da budemo realni, najvažnije je da se preživi, ne prekine tradicija.“

Strahinja Vasiljević

Dok je Klinika posvećena nadogradnji stručnjaka koji rade sa seniorima, UKTS još od 1991. organizuje seminare „Trenerski dani“, namenjene trenerima mlađih kategorija.

To je aktivnost Udruženja sa najdužom tradicijom, na koju su oduvek pozivani iskusni treneri, koji su se bavili temama igračkog razvoja, ne toliko filozofije igre. Oni koji su spremni da ponude stvari praktične primene u radu sa vrlo osetljivom, bazičnom uzrasnom kategorijom. Primera radi, kako se sprovodi razvojni trening, obuka za različite pozicije, uključivanje psihologa, stručnjaka za kondiciju… Ovaj seminar, koji od pre četiri godine nosi naziv „Dani Borivoja Cenića“, ima cilj da treneri pionira, kadeta ili juniora, pronađu što bolji način „razmišljanja“ u radu sa najmlađima. Za ovogodišnje izdanje „Dana“, završavamo pregovore sa Vladom Vukoičićem, Dejanom Mijatovićem i Rajkom Toromanom, da se pojave u ulozi predavača mlađim kolegama.

Aykut Akici/EB via Getty Images

Sagovornik Sport kluba, i sam po profesionalnoj vokaciji trener (kadeti Partizana, juniori Torlaka, Crvene zvezde, asistiranje u mladoj selekciji Srbije, Superfundu), već četiri godine se bavi operativnim poslovima Udruženja.

Nisam odustao od trenerskog poziva, pa i ova pozicija je, na neki način, sličan, ali administrativan, posao. Stalno komuniciram sa kolegama članovima, razmenjujemo korisne ideje za UKTS, ispitujem tržište, tražim sponzore… U najkraćem, ova asocijacija je servis svim trenerima, da uvek osete da je ovo njihova profesionalna kuća. Svi su jednaki, imaju ista prava kao i predsednik Udruženja, Ivan Jeremić, ili njegov počasni „imenjak“, Dušan Ivković. Prvi, bez obzira na radne obaveze u Kuvajtu, prati sve u vezi Udruženja, velika mi je podrška s obzirom na bogato iskustvo. Ovo jeste amatersko Udruženje, u kome se članarina nije menjala 21 godinu (3000 dinara godišnje) i služi isključivo za operativne „sitnice“, ali ima ozbiljno profesionalno delovanje. U proporciji sa brendiranim članstvom. Zato je čast „servisirati“ one, koji udaraju temelje ovog sporta, bez kojih ne bi bilo ni igračkih legendi ili potkovanih klupskih članova. Niti bilo kada nedostaje motivacije da se održi nivo UKTS, ali i unapredi ako je
moguće.

Čika Bori nikad dosta basketa

Bora Cenić je mogao unedogled da priča o košarci, ali i po ceo dan da gleda utakmice. Teško da bi prošao dan, a da ne svrati do kancelarije UKTS. I svaki put kada bi došao, naučio bih nešto od trenerskog zanata. Početak svake radne nedelje, ponedeljak, znalo se, stiže da pokupi spisak svih mogućih košarkaških mečeva za sledećih sedam dana. Sredinom januara je zauvek otišao jedan od onih koji je gradio ovaj sport, pa i naše Udruženje. Mnogo mi nedostaje, za još koji savet, pravilno usmerenje, reč podrške…“

Udruženje se nije zadovoljilo isključivo edukativnim delatnostima, poodavno je u vodama izdavaštva. Najduže, četvrt veka sa specijalizovanim časopisom, a kog drugog naziva do „Trener“, u kojem gotovo redovno, autorski „parafiraju“, poznati stručnjaci.

Ima šta da se pročita, ali i „vidi“, vizuelno je kvalitetno opremljen. U vreme Klinike, pravimo dvojezično (srpsko-englesko) izdanje. UKTS se s vremena na vreme bavi i izdavanjem stručne literature. I u slučaju časopisa, ali i knjiga, ne postoji ni simbolična zarada, pošto se svi primerci besplatno dele članovima Udruženja.“

Treneri baš i nisu oličenje mira i spokoja, posebno na neposrednom „radnom mestu“. Desi li se „prekid na vezama“ i sa matičnom organizacijom?

Ne postoji posao, u kancelariji, dvorani, ili nekom trećem mestu, gde osmeh ne silazi sa lica. Normalno da bude negativnih stvari, ali može i, rešava se u hodu. Za šta služi generalni sekretar, nego da smiri loptu, prihvati kritiku, ali i uvek nešto nauči od onih koji pronose košarkašku slavu,“ smatra Vasiljević.

 

 

 

Komentari

Vaš komentar