Marko Nikolić za SK: Srbija zaslužuje istinu!

Blog ostalo 4. jun. 20219:2110 komentara
Podeli:
Marko Nikolić
Dmitry Golubovich

Junak nezaboravnog „ruskog proleća“, momak iz komšiluka, omiljen kod navijača, uvažavan od kolega. Dostojan klupe velike Lokomotive, ponosan na sebe i vojsku na čijem je čelu. Odomaćio se u rekordnom roku na prostorijama najveće svetske države i sebe nametnuo kao neizbežnu temu u fudbalskim temama od Kalinjingrada do Vladivostoka.

Nikad u karijeri Marka Nikolića nije bilo slučajnosti. Tako ni danas, kad troši odmor u svom Beogradu i uživa u blagodetima sjajne godine sa Lokomotivom.

„Posao je takav, posle boljih, naiđu lošiji dani, smenjuju se kvalitetnije i skromnije ekipe, mnogo zavisi i od stanja u klubovima… Zadatak trenera ostaje konstanta – da izvuče najbolje! Ma, gde bio, to je večna istina zanata na klupi“, svesno Marko Nikolić, u razgovoru za Sport klub, skicira mapu opstanka u trenerskom lavirintu.

Povezane vesti

Tačno će 20. juna godinu dana od moskovskog debija. Od tada, bez čestite pauze, protutnjali su vozovi u životu srpskog stručnjaka. Bez mnogo zastajkivanja.

„Najduža sezona je iza mene, izašli smo iz prvenstva u bukvalno uplovili u novo. Posle osam utakmica bez poraza, uz plasman u Ligu šampiona, sa zahtevom da se ekipa menja u hodu i broj stranaca smanjimo sa 14 na osam, uplovili smo u turbulentnu jesen, finiširanu problemima, nagomilanim zbog kovida 19. Na meč sa Bajernom, u Minhen, otputovali smo sa 13 fudbalera, uključujući i dečake iz „kazanjke“, Lokomotivine škole“, podsetio se jeseni 2020.

S prvim danima 2021. usledio je preokret. Epskih dimenzija – Lokomotiva je upisala 11 uzastopnih pobeda i obezbedila sebi mesto u istoriji, trećim najdužim nizom, iz CSKA velikog Valerija Gazajeva i Zenita.

„Dolazak novih ljudi, uz prve kvalitetne pripreme, smestio nas je u najbolju rusku ekipu, uz fantastičan prolećni skor – 13 pobeda, uz po jedan poraz i remi! Zaokružili smo sezonu kup trofejom i obezbedili situaciju da igramo utakmicu za titulu, uprkos devetom, startnom, mestu u februarskim danima. Možda ostaje žal za drugim mestom, Spartak je našao način da u poslednje tri utakmice, u neviđenoj drami, upiše stopostotan učinak…“

Marko Nikolić
GEPA pictures/Jasmin Walter

Posle 49 utakmica, zaslađene sa dve naslova trenera meseca, rukovodstvo Lokomotive jasno se izjasnilo i ocenilo rad mladog trenera. Moskovljani su danima čekali vesti sa istočne gradske kapije.

„Ocenjen sam novim ugovorom na tri godine. Imao sam ponuda, ali moja odluka je bila da ostanem. Čvrsta, jasna, golim okom vidljiva. Kontinuitet je velika stvar! Navijači su se vratili, dali nam veliki impuls, posle sukoba sa prethodnim rukovodstvom. Sve je bilo drugačije… Uz dobar odnos sa medijima, navijačima, javnošću, Lokomotiva je proletos zaista izgledala sasvim drugačije. Promenili smo model i sistem igre, predstavili romb o kojem se sada mnogo priča u Rusiji. Maksim Muhin izrastao u top fudbalera, reprezentativca. Nikita Josifov uz rame sa njim. Najiskusniji, Ćorluka i Krihovijak imali su odličnu sezonu, Smolov se vratio na najbolji način, Kamano odigrao odličnu sezonu, sa devet golova u prolećnom delu, Rifat Zamaltedinov cementirao poziciju reprezentativca.“

Znaju dobro pratioci žitija i dela Marka Nikolića da je uvek u svlačionici imao čoveka od poverenja. Na VTB areni taj teret, sa „desetkom“ izneo je Vedran Ćorluka.

„Posle devet godina u dresu Lokomotive i na moj predlog, uz amin čelnika, biće deo stručnog štaba. Imam sjajan tim saradnika, ljude od poverenja u stručnom štabu. Uz dugogodišnje, Radoja Smiljanića i Gorana Basarića, tu su Oleg Pašinjin i Dino Loskov, trener golmana Zaur Hapov, Sarkis Oganesijan… Bivši igrači, od imena i ugleda, voljeni u Lokomotivi.“

Fudbalski reljef u Moskvi donekle se promenio dolaskom srpskog trenera. Ruske prililke ponekad izgledaju nepojmljivo i dobro upućenima u zbivanja na krajnjem istoku Evrope i planete.

„Lokomotiva jeste veliki, ali nije jedini klub.. Spartak slavi stoti rođendan iduće godine, CSKA  odavno nije u Evropi, Dinamo zrači silinom i moći. Rubin sa Sluckim, Rostov sa Karpinom, Krasnodar sa Gončarenkom, uvek neko ima snagu za izbije u prvi plan. Sutuacija je drugačija nego u Srbiji, da se razumemo – hoću trofeje, ali nije to lako u Rusiji. Ne postoje zakucani ciljevi, obaveze, međutim, moji i planovi kluba idu na liniji trofeja, uz zapaženu ulogu u Ligi Evrope. Praktično – novoj Ligi šampiona u malom.“

A, ruskih ekipa nema u završnici kontinentalnih takmičenja. Lane je prezimio samo Krasnodar, malo za renome i težinu Premijer lige.

„Lebdi ogroman pritisak da se napravi iskorak u evropskim takmičenjima. I taj cilj ne čuje se samo u Moskvi i Sant Peterburgu, već i u Kazanju, Sočiju, Krasnodaru… Nije to lako, da se razumemo. Nema ni portugalskih, turskih, belgijskih, holandskih, austrijskih, švajcarskih klubova… Fudbal se suzio u četiri najbolje lige. Čini mi se, sa izuzetkom Pari sen Žermena, da nema mesta više ni Francuzima u elitnom krugu. Karte su podelili Englezi, Španci, Italijani i Nemci! Ostali su osuđeni na kratak bljesak, eventualno kao deo projekta na državnom nivou… UEFA je posložila sjajnu priču sa Ligom konferencija, jednaki igraju sa jednakima, sportski motiv ostaje na prvom mestu.“

Od ovog leta, mesta u novom takmičenju popunili su i klubovi iz Srbije. Fudbalske teme, poslednjih godina, smeštene su u crne rubrike, mnogo se problema umnožilo poslednjih godina u nas.

„Svi smo ponikli u Srbiji, nemamo drugi fudbal. Svako od nas mora da pomogne i ne zaboravi odakle je krenuo… Ako nas, naravno, hoće. U ovom trenutku, dužnost je da govorimo istinu – mnoge stvari nisu dobre. Na sreću, imamo i dalje talentovane dece! Rađaju se, rastu kao posle kiše… Jeste se granica pomerila, možemo da diskutujemo o metodama rada, ali primeri Duce Vlahovića i Filipa Stevanovića dokazuju da naša deca vrede. Vlahoviću je predodređen put do zvezde evropskog fudbala! Moramo da budemo svesni – Srbija je takkozvano „market“ tržište. Naša deca i danas su svima interesantna i tu je zračak nade, linija svetlosti da nije sve crno.“

Verovao je Nikolić od prvog dana u Dušana Vlahovića, iako nije imao mnogo prostora da razigrava tadašnjeg supertalenta u seniorskom timu Partizana. Ostao je upisan debi i tek po koji meč na superligaškim stadionima. Usud Srbije – najbolji moraju da idu!

„Jaka liga rađa velike fudbalere, to je univerzalan zakon fudbala. Vlahović je član prvog tima Partizana postao sa 17 godina, skoro bez mogućnosti da zaigra. Insistirao sam nekoliko puta na razgovoru o načinu da se priključi prvoj ekipi, ali dogovor je bio već zaokružen. Razumljivo, interes kluba bila je prodaja i zarada, bez velikog rizika. Razgovarali smo, kad nije igrao u Fiorentini, o mogućem dolasku na pozajmicu u Lokomotivu. Na sreću, sa Prandelijem se sve promenilo i 25  golova u sezoni najbolji su dokaz Vlahovićevog kvaliteta. A, pred njim je 15 godina karijere!“

Fudbal ostaje emocija

Pridružuje se Marko Nikolić ideji o promenama reljefa UEFA takmičenja, ima jasan stav i o formiranju Superlige Evrope.

„Apsolutno sam protiv. Struka se u celoj situaciji najmanje pitala, iako su oduševili komentari kolega. Fudbal podrazumeva stav, reakcije na Superligu smestili su nas u teatar emocija i evociranja najlepšeg iz najpopularnijeg sporta. UEFA je izašla u susret najvećim klubovima, upravo, trećim takmičenjem, isfiltrirala kvalitet, ostavila šansu malima i definisala sportski motiv kao primaran…“

Opire se Nikolić priči o suši talenata u Srbiji. O svemu ostalom spreman je da diskutuje – bez ustezanja i ograda.

„Nemamo stadione, takmičenje od 20 klubova pokazalo je pun besmisao. Velika Rusija, na primer, ima 16! Ne znam kome je to odgovaralo, takav sistem takmičenja ostavio je katastrofalne posledice. Napokon, ambijent u fudbalu mnogo je loš. Za tu konstataciju nije vam potreban Marko Nikolić. Ne zaslužuju takvu atmosferu ni savez, ni pojedini klubovi, kakav je Partizan… Mnogo je skandala, negativnih vesti, na 30 loših dolazi samo jedna pozitivna. Nadu nam daje reprezentacija, ali Srbiji je preko potreban sistem. Ne bih o konceptu finasiranja i modelima rada klubova, odgovor zahteva dubinsku analizu…“

Spreman je odmah i da ponudi odgovor na pitanje – kako napred? S kojim resursima?

„Potrebna nam je jaka liga, sa najviše 12 klubova. Isto toliko i u drugom rangu – 24 profesionalna tima, uz veći trud, dovoljna su Srbiji… Nije novost da se treneri ne čuju. Opet… Znam da svako od nas, poniklih na srpkim fudbalskim terenima, ima potrebu da vrati nekad nešto klubu, savezu, gradu… odakle je krenuo. Pitaju se, ipak, rukovodioci! Imamo talentovane trenere, spremne da rade, bez izgovora. O ostalim detaljima, stadionima, odlučuju ljudi iz klubova, saveza, država napokon. Da stvore ambijent u kojem će svima biti bolje!“

Nije tajna – liga nam je neregularna. Mnogo je priča, dok nam pred očima promiču utakmice sa sudijskim režijama, očiglednim dogovorima klubova. Nije dobro – ima li nade i za ostale, zbog čega je fudbalska Srbija svedena samo na jedan ozbiljan projekat?

„Evo konkretnog primera, iz najbližeg komšiluka, Slovenije. Mura je šampion, sa golom razlike, prethodne sezone to je bilo Celje. U maju je pao Maribor, ranije Olimpija. Ne govorim o kvalitetu, već o mogućnosti da dva najveća kluba Slovenije, u dve godine i u izglednim situacijama, za 90 minuta ostanu bez trofeja! Ostavimo Španiju, Rusiju, Italiju, merimo se sa Mađarskom, Austrijom, Švajcarskom, zemljama sličnim Srbiji. Kad dosegnemo taj nivo organizacije, biće bolje celom fudbalu.“

Ali Srbija nema Ural, spreman da bez obzira na lagodan status, u poslednjem kolu stopira Lokomotivu na putu ka Ligi šampiona?

„Bojim se da pričamo o čudima, iako su to najnormalnije stvari…“

Fudbalska Srbija, uz Marka Nikolića, ima danas plejadu trenera spremnih da otvoreno pričaju o ovdašnjim problemima. Na čelu sa selektorom Draganom Stojkovićem, fine angažmane letos su ostvarili Vladan Milojević, Slaviša Jokanović, Ivan Jovanović, od ranije Siniša Mihajlović, Veljko Paunović, Vladimir Ivić. Struka mora da se čuje. I uvaži!

„Bilo bi dobro, iako nije često bilo u poslednjih 30 godina. Sviđa mi se Piksijev stil – kakav je igrač, takav deluje i u medijskim nastupima. Puca od samopouzdanja, sportski drzak, siguran u sebe… Uz preko potrebnu meru. Iskreno, imponuje mi takvo ponašanje, uspeo je da prenese to i na ekipu. Piksi ima snagu da iznese teret na plećima. Primaran je posao rad sa reprezentacijom, potrebni su nam ljudi od stava i ideje. Napokon – dolazi i generacija za velika dela u državnom timu. Vlahović, Mitrović, Tadić, Maksimović, Grujić, MilinkovićSavić, Radonjić… Sjajnu sezonu izneo je Andrija Živković. Imamo potencijal za trku sa najvećima. Fudbalska Srbija vredi, budite sigurni u to“, jasan je stav Marka Nikolića.

 

Komentari

Vaš komentar