Jasna Šekarić za SK: Ponos i neizmerna tuga

Blog ostalo 2. feb. 202110:004 komentara
Podeli:
Foto: Olimpijski komitet Srbije

Jasna Šekarić. Najbolja strelkinja 20.veka. Najtrofejnija srpska olimpijka u istoriji sa pet medalja. Trostruka šampionka sveta. Petostruka evropska prvakinja. Nestvarna sportska biografija sa nabrojanim samo najvećim uspesima.

Nedavno je Jasna dobila još jedno priznanje. Proglašena je od strane Olimpijskog komiteta Srbije za najboljeg trenera u 2020. godini. Radila je sa pokojnom Bobanom Momčilović Veličković i bila uz nju na putu do evropskog zlata u gađanju vazdušnim pištoljem u poljskom Vroclavu.

povezane vesti

Šekarićeva je prva u istoriji države, sa mnogo imena, koja je nosila zvanje i najboljeg sportiste i najboljeg trenera. Odličan povod za razgovor sa damom, koja je unela najviše odličja u trezor srpskog sporta. Smirena, ljubazna, sa primetnom bolnom emocijom.

Kakva su osećanja posle velikog priznanja koje ste dobili od Olimpijskog komiteta Srbije?

Ne mogu da se radujem na način na koji bi želela, jer Bobana nije tu. Da zajedno proslavimo. Zvanja najboljeg sportiste i najboljeg trenera u Srbiji. Veliki je to uspeh. Lepo zvuči. Ali, ali“ , duboko je uzdahnula Jasna, pa nastavila „ Uvek se nekako vratim na to da nje nema. Budućnost je bila pred Bobanom. Sazrela je i kao žena i strelac. Sve to je to palo u vodu. Emocije su podeljenje, ipak nekako više na strani tuge, činjenice da nas je neko tako uspešan i mlad napustio. Ponos i  neizmerna tuga. To bi možda bio najtačniji prikaz kako se osećam

Kako su tekle pripreme za kontinentalni šampionat u Poljskoj, s obzirom da okolnosti nisu bile normalne?

Bile su specifične u svakom pogledu. Bobana je bila trudna. Nismo mogli da uradimo sve što je trebalo, ali smo se odlično prilagodili situaciji. Bila je neverovatno uporna. I prihvatala je svaku sugestiju. Uradila je apsolutno sve što je trebalo da potpuno spremna ode na takmičenje. Ništa joj nije bilo teško. Divan prijatelj, divan čovek i veliki strelac“, u dahu je rekla Jasna Šekarić.

Početak finala nije obećavao. Prva tri hica su bila ispod proseka. Da li je kod vas postojao strah da može da ostane bez odličja?

Ni u jednom trenutku. Start je Bobani uvek bio slabiji. To joj je bila jedina mana. I nešto na čemu smo u budućnosti planirali da radimo. Znala sam kada pogodi jedan dobar hitac da će se sve okrenuti. Uhvatila je zalet i posle toga više niko nije mogao da je ugrozi. Tri ili četiri hica pre kraja imala ogromnu prednost i rutinski je privela posao kraju. Bilo je to njeno treće evropsko zlato u pojedinačnoj konkurenciji. Sa samo 30 godina.“

Da li je postojao pritisak koji je Bobana sama sebi nametnula ili osećala od strane drugih?

Ne, apsolutno ne. Nije bilo presije da nešto mora da uradi. Pogotovu ne sa moje strane. I sama sam bila u toj situaciji mnogo puta i znam koliki je stres. Opet, neko ko je navikao na borbu za vrh, nije mogao da ode i kaže da mu nije važno, jer to ne bila istina. Bobanin cilj je bio prvo da izbori finale, a onda i da pokuša da osvoji medalju. Kada je ušla među osam, znala sam da je odličje blizu. Krasio je pobednički karakter, koji je došao do izražaja u presudnim trenucima. To imaš ili nemaš.“

Foto: European Shooting Federation

Pokazali ste da i u trenerskom poslu možete mnogo da uradite. Da li planirate nastavak karijere u streljačkoj struci?

Trenutno sam na „stend baju“. Bobanina smrt je bila grom iz vedra neba. Nisam se oporavila od šoka, iako je prošlo više od pola godine. Planirali smo zajednički put, zajedničku budućnost. Ulazila je u najbolje godine za strelca. Sve joj je išlo i na privatnom planu. Bila je potpuno posvećena i ispunjena. Uživale smo u svakom trenutku“, zastala je Jasna, ovaj put malo duže, „ Boli i kada pričam o tome. Zbog toga i izbegavam intervjue“

Olimpijske igre u Tokiju trebalo bi da se održe ove godine. Ako ih uopšte bude, kako procenjujete šanse srpskih strelaca iz ugla trenera?

Imamo sjajnu grupu. Šest je sigurnih učesnika, možda se još neko kvalifikuje u poslednjem trenutku. Ubeđena sam da će učiniti sve da dođu do visokog plasmana u Japanu. Kvalitet da se bore za medalju neosporno imaju. Međutim, Olimpijske igre u Tokiju biće specifične u svakom pogledu zbog pandemije koronavirusa. Deluje mi da će presuditi „kako se ko snađe“. Neće biti mnogo takmičenja na kojima će moći da se utvrdi forma. Previše je nepoznanica da bi se davala tačnija prognoza.  Znam samo da ih podržavam svim srcem i verujem u njih“.

Sedam puta ste bili učesnik olimpijskih igara. Osvojili neverovatnih pet medalja. Zlato, tri srebra i bronzu. Šta je to što Igre toliko izdvaja od ostalih takmičenja?

Iskreno, olimpijskim igrama je podignut značaj najmanje voljom sportista. Pitajte bilo koga, gotovo svi će vam reći da su svetska, pa čak i evropska prvenstva teža, jer je konkurencija mnogo jača. Teže je osvojiti odličje. Međutim, Igre su jednom u četiri godine, tu su najbolji sportisti sveta na jednom mestu. Dolaze samo odabrani. Oči planete su usmerene ka tom događaju. Najvažnije je da tamo odeš i fizički i psihički spreman. Da znaš da si uradio sve što je do tebe. Streljaštvo je  specifično, jer koncentracija mora uvek da bude na najvišem nivou“

Da li je postojala i koja je bila tajna vaših uspeha na Igrama?

Nije bilo tajni. Govorila sam sebi ovo je samo još jedno takmičenje. Uradila si ovo stotinu, hiljadu puta na takmičenju i treningu, pa možeš i sada. Naravno to je nekada mnogo lakše reći nego provesti u delo kada stanete na vatrenu liniju. Najčešće sam uspevala da nađem balans. Nemoguće je da ne razmišljate o tome, da se ne opteretite svim i svačim. Suština je da tremu pretvorite u pozitivnu, a ne onu koja će vas blokirati

Foto: jasnasekaric.com

Koji je bio vaš najsvetliji trenutak na Igrama?

Zlatna medalja u Seulu 1988. godine. U tom trenutku to je meni bilo normalno. Logičan sled događaja. Bila sam sa 22 godine aktuelna svetska šampionka, u odličnoj formi. Nisam apsolutno nijednog trenutka posumnjala u prvo mesto. Počev od kvalifikacija do finala. To je bez dileme najupečatljiviji momenat„.

A najtužniji?

Barselona 1992. godine bila je generalno mučno iskustvo. Prvo od toga kako su nas tretirali tamo, jer smo se takmičili kao nezavisni sportisti. I tada sam bila u svetskom vrhu, svesna da imam šanse da ponovo budem olimpijska šampionka. U kvalifikacijama sam bila najbolja. Sa Ruskinjom Logvinenko sam u finalu vodila borbu do poslednjeg metka. Na kraju smo imale identičan rezultat, ali njoj je pripalo zlato zbog boljeg pucanja u finalu. Kao da mi se ceo svet srušio. Sećam se koliko sam plakala. Mnogi su mi zamerili zbog toga. Čuvena priča „kako neko može da bude nezadovoljan srebrom na olimpijskim igrama“. Međutim, samo sportisti znaju koliko takve stvari mogu da budu bolne. Dobra stvar je što sam posle tog takmičenja rekla da više nikada neću pred drugima pokazivati emocije. I održala sam obećanje“.

Gde vidite sebe u srpskom streljaštvu, jer ste neko ko sigurno može da pomogne na svim poljima?

Trenutno nemam nikakve planove.  Naravno ne odustajem od borbe, jer to jednostavno nije u mom karakteru. Međutim, trebaće još vremena da prođe, da bih mogla streljaštvu ozbiljno da se posvetim na bilo koji način. Rane su još uvek sveže

Komentari

Vaš komentar