Kirina komšijska lekcija

Blog ostalo 11. avg 202211:36 > 11:534 komentara
Podeli:
FOTO: FK Crvena zvezda

Crvenim blokom smo nazivali četiri zgrade na uglu Porečke i nekadašnje ulice Đure Đakovića. Sa jedne strane zgrade, sa druge SUP sa internatom. Između igralište pokriveno travom, idealno za igranje fudbala, najvažnije u životima klinaca koji su rasli bez kompjutera, mobilnih, tv kanala... Popularna „Travica“.

Znalo se skup u 10 ujutru, pa igra, pa posle obaveznog odmora ponovo od 17 dok ne padne mrak. Sve zavisi u koju smenu se ide u školu.

Crveni blok je imao kvalitetne stanare, od poznatijih bili su tu umetnici poput Zdravka Šotre i njegove prelepe žene Nikice Marinović, zatim Milan Puzić, pa pevač Tihomir Petrović, slikar Agatonović, onda novinar Politike Janićijević, jedno od prvih pera lista „Sport“ Todor Bulja, od sportista nekadašnji atletičar Veliša Mugoša, šahista Aleksandar Matanović, koji je i danas u desetoj deceniji života vitalan, košarkašica dr Jelica Kalenić, teniser Aleksandar Nigrinović, sudija čuvenog meča Živojinović-Beker na Marakani…

Povezano

Ipak, za nas  klince, prva zvezda je bio Kira Dojčinovski, stameni centarhalf Crvene zvezde, koji je pre neki dan preminuo u 79. godini u Skoplju. Član onog čuvenog tima Miljanove zvezde: Dujković, Đorić, Jevtić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić, Lazarević, Aćimović i Džajić. Znalo se Duja brani, bekovi špartaju i centriraju, Pavika i Kira čuvaju protivnički napad, Klenko kvari igru rivala, Žota Antonijević i  Kule grade igru, Džaja centrira Lazi na glavu, otpatke kupi Ostoja. Tako nekoliko godina kada su u tim ušli Krivokuća, Novković, Filipović, Karasi, Petrović, Janković, Bogićević…

Kira nije bio, u očima nas klinaca, centarhalf stila Bekenbauera. Nije se libio da napravi faul, znali smo da ga zovemo „krljadžija“ pod opaskom „zna samo da bije, nema pojma o fudbalu“.

Uvek nasmejan, uzvraćao nam je na pozdrave, hrabre šale posvećene pobedi ili porazu. Mi, naklonjeni crveno-belim bojama, smo zadovoljno komentarisali pobede, drugari iz crno-belog tabora su dočekivali svoje trenutke kada bi Zvezda napravila loš rezultat. Kiri to ništa nije smetalo, stariji oko 10-15 godina od svih nas, samo bi se smejao i odlazio u stan u Đure Đakovića 82.

Kasnije smo se okuražili. Ubeđeni da odlično igramo mali fudbal, znali smo da ga zovemo na naš teren „Travica“ da mu pokažemo da fudbal nije krljanje, nego umetnost driblinga, duplog pasa, šuta… Na pamet nam nije padalo da profesionalci nisu radili ništa van pravog terena strahujući od povrede. Pogotovo naša travica nije bila ni blizu idealne podloge, neravna, sa džombama, na nekim mestima gola, sa nepravilnim odskakanjem lopte čije smo putanje tačno znali samo mi, stalni korisnici velikog terena… Idealno da krljadžiju, crveno-beloj peticu ponizimo, da mu pokažemo kako treba da igra.

Jednom se i to dogodilo. Bar smo želeli da se dogodi po našim željama.

„Momci, dolazim, vidimo se u pet“, poručio je Kira. Kakvo uzbuđenje, spremanje, zagrevanje. Kao matori.

Kira je došao na travicu, sećam se kao danas, neformalna oprema sa obaveznim patikama. Tada je izbor bio skučen: šangajke, puma i adidas plus one koje su za kratku upotrebu.

Hrabro smo počeli i vrlo brzo stali. Kira je igrao sam, a mi smo trčali oko njega. Oni iz njegove ekipe su bili srećni kada bi ih krljadžija uz niz uspešnih poteza ostavljao same da pogode prostor između dve cigle, zvanično stative gola. Mi, iz druge ekipe smo od hrabrog starta, počeli da bežimo od njega, ne želeći da budemo svedoci kako nam lopta na volšeban način prolazi kroz noge, kako odlazimo u pogrešnu stranu i kako bi, na kraju krajeva kada bi u startu bili malo kuražniji nailazili na tvrdo i odbijali se od stene koja se zvala Kiril Dojčinovski.

Kirina komšijska lekcija je trajala 20-30 minuta. Za nas večnost.

„Momci, imam trening, moram da idem. Vidimo se“, rekao je, posle nekoliko saveta, šta bi trebalo da popravimo.

Mi smo ostali na „travici“ i umesto igre prepričavali kako igra „krljadžija“. Više ga nismo zvali, brzo se odselio, a nama je ostalo da se godinama, pa i decenijama kasnije prisećamo detalja fudbalskih lekcija komšije Kire.

Komentari

Vaš komentar