Laslova YU škola šampiona

Podeli:
Ladislav Lasko Ratgeber
Privatna arhiva

Košarkaški biseri rasuti po celom svetu. Nekada su bili vezani jugoslovenskom ogrlicom, a onda su se otkotrljali kud koji mili moji... Neki su se zaustavili na prostorima bivše Jugoslavije, a mnogi su odskočili u dalje, ili bliže inostranstvo. Ali, prati ih prepoznatljiv sjaj.

Asovi i vrsni stručnjaci sa ovih prostora i dan, danas pronose slavu i prenose znanje dobro poznate škole košarke. Jedan od njih je Ladislav Laslo Ratgeber, proslavljeni trener.

Rođeni Novosađanin, ponikao u čuvenoj košarkaškoj porodici, blistavu, trofejnu karijeru je trasirao u rodnom gradu, zatim udario dodatni glanc u Pečuju, da bi dosegao evropske i svetske visine na kormilu najboljih klubova Starog kontinenta, u Rusiji i Turskoj.

Povezane vesti

I kada je u klupskoj košarci osvojio sve što se može osvojiti, rešio je da se skrasi baš u Mađarskoj, gde je izgradio reputaciju najboljeg košarkaškog trenera te zemlje svih vremena. I to upravo u Pečuju, koji mu je bio prva stanica 1993. godine, kada se odselio iz Srpske Atine. Postavio je sebi novi cilj, 2012. godine je formirao „Ratgeber košarkašku Akademiju“, koja je 2018. godine svesrdno podržana kao državni projekat i zvanično prerasla u Nacionalnu košarkašku Akademiju (NKA).

Sve je zahvaljujući Ratgeberovom ugledu i znanju i sjajnoj biografiji podignuto na najviši nivo. Vredni stručnjak je dosanjao višegodišnji san, Akademija je postala mesto iz snova. I zaista, dobro upućeni pričaju da su uslovi za rad fantastični, da tako nešto nije viđeno u Evropi, uz neizbežne sleng izraze „avioni, kamioni, svemirski brod…“

I sve je to sjajno, ali ne bi bilo dovoljno za jačinu ove priče da u njoj nema Srba i drugih poznatih imena iz bivše Jugoslavije… Nezahvalno je izneti tačan broj srpskih stručnjaka, koji tamo rade, jer neki odlaze, a pristižu novi, ali trenutno je ta cifra veća od 10. Dakle, srpska kolonija u službi mađarske košarke, još jedan dokaz koliko vredi košarkaška škola i filozofija sa ovih prostora.

Impresivan košarkaški put

Ladislav Ratgeber je rođen 11. oktobra 1966. godine u Novom Sadu. Ljubav prema košarci nasledio je od majke Julije Pavlik Ratgeber, proslavljenje igračice i oca, istog imena i zvanja, Lasla Ratgebera, vrhunskog trenera.

Ima dva sina, Tomija, koji je član juniorskog tima NKA i starijeg, koji se kao i deda i otac zove Laslo, inače je arhitekta, a bavio se košarkom kao dečak.

Ratgeber je pekao trenerski zanat u novosadskoj Vojvodini od 1984. do 1993. godine, bio je selektor juniorske reprezentacije Jugoslavije, a 1992. godine je radio sa najboljim seniorkama Jugoslavije kao pomoćni trener.

Sa velikim uspehom je vodio Pečuj od 1993. do 2008. i mađarsku žensku reprezentaciju (od 1997. do 2004. godine), a muški nacionalni tim iste države 2012. godine.

Sa Pečujem je osvojio 9 titula i 9 nacionalnih kupova i tri puta učestvovao na fajnal-foru Evrolige. Jedini je bio selektor i muške i ženske reprezentacije Mađarske, a rekord od 777 utakmica i 80 odsto pobeda čini ga najuspešnijim mađarskim klupskim trenerom.

U moskovskom Spartaku bio je prvak ruske lige 2008. i 2009. godine, kada je osvojio Evroligu. Trenirao je Fenerbahče iz Istanbula 2010. i 2011. godine, sa kojim je bio pobednik turskog Super kupa 2010. godine i nacionalnog prvenstva 2011. godine.

Osvojio je dva Superkupa Evrope 2008. i 2009. godine, a bio je trener na „Ol star meču“ ženske Evrolige 2011. godine.

A razgovor sa Ladislavom Ratgeberom za Sport Klub počeli smo pominjanjem srpskih stručnjaka, koje izuzetno ceni i nije ih slučajno angažovao za rad u ovoj svojevrsnoj školi košarke i života.

Iz Srbije imamo u muškom delu devetoricu kolega, a u ženskom sektoru dve dame. Ivica Mavrenski vodi seniore, Bojoš Robert pionire, Branislav Jemč kadete, a Zoran Kmezić juniore. Daliborka Vilipić je pomoćni trener u ženskom juniorskom timu i zadužena je za individualni rad sa igračicama svih selekcija, a Marija Ninković vodi kadetkinje. Zatim, tu je profesor doktor sportske medicine, Sergej Ostojić, pa Marko Stojanović sa DIF-a, inače, kondicioni trener reprezentacije Srbije, koji radi u FK Partizan, on nam drži bazične treninge. Viši fizioterapuet, Igor Kovačić, vodi naš novi centar za oporavak igračica i igrača, a tu je i njegov kolega Bojan Milošević. U naučnom delu smo angažovali bivšeg košarkaša beogradskog Radničkog i doktora nauka Nenada Trunića, instruktora FIBA, koji će da bude direktor struke. A poznati slovenački trener, Janez Drvarič, nam je mentor. Sa nama je u ulozi mentora od početka, dugo bio i Ernest Rađen, očekujemo da nam se uskoro vrati posle uspešne međunarodne karijere. To su samo neka od imena„, nabrojio je Ratgeber.

Od prvih entuzijastičnih Ratgeberovih koraka 2012. godine, pa do danas urađeno je mnogo, a pomoć države je bila i ostala ključna. Radovi na proširenju i modernizaciji su koštali oko sedam miliona evra, pa su ceo kompleks i projekat dobili svetski šmek. Danas u savršenim uslovima NKA rade i uče blizu 1.000 devojčica i dečaka.

A pécsi csoda – 2. rész

Múltbéli sikereinek helyszíne után most a nevével fémjelzett akadémiára kísértük el Rátgéber Lászlót. Közben pedig feltettük neki a nagy kérdést: mi szakította félbe a pécsi női kosárlabda aranykorát, és mi jön ezután? 🏀

Posted by Rátgéber Kosárlabda Akadémia on Monday, August 3, 2020

Ovakvih Akademija ima malo u svetu. Dobili smo novu salu sa tri igrališta, koja ima centralni teren za utakmice, sa kapacitetom od oko 2.000 mesta za gledaoce. U kompleksu se nalaze i kancelarije i predavaonice, kao i spavaonica za 66 osoba, za 36 dečaka i 30 devojčica, teretane, rehabilitacioni i regenerativni centri i razni drugi neophodni sadržaji. Sve izgleda vrhunski i maksimalno je funkcionalno i opremljeno najsavreminijim uređajima. Veliki je uspeh što je sve na jednom mestu„.

Razloga za zadovoljstvo ima mnogo, a i kraj ove sezone je doneo potvrdu dobrog rada sa svim selekcijama. Sve ekipe iz NKA su ušle u najbolji kvartet na državnom prvenstvu, pri čemu se mlađi timovi nisu tu zaustavili. Juniori su osvojili zlato, kadeti srebro, juniorke bronzu i pionirke srebro.

Od Akademije je napravljen uspešan akademski klub, po uzoru na američke koledže.

„Radimo po američkom principu, mada ne može ništa da bude kompletna kopija nečega, nije nam to ni cilj, ali važno nam je da zadovoljimo najviše, svetske standarde i mislim da smo u tome uveliko uspeli. Imamo dom za učenike i studente, to su hotelske sobe sa 3 zvezdice, ishranu u našem restoranu, sarađujemo sa tri osnovne i srednje škole, kao i sa Univerzitetom u Pečuju, koji ima tri fakulteta i tradiciju dugu čak od 1367. godine. Nemamo dece iz inostranstva, osećam potrebu da se otvorimo i po tom pitanju. Imali smo Nigerijca, koji je otišao u Barselonu, Džejms Nnaji, 2004. godište, 208 cm. Navaro je lično došao po njega. Stasavao je na našoj Akademiji, debitovao u našem timu 2019. godine, a naredne sezone je potpisao za Barsu„.

Nagrada KS Vojvodine i orden od Orbana

Košarkaški savez Vojvodine uručio je 2018. godine specijalnu nagradu, Ladislavu Ratgeberu, kao najboljem treneru u Vojvodini svih vremena, s obzirom da je sa košarkašicama Vojvodine dospeo nadomak vrha, a zatim u Mađarskoj, Rusiji i Turskoj pokorio Evropu i sa velikim uspehom radio sa svim nacionalnim mađarskim selekcijama.

Zasluženo priznanje nije izostalo ni 20. avgusta 2016. godine, na Dan državnosti Mađarske, kada je na predlog premijera Viktora Orbana, a uz saglasnost parlamenta, Ratgeber primio visoko odlikovanje, oficirski krst. Mađarska je prepoznala sve što je uradio na razvoju sporta, kao i nauke u sportu.

„To je najviše priznanje koje ova država dodeljuje običnim ljudima. Od toga veću počast predstavljaju samo odlikovanja, koja se daju stranim državnicima. Pripala mi je velika čast, jer sam na svečanoj ceremoniji dodele bio u društvu naučnika, profesora i ostalih zaslužnih ljudi za napredak Mađarske u raznim oblastima. Za ovo priznanje me je preporučio rad u Akademiji, jer je ona, kako na odlikovanju piše, ostvarila veliki uticaj na mađarski sport, postavljajući visoke moralne norme“, sa ponosom je ispričao sjajni košarkaški stručnjak.

Inače, sagovornik Sport Kluba radi sve na naučnoj bazi, pa i bira visokostručne i obrazovane kadrove. Doktorirao je košarku i habilitirao i pored toga što je bogato znanje i trofejno trenersko iskustvo ugradio u Akademiju ostvario se i kao profesor na Fakultetu zdravstvenih nauka i na Fakultetu za fizičku kulturu u Budimpšeti, gde drži katedru košarke. Svakako, kompetentna ličnost za (pr)ocenu sportskih i košarkaških mogućnosti Mađara.

Ladislav Lasko Ratgeber
Privatna arhiva

Cilj Akademije je stvaranje talenata, igrača i akademskih građana. Bilo je neophodno da se napravi kvalitetan sistem rada, jer nema puno talenata. Naš zadatak je da otkrijemo talente sa fizičkim predispozicijama i da radimo na njihovom usavršavanju. Mađarske nacionalne selekcije mogu da se nose sa rivalima u mlađim kategorijama, kadetskoj, juniorskoj i mladoj, ali u seniorskoj, za sada, nešto slabije. Međutim, raste kvalitet, jer se mnogo ulaže u sport, izborio sam se da fizičko vaspitanje u školama ima pet časova nedeljno. Minulih decenija malo su zapostavili kolektivne sportove. Posle Mađarske revolucije, 1956. godine, mnogo ljudi je izbeglo iz zemlje, a za to vreme se, naprimer, u Jugoslaviji punom parom razvijao kolektivni sport. A Mađari, kao da su se plašili gomile i okupljanja, više su forsirali individaulne sportove. Ali to ne znači da nisu sportska nacija. Kad pogledate njihove olimpijske bodove, videćete da su visoko rangirani po broju osvojenih olimpijskih medalja. Ne prođu nijedne Olimpijske Igre da ne uzmu bar po 10, 15 zlatnih medalja, a po broju osvojenog odličja na OI, na večnoj listi su među prvih 10 zemalja„.

Naravno, ni košarkaška tradicija Mađara nije za potcenjivanje. Daleko od toga. U posleratnim, pionirskim godinama buduće jugoslovenske legendarne igrače podučavao je i mađarski trener Ištvan Kamaraš, pored Francuza Hela i Bugarina Temkova. I mađarski ženski klubovi i reprezentacija su u prošlosti pripadali evropskom vrhu. A o trenutnoj situaciji Ratgeber ističe:

U muškoj košarci fale „fizikalije“, ali mnogo se ulaže i očekujemo značajan napredak. U ženskoj košarci uzdanice su Bernadet Hatar, visoka 208 cm i Juhas Dorka, koja igra u NBA i u top 10 igračica je„, ističe Ratgeber, koji je bio selektor i muške (2012.) i ženske reprezentacije (od 1997. do 2004.) u zemlji naših severnih suseda, a sa devojkama je osvojio četvrto mesto na EP 1997. godine.

Gyere a Rátgéber Kosárlabda Akadémiára! 🏀

🏀 A Rátgéber Kosárlabda Akadémia célja egy nemzetközi szinten ismert és elismert kiválósági központ létrehozása. Ennek lehetsz a része most Te is! 🏆 #toborzo #ratgeberakademia

Posted by Rátgéber Kosárlabda Akadémia on Tuesday, February 23, 2021

Izuzetno je cenjen u Mađarskoj i širom Evrope, ali ne propušta da istakne ulogu jugoslovenske i srpske kulture, kada je u pitanju kraljica igara.

Imao sam sreću da počnem karijeru u jugoslovenskoj košarci, a kasnije i da je posmatram sa strane i forimiram stav. Ključ uspeha srpske košarke je izgrađena kultura, koja bezmalo, ima vekovnu tradiciju. Ta košarkaška kultura, podrazumeva bezuslovnu ljubav prema košarci, a uz to Srbija ima prirodno bogatstvo talenata i kada se na to dodaju vrhunski rad i posvećenost, onda je uspeh neminovan. Važno je da moralne norme ne smeju da se naruše. Kakvu kulturu stvoriš, takav ti je i rezultat. Zato je srpska košarka bila i ostala uspešna„.

Reči hvale, logično, idu i na račun aktuelne trofejne generacije srpskih seniorskih reprezentativki.

Ladislav Lasko Ratgeber
Privatna arhiva

Ženska reprezentacija Srbije je osvajanjem zlata 2015. godine na najbolji način dokazala da je najbitnije bezrezervno voleti košarku. Sve medalje koje su osvojile su plod velikog rada, talenta, posvećenosti i ljubavi prema košarci. I mentalne snage, jer da bi uspeo u sportu moraš da ideš, kako kažu Amerikanci, do granice bola. Marina Maljković radi na sjajan način i verujem da bilo koji drugi trener ne bi zabeležio s ovom ekipom takve uspehe. Nadam se da će i klupska ženska košarka u Srbiji još da napreduje. Vodeći klubovi imaju veliki potencijal. Crvena zvezda je ponovo šampion, ima sjajan, perspektivan tim. Dragan Vuković i Zoran Kovačić Čivija rade veliki posao„.

Vraćajući se na svoje početke i bogat, trofejni put Ladislav Ratgeber ističe da je, pre svega, izdanak novosadske škole košarke.

Trenirao sam 50 devojčica u Vojvodini, počev od Slobodanke Tuvić i Gordane Grubin, koje su posle bile i moje igračice i u Pečuju i odatle otišle u NBA. Kada sam vodio Vojvodinu igrali smo, 1991. godine, u finalu sa Crvenom zvezdom, za koju su igrale Bjedov, Pavlović, Bogojević… A za nas Slijepčević, Anitić, Grubin, Žakula, Džolić… Imao sam nepunih 25 godina, a tu nezaboravnu finalnu seriju, koja je pripala Zvezdi, pratilo je i po 2.000 gledalaca„.

Bio je selektor juniorske reprezentacije Jugoslavije i pomoćni trener u ženskoj seniorskoj reprezentaciji Jugoslavije pred nesuđeni odlazak na OI 1992. u Barseloni. A kasnije se u dva navrata pominjao kao jedan od najozbiljnijih kandidata za mesto prvog stručnjaka ženske seniorske reprezentacije Jugoslavije i potom, Srbije.

Zvali su me iz KSS 2007. godine, ali je izbor pao na Jovicu Antonića, a i 2017. sam takođe bio jedna od opcija za tu funkciju, kada je Marina Maljković pauzirala jednu sezonu, a izabran je Stevan Karadžić„.

Iskusni trofejni stručnjak realno ocenjuje da u sportu ne pomažu ni nauka, ni uslovi za treninge, ako nema talenata i napornog, ali i stručnog rada. Koliko ceni košarkaško podneblje u kojem je ponikao i kolege iz Srbije svedoče i ove reči:

Ako samo pogledamo spisak nas trenera koji smo posle 1990. godine otišli iz Jugoslavije, svi smo uspeli. To je zato što smo stasavali uz velika trenerska imena. Recimo, u moje vreme u Novom Sadu, Dušan Ivković je bio trener muškog tima Vojvodine, a ja sam u ženskom bio pomoćnik Miodragu Veskoviću. Upijao sam znanje od takvih trenerskih veličina. Svi mi koji smo kasnije karijeru nastavili u inostranstvu ostvarili smo uspeh, jer smo sa sobom poneli tu košarkašku kulturu koju smo (ne)svesno usisali. Uspeli smo u inostranstvu zato što smo došli iz veće košarkaške kulture„.

Ratgeberu je od rođenja suđena magična igra pod obručima, njegov otac (takođe se zvao Laslo Ratgeber) je bio selektor košarkaške reprezentacije Jugoslavije, a majka Julijana Pavlik bila je reprezentativka i dvostruka prvakinja države sa Vojvodinom. Julijana je sa Novosađankama osvojila šampionsku titulu 1969. godine, kada su imale 19 pobeda i tri poraza, a naredne sezone su odbranile tron sa još boljim skorom, 21-1. Nikada više u istoriji Vojvodina nije ostvarila takav učinak. To je bio tim koji je predvodila legendarna Marija Veger, a trener je bio Ladislav Demšar. Ladislavov otac, Laslo Ratgeber, od 1967. do 1970. godine vodio je muški tim Vojvodine, koji je na kvalifikacionom turniru u Skoplju ušao u Drugu saveznu ligu. Vojvodina je imala značajnu ulogu u drugoligaškoj konkurenciji, a 1974. godine nadmoćno je osvojila prvo mesto i ostvarila san, plasman u elitu.

Akademija Ratgeber
Privatna arhiva

A mladi Ladislav Ratgeber došao je u Pečuj 1993. godine željan najvećih uspeha, gladan trofeja, a predani rad i znanje su mu se ubrzo isplatili, otpočeo je „beskrajni“ trijumfalni niz.

Bio sam trener ženskog tima Pečuj, koji je devedesetih godina bio među najboljim klubovima Evrope. Osvojio sam sa tom ekipom devet titula i devet nacionalnih kupova. U ekipi sam uvek imao najbolje igračice iz jugoslovenske i srpske reprezentacije. Između ostalih, Gordanu Grubin, Daliborku Vilipić, Slobodanku Tuvić, Dragoslavu Žakulu. Stigli smo i tri puta do fajnal-fora Evrolige, ostvarili smo rezultate za pamćenje„.

Dada i deca – obostrana ljubav

Nekadašnja jugoslovenska i srpska reprezentativka, Daliborka Dada Vilipić, sa suprugom Zoranom Kmezićem radi kod Ladislava Ratgebera u NKA i ne krije zadovoljstvo. A ovih dana imaju poseban razlog za slavlje, jer su juniori, koje vodi Kmezić osvojili državno prvenstvo.

„Završavamo drugu sezonu u Pečuju, zaista smo prezadovoljni. Prethodno smo živeli u Solnoku, Zoran je bio seniorski trener, prvak Mađarske sa Kapošvarom, ali je napravio dobar potez što je prihvatio Lacijevu ponudu da trenira juniore. Prezadovoljni smo radom i uslovima u Akademiji, to se, jednostavno, ne može opisati. To treba videti, sve izgleda nestvarno. I deca i mi uživamo u takvom ambijentu. Baš mi prijaju treninzi sa juniorkama, a posebno individualni, jer su veoma korisni. Lepo sarađujemo i baš se volimo. Kad osetim tu dečiju ljubav i zahvalnost, to mi je velika satisfakcija. Trudimo se da opravdamo Ratgeberovo poverenje, da ispratimo sve njegove zahteve i ideje, jer on ima neiscrpnu energiju. To je trener, koji me je kao igračicu Pečuja doveo do mađarske titule i odveo na fajnal-for Evrolige i ne smem da ga razočaram“, poručuje Dada Vilipić, a nema sumnje da će i osmogodišnji sin Miloš jednog dana krenuti maminim i tatinim stopama.

Put uspona i uspeha dalje ga je odveo u moskovski Spartak, u kojem su igrale najbolje igračice sveta, Ruskinje, Amerikanke i naravno, Srpkinje.

Osvojio sam Evroligu sa moskovskim Spartakom, u kojem je igrala najbolja igračica današnjice Amerikanka, Dajana Taurazi i njene slavne sunarodnice Sju Bird, Keli Miler, kao i brojne vodeće svetske košarkašice, poput Australijanke Loren Džekson„.

U ranijim intervjuima Ratgeber je isticao da je emotivno vezan za mnoge reprezentativke Srbije, pre svih za Sonju Petrović.

Sonju sam upravo ja odveo u tim Spartaka i pružio joj šansu da igra u sastavu evropskog klupskog prvaka. Kod mene u Spartaku je igrala i Milica Dabović. A Sonja Petrović je tada imala nepunih 18 godina i kuburila je dugo sa povredom, ali verovao sam u nju i dao sam joj šansu. Imao sam vrhunsku postavu, ustvari, četiri vanserijske igračice, Amerikanke Dajanu Taurazi, Sju Bird, Keli Miler i Ruskinju Marinu Karpunjinu i tražio sam petu, spoljnu igračicu. Odlučio sam da to bude Sonja, jer se videlo da ima predispozicije da igra na više pozicija. I nisam pogrešio. Posle sam radio 2010. i 2011. u Fenerbahčeu, gde je igrala i srpska internacionalka Ivana Matović„.

Ogromno košarkaško iskustvo i znanje Ratgeber je, dakle, pretočio u životni projekat, košarkašku Akademiju u Pečuju, koja je 2018. godine prerasla u nacionalnu i svečano je otvorio premijer Viktor Orban, koji je tom prilikom istakao:

Ladislav Lasko Ratgeber
Privatna arhiva

Kompleks je s pravom nazvan nacionalnom akademijom, jer je jedinstven u Mađarskoj. Akademija je predviđena za obuku mladih sportista, kao i za održavanje međunarodnih turnira. Važno je da Univerzitet u Pečuju uključi sportiste u svoj program. Važno je da talentovane mlade ljude zadržimo kod kuće, kako ne bi išli u Ameriku da studiraju. Laslo Ratgeber, bivši trener mađarskih nacionalnih muških i ženskih timova, vodi Akademiju, na koju možemo da budemo ponosni“.

Ladislav Ratgeber, rođeni pobednik, koji je u blistavoj karijeri na vrhunskim takmičenjima osvojio 20 zlatnih medalja, samo u ligaškim susretima za 21 sezonu igrao je 18 finala, a na stranu osvajanje Evrolige, trijumfi u kupovima, Superkupovima…

Šta dodati o najvećem adutu mađarske košarke, strategu svetskog glasa, koji ne samo da ne zaboravlja korene i poreklo, jer oni su mu zvezda vodilja na putu ka novim velikim dostignućima. Zato nije ni čudo što NKA ima jugoslovenski i srpski DNK.

Ljudi od košarke sa prostora bivše Jugoslavije, a posebno iz Vojvodine i Novog Sada su ponosni što su ga iznedrili…

A Akademija, koju je stvorio, definitvno može da služi za primer u regionu i šire. Pre svega, daleko košarkaškijoj zemlji Srbiji, da i u njoj najzad nikne odavno željeni i planirani Nacionalni košarkaški centar…

 

Komentari

Vaš komentar