Čik pogodite ko je tvorac modernog Bajerna? Čik! Da, to je odgovor. Čik Čajkovski! Za sve koji poznaju istoriju Bajerna i Bundeslige ovo pitanje nije bilo teško.
Sve je počelo kad je legendarni as Partizana i reprezentacije Jugoslavije Zlatko Čik Čajkovski stekao fudbalske godine za odlazak u inostranstvo. Odlučio se za Keln i naredne tri sezone igrao je za ovaj nemački klub pod vođstvom trenera Henesa Vajsvajlera.
U klasi ovog čuvenog nemačkog stručnjaka i profesora istovremeno je položio i ispit za trenera, stekao diplomu na Sportskoj akademiji u Kelnu i krenuo da razmišlja o novoj ulozi. Kasnije kad je počeo da beleži uspehe kao trener, Vajsvajler je oduševljen rezultatima Čajkovskog poručio da je „učenik pobedio učitelja“.
Iako visok svega 164 cm, otuda i nadimak Čik – u to vreme drugi naziv za opušak cigarete – kao trener je dosegao najviše fudbalske visine.
Zanimljivo je da je prvi posao dobio izvan Evrope. U Izraelu, u Hapoleu iz Haife, gde je završio igračku karijeru i dve godine paralelno obavljao obe uloge kao igrač-trener. Tamo je otišao na nagovor kolege sa studija, Izraelca Elija Foksa, i 1958. godine osvojio Kup te zemlje. Zadovoljni Izrelaci će kasnije istaći da nikad veći fudbaler i profesionalac nije igrao u njihovoj ligi. Uz konstataciju da „Čajkovski nije samo muzika, već i fudbalski genije!“.
Iz Izraela odlazi u Holandiju odakle se posle jedne sezone vraća u Keln i sa nepunih 38 godina postaje trener ovog kluba. Posle samo godinu dana na klupi popularnih Jarčeva ostvaruje veliki uspeh – 1962. donosi Kelnu titulu prvaka Nemačke.
Propao transfer u Fejenord
Godinu kasnije dobija unosnu ponudu Fejenorda da se vrati u Holandiju i preuzme slavni klub iz Roterdama. Međutim, taj transfer na kraju propada, a kako je Keln u međuvremenu angažovao novog trenera, Čik Čajkovski privremeno ostaje bez posla. Ali, ne zadugo. Dobija zanimljivu ponudu da sedne na klupu minhenskog Bajerna, tada drugoligaša. Ponuđena mu je odlična plata i talentovan tim, a Čajkovski se potrudio da Bavarce uvede u elitnu Bundesligu i oformi ekipu, koja će vrlo brzo ući u istoriju ne samo nemačkog već i svetskog fudbala.
Čajkovski se smatra fudbalskim ocem Franca Bekenbauera, Gerda Milera, Sepa Majera, Hansa-Georga Švarcenbeka i plejade drugih fudbalera, koji će godinama kasnije proslaviti Bajern i nemački fudbal.
Bajernu doneo prvi Evrotrofej
Ostaće zabeleženo da je Čik sa Bavarcima dve godine zaredom 1966. i 1967. osvajao Kup Nemačke, a ’67 doneo u Minhen i prvi evropski trofej – Pehar Kupa kupova pošto je u finalu u Nirnbergu pobedio Glazgov Rendžers.
U vreme najveće popularnosti krajem sedamdesetih godina imao je sporednu ulogu u filmskoj komediji u kojoj se pojavio zajedno sa golmanom Sepom Majerom i golgeterom Gerdom Milerom.
Kad su mu jednom prilikom skrenuli pažnju da neke nemačke reči ne izgovara pravilno, on im je odgovori da on „nije učitelj nemačkog, već učitelj fudbala“.
Mesečna plata 20.000 maraka
Posle Bajerna prelazi u Hanover i 1968. godine postaje prvi trener u istoriji Bunderslige sa platom od preko 20.000 nemačkih maraka mesečno. Na žalost, rezultati nisu bili ni približno dobri kao u Minhenu. Obostrano nezadovoljstvo kulminiralo je njegovim odlaskom iz Hanovera godinu i po kasnije. Klub je morao da mu isplati odštetu, a Čajkovski se iste sezone preselio u drugoligaški Kikers iz Ofenbaha i ekspresno ga uveo u Bundesligu.
Iz Ofenbaha se vratio u rodni Zagreb gde je jedno vreme vodio ekipu Dinama. Trenirao je kasnije i Nirnberg, vraćao se u Keln i Ofenbah. Imao je uspeha i u Grčkoj sa ekipom AEK-a, gde je 1978. osvajio duplu krunu. Radio je i u Austriji i Švajcarskoj, ali zauvek će ostati upamćen kao tvorac modernog Bajerna i sjajne generacije, koju je predvodio kasnije legendarni Kajzer Franc.
U poznim godinama, kad je kao penzioner redovno dolazio na utakmice Bajerna, klub mu je u znak zahvalnosti i poštovanja rezervisao stalno mesto sa njegovim imenom u loži Olimpijskog stadiona u Minhenu.
