Ditmar Jakobs bio je nezamenjivi član najslavnije generacije Hamburgera, sa kojom je postao prvak Nemačke i Evrope, sa reprezentacijom je bio vicešampion sveta, ali će ga javnost uvek pamtiti po tragičnom završetku karijere.
Legende Bundeslige
Bilo je to 20. septembra 1989. godine kad je njegov Hamburger SV u 10. kolu Bundeslige ugostio na Folkspark stadionu ekipu Verdera.
Igrao se 15. minut, Jakobs je požtvovano reagovao i na spektakularan način sprečio pogodak gostiju iz Bemena. Međutim, kako je uklizao u gol i završio u mreži, tako mu se u leđa zario takozvani karabinjer, kuka koja je držala mrežu zategnutom.
Danas se te kuke iz bezbednosnih razloga nalaze u zemlji, na njegovu žalost u to vreme to nije bio slučaj.
Nesrećnom fudbaleru je kuka duboko ušla u meso i bukvalno je 20 minuta nemoćno ležao dok je lekar konačno, pomoću skalpela, nije presekao. Međutim, morao je tom prilikom da mu preseče i nervne završetke. Takva povreda istovremeno je značila i kraj jedne uspešne karijera. Tragičan kraj, mada je Ditmar Jakobs kasnije izjavio da je bio srećan, jer su posledice mogle da budu mnogo gore. Kuka je za samo par centimetara promašila kičmenu moždinu.
Tako je na tužan način završena karijera jednog snažnog momka koji je do tada ceo život posvetio fudbalu.
Ditmar JAKOBS who had a sad ending career. Disgusting video !https://t.co/X0NFs1Tqky#HappyBirthday pic.twitter.com/ZjSWZmuPXJ
— Old School Panini (@OldSchoolPanini) August 28, 2017
Počeo je da igra fudbal veoma mlad. Napredovao je iz godine u godinu i već sa 18 stigao do Bundeslige. Debitovao je u dresu Rot-Vajsa iz rodnog Oberhauzena. U to vreme je bio igrač sredine terena. Isticao se ofanzivnim akcijama i u drugoj sezoni bio je prvi strelac tima. Postigao je 12 golova što će ostati njegov lični rekord.
Međutim, klub iz Oberhauzena nije pripadao vrhu nemačkog fudbala. Ispao je iz Bundeslige, a Jakobs se preselio u Berlin, u ekipu Tenis Borusije. Nije to bio najbolji izbor pošto je tri godine kasnije doživeo istu sudbinu – i Tenis Borusija je ispala iz elitnog ranga.
Jakobs ponovo menja klub, ali i poziciju u timu. Prešao je u redove Duizburga gde je prekomandovan u odbranu. Podjednako je uspešno igrao kao libero i kao klasičan centarhalf.
Kako je njegova karijera napredovala iz sezone u sezonu tako je 1979. stigao u jedan od najboljih timova u Evropi u to vreme – Hamburger Šport Ferajn. U najvećoj nemačkoj luci dočekali su ga trener Zebec, golman Kargus, Buljan, Kalc, Hartvig, Magat, Kigen, Hrubeš, Milevski…
Jakobs je za deset godina u dresu HSV-a dva puta bio prvak i četiri puta viceprvak Nemačke. Osvojio je Kup šampiona 1983. protiv Juventusa i tri godine ranije igrao finale protiv Notingem Foresta.
Izborio se i za dres reprezentacije SR Nemačke. Debitovao je kod Jupa Dervala, ustalio se kod Franca Bekenbauera. Ukupno je za nacionalni tim odigrao 20 utakmica. Bio je učesnik Svetskog prvenstva u Meksiku gde su Nemci osvojili drugo mesto posle poraza od Maradonine Argentine.
Ditmar Jakobs je po završetku karijere počeo da radi u jednom osiguravajućem društvu. Vezu sa fudbalom održavao je preko šest godina mlađeg brata Mihaela, koji je takođe bio profesionalnin fudbaler i igrao za Rot-Vajs iz Oberhauzena, Vatenštajd, Bohum, Šalke i berlinsku Hertu.
