Kovačević za SK: Imamo takav mentalitet, samo je zlato dobro

Blog ostalo 13. apr. 202111:55 > 12:155 komentara
Podeli:
FOTO: CEV

Oduvek su govorili da je veliki talenat. Iako nije znao šta tačno od njega očekuju, znao je kojim putem treba da ide. Danas je Uroš Kovačević jedan od najboljih odbojkaša Evrope. A odnedavno i šampion Kine.

Uvek željan da pokaže da je najbolji i da je takav i njegov tim. Spreman da u najtežim momentima preuzme odgovornost. Sposoban da iznenadi rivala, a nekad i svoje saigrače. I ludak i genije.

Uroš Kovačević je od čuda od deteta postao najbolji odbojkaš Evrope. I, prirodno, ni to mu nije bilo dovoljno. Želeo je da se lovorikama okiti i na Dalekom istoku.

U tome je uspeo ove sezone. Njegov Peking je u borbi za trofej, sa 2:0 u pobedama, savladao branioca titule Šangaj i postao šampion Kine.

povezane vesti

“Sjajno je bilo. Dopalo mi se. Potpuno je drugačija kultura, nekako su blag narod, žele da pomognu, brinu jedni o drugima. Zavoleo sam ih”, rekao je Uroš na početku razgovora za Sport Klub.

Peking je treći put u istoriji poneo naslov šampiona Kine, prvi posle sedam godina.

“Da nije bilo titule, ne bih ništa od ovoga pričao. Presrećan sam. Vratili smo titulu u Peking posle toliko godina. To je i bio glavni cilj mog dolaska”.

U bogatoj kolekciji klupskih trofeja Kovačević ima pehar sa Svetskog klupskog prvenstva, najsjajnije odličje CEV Kupa i zlato iz Kupa izazivača. Tu su i Kup Italije, te titule šampiona i trofeji Kupa Slovenije.

Na pitanje gde bi po značaju smestio novi pehar, kratko odgovara:

“Na vrh”.

Put do najvišeg stepenika pobedničkog postolja nije bio nimalo lak. Kraljevčanin je u svoju avanturu u Kini krenuo iz karantina.

“Katastrofa! Bio sam 21 dan u karantinu. Internet je bio loš, bio sam sâm… Pitao sam se šta mi je sve to trebalo. Ipak, posle je bilo sve lakše. Tamo je sve bilo otvoreno, sve funkcioniše normalno. Govorili su nam iz kluba stalno da se pazimo, ali smo živeli bez ograničenja”.

Liga je odigrana po turnirskom sistemu. Ekipe su bile podeljene u grupe, a po četiri prvoplasirane su prošle u četvrtfinale.

“Mislio sam da će biti lakše. Reprezentativci Kine su veoma dobri. Naravno, bilo je znatno slabijih ekipa u prvoj fazi takmičenja. Mislio sam da nije tako, ali je dobra liga. Ima i dosta mladih talenata, čak mislim više nego kod nas”.

U dalekom Ćinhuangdaou, 27-godišnji primač je odigrao prve utakmice posle 372 dana pauze.

“Totalno mi je čudno bilo kad je sudija dao znak. Svemu tome je doprinela i činjenica da sam 28 dana u Kini bio bez odbojke. Kada dodamo period tokom kojeg sam ovde sređivao papire, 40 dana nisam pipnuo loptu. Bilo je teško”.

Objasnio je Uroš zašto je odlučio da posle osam godina igranja u Italiji, gde je nosio dresove Trentina, Verone i Modene, ode u Kinu.

“Nisam znao kako je tamo i šta da očekujem, ali sam dobio finansijski najjaču ponudu. Pregovarao sam sa Modenom pre toga, ali posle svega što se dogodilo prošle sezone, nije se znalo šta će biti i kako. Na kraju sam odlučio da odem u Kinu. Ponavljam, to je bila finansijski najjača ponuda. A dobio sam priliku i da vidim novu kulturu. Malo i da se odmorim od evropske odbojke”.

CEV

Naredne sezone Kovačević će ponovo igrati u Evropi. U njegovim majstorijama uživaće ljubitelji odbojke u Poljskoj.

“Poljska liga je izuzetno jaka. Jedan poljski klub, predvođen srpskim trenerom Nikolom Grbićem, igraće finale Lige šampiona i to dovoljno govori. Reč je drugoj ili trećoj ligi po jačini na svetu. Želim da vidim kako je, kako ću se snaći. Volim novitete”.

Novitet ga očekuje i pre odlaska u Poljsku. Reprezentativna sezona počeće Ligom nacija, koja će se zbog pandemije koronavirusa igrati u ‘zaštitnom balonu’ u Italiji.

“Mislim da će biti preteško. Bićemo dugo zatvoreni na jednom mestu, bez mogućnosti kretanja. Ne mogu ni da uporedim sa ovim što sam doživeo u Kini, jer mi se čini da će biti mnogo teže.”

„PAUZA DOBRO DOŠLA“

Priznao je Uroš da mu je prijala pauza, pošto je italijansko prvenstvo prošle godine prekinuto usled pandemije koronavirusa.

“Živ se čovek na sve navikne. Dobro mi je došla pauza da se malo odmorim. Nije bilo alarma, obaveznih treninga… Živeo sam život. Prijalo mi je. To će reći svaki sportista, ako je iskren. Naravno, radio sam na svojoj kondiciji i pripremi, profesionalac sam, ali sam se odmorio, dobro je došlo”.

Biće to prvo takmičenje nacionalne selekcije još od januara 2020. godine. Uroš ne krije da jedva čeka da ‘plava četa’ ponovo bude na okupu.

“Mi smo stvarno dobri drugari, čujemo se stalno. Mislim da je tako oduvek i bilo u reprezentaciji. Sećam se dok je moj brat Nikola igrao, svi su imali ogromnu želju da igraju za nacionalni tim. Tako je sad i nama. Radujemo se novom okupljanju”.

Srpske odbojkaše, nažalost, ne čeka ‘vrelo’ leto, pošto neće učestvovati na Olimpijskim igrama. Drugi put zaredom. Taj podatak i dalje teško pada svim navijačima Orlova, a Kovačević ističe da niko nije toliko razočaran kao igrači.

“Teško je, ali je situacija u odbojci specifična. Mi smo evropski prvaci, a ne idemo na Olimpijske igre. Kvalifikacije su izuzetno teške. Generalno, uvek se tu dešavaju iznenađenja. Stvarno jeste teško što drugi put zaredom propuštamo Igre i to je naš najveći neuspeh. Nadam se da ćemo uhvatiti poslednji talas i da ćemo igrati u Parizu 2024. godine”.

CEV

Ipak, izuzetno važan zadatak je pred izabranicima Slobodana Kovača – u septembru ih čeka odbrana evropskog trona.

“Nadamo se da možemo da odbranimo titulu, ništa nije neizvodljivo. Naše ambicije su uvek najviše. Mentalitet nam je takav da nismo zadovoljni ako ne osvojimo zlato”.

Poslednjih godina sve više se govori o problemima u muškoj odbojci u Srbiji i nedostatku mladih talenata.

“Ne znam jesam li merodavan da govorim o toj temi. Koliko znam, naši juniori se jedva plasiraju na evropska prvenstva… Problem je jer nove generacije nisu toliko zainteresovane. Mi smo jedva čekali da se okupimo i igramo. Oni više vremena provode uz tehnologiju, opredeljuju se radije za košarku ili fudbal. Ne znam, videćemo. Neko će doći, verujem da će Srbija uvek imati jak tim. Odsustvo velikih rezulata u mlađim kategorijama ne mora mnogo da znači. Ali bilo bi dobro da ih ima”, rekao je Uroš, koji je sa mlađim selekcijama Srbije bio svetski i evropski prvak.

Kovačević je kao veoma mlad dobio priliku da trenira sa seniorskom reprezentacijom, čiji je sada stub. Otkrio je Uroš ‘tajnu’ kako je postao jedan od ključnih igrača nacionalnog tima.

“Uvek su me najavljivali kao nekog ko ima ogroman talenat, ja nisam znao zašto. Ipak, postao sam brzo svestan šta mogu. Radio sam mnogo kako bih napredovao. Ovaj sport volim, dao mi je sve u životu. I to je veoma važno, da se voli ono što se radi. I da se radi, mnogo”.

„JEDVA SAM ČEKAO DA ODEM“

Već sa 17 godina Kovačević je iz Ribnice otišao u inostranstvo, u ACH Volej iz Ljubljane kod tadašnjeg selektora Igora Kolakovića

“Igor me je sa 16 godina uveo u reprezentaciju. Posle toga je pitao mog brata da me vodi u Sloveniju. Ja sam jedva čekao da odem, bio je to veliki korak u mojoj karijeri. Odmah iz Ribnice sam otišao u inostranstvo, ne u neki drugi srpski klub, Zvezdu ili Partizan. Imao sam sreću da su tamo igrali Vlado Petković i Milan Rašić, pomoćni trener je bio Dragan Kobiljski, pričao se srpski. Bilo mi je toliko lepo, Slovenija mi je zaista ostala u srcu”.

Bitnu ulogu u toj ‘transformaciji’ od momka koji obećava do lidera tima imao je njegov brat Nikola.

“Nikola je već bio vrhunski igrač kada sam ja prvi put došao u reprezentaciju. Zbog njega su me svi brzo zavoleli. Nikola mi je čuvao leđa kada sam pravio gluposti. Nije ih bilo mnogo, ali sam znao da će on biti uz mene. Tada smo se dodatno zbližili. Pre toga smo se retko viđali, jer je on igrao u inostranstvu, a kada je dolazio u Srbiju, bio je sa nacionalnim timom”.

Jednom prilikom Kovačević je priznao da je kao dete ‘bio đavo’. Sada koristi drugačije epitete.

“Sad nisam, zreliji sam. Godine čine svoje. Bilo je tih nekih bubica ranije, ali ih više nema. Trudim se da budem najnormalniji što mogu”.

fivb.org

Na pitanje da li se kaje zbog nečega što je u karijeri uradio, sa sigurnošću odgovara:

“Ne kajem se zbog odluka koje sam donosio. Možda sam nekad pomislio da sam mogao nešto drugačije da odigram ili da sam zažalio što nisam bio bolji na nekom meču, ali to je to”.

Ne kaje se zbog prošlosti, ali ne planira ni daleku budućnost. Zato ni ne zna koliko će mu još odbojka biti zanimanje.

“Baviću se sportom sve dok mogu da igram na visokom nivou. Ne planiram to unapred, koliko me telo bude služilo, toliko ću igrati. Želju nisam izgubio”, istakao je na kraju srpski primač, koji će 6. maja napuniti 28 godina.

„SRBIJA MOŽE DO ZLATA U TOKIJU“

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije pokušaće da na Olimpijskim igrama dođe do jedinog zlata koje koje joj nedostaje u kolekciji.

“Verujem da devojke mogu da ga osvoje. Igraće završnicu sigurno, posle je sve lutrija. Imaju kvalitet da budu olimpijske šampionke, dokazale su to jer su već i svetske i evropske”.

Komentari

Vaš komentar