Jorović za SK: Crvena zvezda traži „krvava kolena“

Blog ostalo 30. jul 202210:00 > 11:47
Podeli:
Branko Jorović
Starsport

Nije mu se dalo da u dresu Crvene zvezde, pre deceniju i po, pokaže „nešto“ od raskošnog (krilnog) talenta, ali poziv za mesto u stručnom štabu najboljeg kluba regiona i Srbije šansa je za drugu formu karijere, koja je neraskidivo vezana za košarku. Branko Jorović (41) je, pored Marka Simonovića, još jedno dobro poznato (igračko) lice, koje sebe ne može da vidi predaleko od terena i obruča.

Pročitajte još

Često se lakonski konstatuje da ponuda najtrofejnijih nije od „nepristojnih“, a još manje onih koje se odbijaju, ali „istorijat“ veze drugog pomoćnika Vlade Jovanovića sa Malim Kalemegdanom, nije baš od uobičajenih, iako je vreme izbrisalo „knedle“. Život je išao dalje, da bi „zavrnuo“ na staro, dobro poznato mesto…

„Taj period u karijeri, druga polovina 2006. i sledeća godina, bili su teško momenti zbog povrede leđa, na prvom mestu, a ne da li sam ili nisam ostvario neki transfer. A to se dešava, ne samo meni, svim profesionalnim sportistima, pa od toga najviše strepimo. Dobiješ reprezentativni poziv, učestvuješ na velikom takmičenju, pomisliš da ne može biti bolje, a onda se sve rasturi. Sve je dugo trajalo, a crveno-beli su tada bili više nego korektni“, počinje Jorović razgovor za Sport Klub.

Povreda na SP u Japanu, prvo je bila rampa (medicinski testovi) na milionski transfer u Đironu, ali i početak ličnih noćnih mora uz lekarske dileme…Krajem januara 2007, činilo se da se sa trogodišnjim ugovorom sa Zvezdom konačno ukazalo svetlo na kraju tunela, ali…

Branko Jorović
Starsport

„Dok sam bio član crveno-belih, podvrgnut sam operativnom zahvatu, pa je usledio dug oporavak. Ljudi iz kluba su bili sasvim fer prema meni, iako je poznato da smo se krajem 2007. godine razišli. Tada nisam mogao da pružim ono što se od mene očekivalo. Procenio sam da je bolje da nastavim na nekom drugom mestu, gde bih mogao polako da se vraćam u formu. Nema potrebe da se ta epizoda, a stvarno je bilo davno, mistifikuje. Sve je poznato oko toga. Iskreno, tada nisam bio u prilici da pružim ono što Zvezda kao veliki klub traži od svih članova. Ali, eto, došlo je vreme da pomognem, najbolje što mogu, kao deo trenerskog štaba“.

Njemu srpski prvak nije prvi, ali jeste najviši stepenik u pet godina dugoj karijeri kouča. Bez obzira na poziciju šefa struke u rumunskoj Politehnici Jaši, čačanskom Železničaru i ariljskom Kliku, dok je debitovao kao asistent u sarajevskoj Bosni. Vreme godišnjih odmora provodi radno, iako zvanične pripreme za sezonu 2022/23 još nisu na vidiku.

„To što trenutno radim, ne oduzima previše vremena, ali neke stvari moraju da budu spremne i pre nego što se okupimo. Pratim pojačanja konkurencije, skupljam informacije, putem medija, sajtova, društvenih mreža, to je neka vrsta početnog koraka, onda sledi stručna obrada. Ima dosta novih imena, ali moramo da imamo uvid. Kakve su ambicije mog kluba, mislim da je višak da apostrofiram“.

Profesionalne i rodbinske crtice

Jorović je čak u tri navrata nosio dres čačanskog Borca, na početku i, praktično, kraju igračke karijere, a najveće uspehe (dva ABA prstena, nacionalni Kup) ostvario kao član FMP. Kao veteran, predvodio je Igokeu do tri prvenstva i dva Kupa BiH. Bio je deo Patrasa, Svislajona, Kavale, Braunšvajga i Kluža. Osvojio je univerzitetsko zlato 2003, a našao se i među najboljim seniorima na SP 2006. Trenersku karijeru je počeo u Bosni pre pet godina, nastavio u Jašiju, Železničaru, Kliku, do letošnjeg crveno-belog poziva.

Zbog identičnog prezimena, stalno su ga dovodili u vezu sa Radetom, interpretatorom narodne muzike, što je samo delimično tačno, ako se u kontekst uzme dalja rodbinska pozadina.

Smeta li vam što su kladionice pre izvesnog vremena veće šanse dale Partizanu nego crveno-belima, u ABA i Evroligi, iako lopte još nisu podbačene?

„Eh, ma pustite šta kažu kladionice. Ja kažem da će Zvezda sve da uradi da razveje takve prognoze, uz naporan i kvalitetan rad. Neka oni daju kvote, a naše je da odigramo najbolje što možemo. A sezona je duga. Najvažnije je da ekipu posluži zdravlje, a niko od nas, ni igrači, ni štab, ne beže od velikog zalaganja. Što bi rekli – očekuju nas ’krvava kolena’, sve vreme sveta na terenu i, svi u službi kluba“.

Ali ne može da se pobegne od večitog rivaliteta, nažalost i od ružnih scena, koje su započinjale na tribinama u finišu protekle sezone. Tenzija ovih duela je poput usuda, čim se zakorači na Kalemegdan ili u Humsku.

„Problem nije od onih na parketu. Igrači se međusobno znaju, ponašaju se kao pravi sportsmeni, oni nisu teret. Kao bivši igrač i sada u trenerskoj roli, mogu samo da poželim da derbiji prođu u fer i sportskoj borbi, ne sumnjam da će tako biti. Da prava publika uživa u košarci, što se očekuje od velikih rivala. A neke druge strukture da se pozabave onim stvarima, koje nisu u direktnoj vezi sa sportom“.

Branko Jorović
Starsport

Ako je uprava Zvezde izvukla kec iz rukava imenovanjem Vladimira Jovanovića na mesto prvog trenera, mladi stručnjak je tek mnoge „zatekao“ izborom saradnika, pa i sagovornika Sport Kluba.

„Meni se sviđa njegov košarkaški stil, a nešto slično, u domenu tadašnjih klupskih mogućnosti, trudio sam se i ja da gajim. Brzo smo se ’pronašli’ posle jednog sastanka. Hvala mu na ukazanom poverenju. Zadovoljstvo mi je da budem deo Zvezde, uz sve maksimalne obaveze, drugačije je nezamislivo. Imam iskustva, ali je ogromna razlika biti deo velikog sistema od onog što sam radio do sada, makar i kao prvi trener“.

Jorović se nije samo jednog jutra probudio i, odlučio da dres zameni trenerkom, uprkos činjenici da je povreda prednjih ukrštenog ligamenta (2016) u rumunskom Klužu, delimično „ubrzala“ završetak igračke karijere.

„Hvatao sam beleške još dok sam igrao, puno pričao i družio se sa onima koji su me trenirali. Koristio sam svaku situaciju da ’izvučem’ neku korisnu informaciju. Nisam mogao ’normalno’ da gledam neku utakmicu, već sam uvek nešto zapisivao u svesku, ili crtao pojedine akcije. Toga mi nikada nije bilo dosta, mogao sam 24 sata to da radim. Tada sam osetio i video sebe u sadašnjem poslu. Sa druge strane, imao sam sreću da sarađujem sa dosta kvalitetnih stručnjaka, od Dejana Mijatovića, preko Dragana Šakote, Dimitrisa Prifitisa, dok je bivši kouč Panatinaikosa radio u Kavali, pa Marsela Tentera, verovatno najboljeg rumunskog trenera… Svi su imali uticaj na mene, a ja opet šansu da se razvijam, napredujem, steknem uvid koliko mogu, imam li sposobnosti za novi posao, uz veliko igračko iskustvo“.

Nešto sasvim privatno

Posao u Beogradu, Jorovića će odvojiti od porodične baze u Čačku. Iako su ga često pratile, njegov ženski trio, predvođen suprugom Anom, ovoga puta, navijaće za njega i Zvezdu, na daljinu.

„To je najviše zbog školskih obaveza ćerki, Jovane (14) i Tijane (12), kojima ne bi lako pao prelazak u veliki grad. Imaju i neke sportske discipline, ali ne kao tata, košarkaške. Starija trenira odbojku, mlađa ples, ma samo da što manje vremena provode ’družeći’ se sa mobilnim, kao većina njihovih vršnjaka“.

Komentari

Vaš komentar