Muslin za SK: Smenili su me jer nisam hteo da činim ustupke

Blog ostalo 16. mar. 202122:46 > 17. mar. 2021 2:0012 komentara
Podeli:
sport klub

Nekadašnji selektor fudbalske reprezentacije Slavoljub Muslin prvi put od (ne)očekivanog odlaska sa klupe nacionalnog tima govori o okolnostima koje su prethodile njegovoj smeni.

Iskusni trener pričao je o odnosu sa ljudima iz saveza, kako je nacionalni tim Srbije izgubio svoj kult, zašto su pojedini igrači odlučili da se povuku iz reprezentacije, kakva je budućnost srpskog fudbala sa novim selektorom…

U ekskluzivnom intervjuu za Sport Klub Muslin je otkrio da se trenutno nalazi u Francuskoj i da pomno prati dešavanja u fudbalskom svetu.

U poslednje vreme nisam davao nikakve intervjue ni izjave, hvala vam na pozivu. Oduvek ste bili korektni, zato sam se i odazvao vašem pozivu sa zadovoljstvom. Živim na relaciji Francuska – Srbija, sada se momentalno nalazim u Francuskoj.

POVEZANE VESTI

Nedostaje li vam fudbal, teren, klupa?

Svakako. Imam sreće što sam se bavio poslom koji najviše volim. Bio sam profesionalni igrač, nakon toga i trener. To je ono što obožavam, moj hobi i moja pasija. Fali mi fudbal, pratim koliko mogu, kroz medije i naročito kroz televzijske prenose.”

Vodili ste veliki broj klubova u različitim zemljama, svuda ste imali uspeha, da li je plasman na Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom Srbije možda i kruna vaše karijere?

Jeste, može se tako reći. Biti selektor reprezentacije svoje zemlje i odvesti je na Mundijal zaista je kruna, ali tu krunu na žalost nisam mogao da zaokružim.“

Ponovo pričamo o nekom kultu reprezentacije. U vaše vreme, ako sudimo po punim tribinama i interesovanju javnosti, taj kult je bio na zavidnom nivou. Zašto danas nema tog kulta?

Taj kult je postojao u vreme pokojnog Radomira Antića, ja sam počeo sa utakmicom protiv Irske u Beogradu na kojoj je bilo vrlo malo gledalaca, a završio sam utakmicom sa Gruzijom na kojoj je bilo 50.000 navijača. Kult treba da pravi selektor i njegov stručni štab, direktor reprezentacije, svi u savezu, ali i mediji koji su vrlo važni. Naravno, tu su i sami igrači.“

Fudbalski savez Srbije

Taj meč sa Gruzijom, jeste li vi već tada bili smenjeni?

Mislim da jesam. Posle utakmice u Beču to je već bilo odlučeno, ja sam to tada i saznao. Shvatio sam i po ponašanju pojedinih novinara na konferenciji za štampu, ulgavnom iz šute štampe. Umesto da budu srećni što smo se kvalifikovali i da mi čestitaju, oni su krenuli da traže izgovore za razna pitanja. Da reprezentacija nije dobro igrala, a mi smo se posle osam godina prvi put plasirali na neko takmičenje.“

Pojedini repezentativci su znali da ćete biti smenjeni. Jeste li osećali i među njima da ste praktično bivši selektor?

Ja sam se trudio da utakmicu sa Gruzijom spremim kako treba iako nije bilo lako posle tog saznanja. Pokušao sam da budem profesionalac do kraja i da im pomognem da naprave taj poslednji korak jer je on najteži. Izdržao sam do kraja i uspeli smo da pobedimo i da se kvalifikujemo.“

Zašto su vas uopšte i smenili, ko vam je to i na koji način saopštio?

U poslednjem razgovoru sa predsednikom saveza kome je prisustvovao i nekadašnji direktor, na žalost sada pokojni Goran Bunjevčević, razgovarali smo o svemu. Shvatio sam da je to definitivan razlaz između nas. Dok su trajale kvalifikacije niko se nije mešao ni u sastav tima ni u spisak igrača, međutim tada sam shvatio da predsednik hoće da izmeni tu listu već za prvu azijsku turneju. Za Svetsko prvenstvo su pominjani neki igrači koji uopšte nisu učestvovali u kvalifikacijama. Ja kao profesionalac nisam mogao to da dozvolim.“

Predsednik je pomenuo da su kamen razdora u stvari bila tri fudbalera: Milinković Savić, Veljković i Radonjić. Da li je to tačno?

Nisu bili samo oni u pitanju, bilo je tu i drugih igrača. Nije normalno da se tako nešto uradi posle uspeha koji smo napravili. Moj zadatak je bio da odemo na Mundijal, to smo i uradili sa igračima koje sam ja odabrao. To znači da sam ja odabrao prave igrače. Posle je bilo pitanje da li na Svetsko prvenstvo treba da idu još neki mladi igrači, ili oni koji su izborili plasman. Do SP je ostalo osam meseci, dovoljno vremena i za eksperimentisanje i probanje novih igrača, ne kažem da bi svi oni bili na spisku, ali u tom momentu nisam bio spreman ni na kakve ustupke. Rekao sam da ću videti jer ima još osam meseci do Svetskog prvenstva.“

Dan Mullan, Getty Images Sport

Do tada nije bilo nikakvih pritisaka da pozivate igrače u nacionalni tim, da li ste zaista imali odrešene ruke u vođenju reprezentacije?

Ne, niko iz rukovodstva nije uticao na mene, spisak sam pravio ja sa svojim pomoćnicima.

A ta priča o menadžerima, da li je ona prenampumpana? Da li i oni utiču na spisak?

Svakako, to uvek postoji, a ne bi trebalo da postoji. Mogu oni da vrše pritisak, ali uvek je na selektoru da odredi taj spisak.“

Jeste li očekivali da u tom delikatnom trenutku, tog oktobra 2017. neko stane uz vas?

Ja znam ko je mogao da stane uz mene, to su bili igrači. Međutim, to je veoma teško, nije na njima da određuju ko će biti selektor. Oni mogu da kažu svoje mišljenje. Ja nikoga ne optužujem i nemam nikakvih problema. Razumem igrače jer oni gledaju svoje karijere. “

Na koga ste bili ljuti u tom trenutku?

„Ni na koga. Znate kako, šta god vam se desi u životu, treba da budete ljuti na samog sebe što ste dozvolili da dođete u tu situaciju. Ja nisam mogao da budem ljut na sebe jer sam taj zadatak koji sam imao pred Svetsko prvenstvo na kraju i ispunio. Bilo mi je žao što neću otići na Mundijal iako sam bio zaslužan za odlazak naše reprezentacije.“

Ako kažete da treba biti ljut na sebe, da li biste tog maja 2016. prihvatili poziv da ste znali šta vas čeka?

Verovatno ne bih. Ali ne kajem se jer sam svoj posao odradio kako treba. Da znam da ćemo se kvalifikovati, ja bih opet prihvatio.

Ryan Pierse, Getty Images

Koliko vam u ovom trenutku znače reči podrške bivših rerpezentativaca?

Godi, naročito ako dolaze od igrača koje ja cenim, ne samo kao dobre fudbalere već i kao kvalitetne ljude. To ukazuje da smo radili dobro i da su oni bili zadovoljni našim odnosom.

Na selektorskom mestu vas je nasledio Mladen Krstajić koji je prethodno bio vaš pomoćnik. Da li vas je možda pitao za savete, je li uopšte osetio potrebu da vas pozove?

Saradnja sa celim stručnim štabom je bila odlična. Radili smo odlično, ja im se zahvaljujem na radu, i oni su deo tog uspeha. Međutim, Mladen Krstajić je na prvoj konferenciji rekao da on nije bio moj pomoćnik. Naravno, nije me nikad zvao, nismo imali prilike da pričamo niti da se konsultujemo o budućem radu.

Da li ste osetili da ste od omiljenog selektora postali čovek za izbegavanje u fudbalskim krugovima?

Svakako. Tako je uvek kod nas, ne samo u fudbalu. Ljudi se preko nekih portala i žute štampe blate, a ja nemam ni snage ni volje niti želim da trošim svoju energiju na dokazivanje nekih stvari za koje su me optužili. Sadašnjost pokazuje ko je bio u pravu.“

Zašto ste vi najednom zaćutali? I taj zavet ćutanja postaje svakodnevica u našem fudbalu.

„Kad god neko kaže istinu koja se ne sviđa rukovodiocima, onda mu nameste ljude koji će da ga blate. Od takvih stvari ne mogu da se branim. Oni treba da dokažu da sam ja kriv.“

Nedostaje li nama dijalog u javnom prostoru? Imali smo slučaj Nemanje Vidića koji je uzburkao javnost. Ali sve je ostalo samo na sukobu i na svrstavanju u tabore?

„To je naš način ophođenja. Nema dijaloga, već se odmah napada! Odmah je neko protivnik Saveza, protivnik tog i tog čoveka, on je u klanu sa nekim drugim ljudima… Umesto da se izađe sa dijalogom, npr ‘Evo je kažem da nešto ne valja i dokazujem da to ne valja’, i da taj iz rukovodstva prihvati kritiku i da pokuša to da ispravi.“

Jeste li imali priliku da se čujete sa bivšim kapitenom Banetom Ivanovićem? Njegova reč je u tom trenutku imala posebnu težinu.

Jesam. Bilo je mnogo njih koji su dali dobre izjave, drugi nisu izlazili u javnost već su me zvali. I prema njemu je izvršena velika nepravda, o tome smo i razgovarali. Vi znate da sam ja Baneta doveo u Lokomotivu, sa mnom je počeo internacionalnu karijeru. Imamo odličan odnos. Nelogično da kapiten bude smenjen i da ne nosi kapitensku traku na Svetskom prvenstvu.“

Maddie Meyer, Getty Images

Plašite li se za budućnost srpskog fudbala?

„Da, plašim se. Svake godine tonemo sve dublje i dublje. Ima poneki dobar rezultat klubova ili mlađih kategorija, ali to nije uspeh koji dolazi iz nekog planskog rada u sprskom fudbalu.“

Piksi?

Sve zavisi od atmosfere koja se napravi. Čitao sam u inervjuu da će Stojković prihvatiti da bude selektor ako bude imao podršku svih. Ako je pristao, to znači da ima. On je taj koji će birati igrače i praviti taktiku. Takođe je rekao da ako bude selektor sigurno će odvesti reprezentaciju na Svetsko prvenstvo. Ja mu to i želim. Ako je to rekao, onda će to i ispuniti.

To će morati da uradi bez dva doskorašnja reprezentativca koji igraju u Premijer Ligi, najjačoj ligi sveta. Kod vas nijedan igrač nije odbio da igra za repezentaciju. Smatrate li da je to stvar uspeha i rezultata ili postoji još nešto više zbog čega se oni opredele da ne igraju?

Atmosfera je bitna. Tu atmosferu pravi selektor zajedno sa stručnim štabom. Mi smo tu atmosferu napravili, vratili se na pobedničke staze. Na svima je da rade, i na novinarima, i na pubilici, savezu, rukovodiocima.“

Čini li vam se da naša trenerska škola gubi identitet u Evropi i Svetu?

„Svakako. Imali smo bolju školu, bolje trenere, danas se veliki igrači sa karijerama u inostranstvu ne vraćaju u zemlju da budu treneri. U vreme kada sam ja bio mlad igrač, omladinske škole su vodili veliki igrači i dobri treneri. Tu je jedan od velikih problema. Struka se ništa ne pita, važniji su predsednici klubova, sa malim izuzecima kao što je Gale Obradović u Čukaričkom. Nema mnogo predsednika koji obraćaju pažnju na struku. Ona treba da se pita, najjači činioci u fudbalu su igrači i treneri, a oni se malo pitaju.

Pomenuli ste Čukarički koji je jedini privatni klub u srpskoj prvoj ligi. Da li je privatizacija možda lek?

Mislim da jeste. Čovek koji uloži svoje pare u jedan klub, on će domaćinski voditi računa o tom klubu. Gledaće interese kluba, da pravi igrače, da ima poverenje u stručnjake.“

Vremena se menjaju, ima li šanse da vas jednoga dana ponovo vidimo na klupi državnog tima?

„Nikad ne reci nikad, ali šanse su vrlo male, skoro nikakve“ zaključio je Muslin.

Komentari

Vaš komentar