Najvažnijih 10: Oni su obeležili boksersku 2022. godinu

Blog 11. jan 202314:00
Kejti Tejlor, Amanda Serano
Sarah Stier/Getty Images

Čak 156 godina je prošlo od formiranja Kvinsberi pravila, tj. rađanja modernog boksa. Najpoznatiji borilački sport je, sa jedne strane, napredovao do neprepoznatljivosti, ali su istovremeno neke stvari ostale nepromenjene.

„Šta novo može da se dogodi posle veka i po?“, verovatno se pitaju mnogi koji ovlaš prate boks.

SK Fight - SK Paketić:

Pitanje je na mestu. Posle decenija „pokušaja i pogrešaka“ optimizovana su pravila koja su već dugo na snazi, praktično nepromenjena. Ogromnih proboja na tehničkom ili taktičkom planu boksa već dugo nema, a verovatno u tome i leži uzrok rasta popularnosti nekih drugih borilačkih sportova i veština.

Jedno ipak i dalje važi – kada je boks dobar, onda je pakleno dobar. Do danas nema sporta koji slikovitije dočarava takmičarski duh – mentalnu snagu koja se pokretima tela pretvara u nadmetanje sa protivnikom. Zbog toga je boks ekstremno surov, ali ponekad i neodoljiv.

Takav je bio i u 2022. godini. Ko ju je obeležio u svetu boksa?

Vahid Abasov
Hrach Khachatryan Imago Images via Guliver

Sledi lista, ali u pitanju nije spisak boraca poređanih po ukupnom kvalitetu, niti je ovo redosled boksera koji su imali najbolje nastupe u 2022. Lista za cilj ima da spomene one koji su u prethodnoj godini ostavili najjači utisak, a pritom da uspešno oslika najbitnije trendove i narative.

Listu, ako je moguće, ne treba shvatati kao poredak u stilu „ko je bolji od koga“, već kao poligon da se ispriča priča o modernom boksu.

10) Tajson Fjuri

„Kralj Cigana“ je najbolji teškaš današnjice – u tome se slaže veliki broj pozvanih ljudi iz bokserskog sveta. Ipak, dilema i dalje postoji. Ma koliko je Fjuri dominantnan u svojim pobedama, nije porazio sve relevantne protivnike.

Svi znaju i svi čekaju – kad će više ta borba za status neprikosnovenog prvaka? Svi uslovi su ispunjeni da u 2023. dobijemo prvog apsolutnog šampiona teške kategorije u 21. veku. Tabori Fjurija i Usika, nemojte izneveriti izmučene ljubitelje boksa.

U 2022. godini bokser iz Morkama zabeležio je dve pobede – obe nadmoćne. U maju je Fjuri pred 100 hiljada ludi na „Vembliju“ aperkatom u šestoj rundi dezintegrisao nade Dilijana Vajta, a u decembru je tokom deset mučnih rundi tukao prijatelja Dereka Čisoru. Obezbedio je svom dugogodišnjem sparing-partneru dobar honorar posle nastupa na rasprodatom stadionu Totenhema, ali i mu je u tom procesu i nepovoljno uticao na zdravlje u budućim godinama.

Tajson Fjuri
xMattxDaviesx via Guliver

Sve u svemu, Fjuri deluje sjajno, ali je 2022. proveo u leru. Posle vatrometa u trećoj borbi sa Vajlderom, čitavu godinu posvetio je dizanju forme u ringu i tenzija na društvenim mrežama. Ponekad je bilo i naporno pratiti njegove egzibicije u u javnim nastupima u cilju promocije borbe, ali ako se u 2023. bude borio sa Usikom – sve će biti zaboravljeno.

Njegov plasman na ovu listu pre svega je obezbedila činjenica da se Fjuri pažnjom koju privlači dodatno etablirao kao superzvezda. U slučaju Kanelovog (daljeg) pada, 206 centimetara visoki Englez postaje bez premca najpopularniji bokser današnjice.

9) Sebastijan Fundora

Onima koji prate boks izbliza, već nekoliko godina poznat je fenomen 25-godišnjeg borca sa Floride. Ukratko, Fundora je visok 196 centimetara, bori se u kategoriji do 69,9 kg (polusrednja) i – zna da boksuje!

Po proporcijama može lako da se zaključi – Fundora ne liči ni na jednog polusrednjaša na svetu. „Towering Inferno“ ima raspon ruku od 203 centimetra i, očekivano, niko ne može da mu priđe ako sve uradi kako treba. Osim toga, bori se iz kontrastava, a dugi udovi mu omogućavaju da udara prilično jako – u teoriji nesavladiv meč-ap za svakog rivala.

Međutim, za veliki uspeh ključan je onaj deo „ako sve uradi kako treba“. Iza Fundore su dve najbitnije borbe u dosadašnjoj karijeri u kojima se domogao naslova privremenog WBC prvaka, a potom ga i odbranio. Pobedio je prilično zvučna imena – 19 centimetara niži Erikson Lubin predao mu je u aprilu u devetoj rundi, a 17 centimetara nižeg Karlosa „Ćemu“ Okampa pobedio je u oktobru jednoglasnom odlukom sudija. Fundori sve ide od ruke, ali treba ga videti u teškoj situaciji – mentalni aspekt je najbitniji kada treba da se pređe na najviši nivo.

Sva četiri pojasa u kategoriji do 69,9 kg drži Džermel Čarlo – da li je 2023. godina ta u kojoj će Fundora biti spreman da ga propisno izazove?

8) Terens Kroford i Erol Spens junior

Dileme nema – „Bad“ Kroford i „Istina“ Spens su najbolji velteraši (67 kg) sveta. Zajedno drže četiri najveće titule i sasvim je logično da se bore, ali… To se ne dešava, a godine prolaze i prolaze.

Negativni presedan koji su postavili Flojd Mejveder i Meni Pakjao daje svoje loše plodove i osam godina kasnije. Ako se velika borba odlaže i odlaže, na kraju će isplata biti ogromna i vredna dugog čekanja. Međutim, da li će tokom čitavog tog perioda bokseri preći svoj zenit?

Deluje da je tako u slučaju momka iz Nebraske i momka iz Teksasa. U 2022. godini imali po jednu borbu. Kroford je, standardno impresivno, nokautirao Davida Avanesijana (dobra pobeda, ali šta god), a Spens je oduzeo pojas Jordenisu Ugasu. Takođe, kvalitetan trijumf, pogotovo u svetlu teške saobraćajne nesreće koja je sada očigledno prošlost za Spensa. Međutim, svi znamo šta narod želi.

Kroford i Spens su obeležili 2022. godinu, ali na izuzetno negativan način. Odlaganje najvećih obračuna je jedna od najbolnijih rana savremenog boksa.

*U trenutku pisanja ovog teksta pojavila se informacija da je nadomak zaključenja borba Erola Spensa i nekadašnjeg prvaka Kita Turmana. Spominje se da se borba planira za april, kao i da se neće održati u velter kategoriji, već u „kečvejtu“ iznad. Turman je dobar borac, biće ovo kvalitetan meč, ali… Boks mrzi svoje fanove.

7) Džo Džojs

Britanski teškaš je otklonio dileme, ako ih je posle pobede nad Danijelom Duboom uopšte i bilo – pripada samoj eliti svoje kategorije.

U neočekivano fantastičnoj septembarskoj borbi sa nekadašnjim prvakom sveta Džoefom Parkerom, „Juggernaut“ je demonstrirao da, pored fizičkih predispozicija, tehnike, strpljenja i discipline, poseduje i srčanost. Biće mu potreban svaki od spomenutih kvaliteta ako želi u bitku sa Usikom i Fjurijem.

Osim što je i formalno dobio status obaveznog izazivača, Džojs je utiskom koji je odao potvrdio da nije topovska hrana aktuelim šampionima, već neko ko može da im zada velike probleme. Ogroman i snažan, Džojs naoko odaje utisak tromog borca bez velikog broja ispoliranih udaraca, ali u praksi njegov prednji direkt radi kao pneumatski čekić i lomi protivnika sve surovije, kako runde odmiču. Na kraju, ima spektakularnu bradu – ako želite da ga srušite, morate da budete spremni na njega bacite sve što imate u arsenalu.

Osim trijumfa nad Parkerom, Džojs je u 2022. i zuastavio i Kristijana Hamera. Ipak, 2022. će za osvajača srebrne olimpijske medalje iz Rio de Žaneira ostati upamćena po ratu sa Novozelanđaninom, borbom godine kada su teškaši u pitanju.

6) Devin Hejni

Laka kategorija (do 61,2 kilograma) jedna je od najbolje popunjenih talentom u svetu boksa trenutno. Ko bi rekao da će se na početku 2023. na sam vrh popeti mladi Devin Hejni i dokopati se sva četiri pojasa?!

A ipak, to se na kraju 2022. godine dogodilo – ovaj 24-godišnji Amerikanac po drugi putu karijeri je jednoglasnom odlukom sudija zaustavio Džordža Kambososa i ustoličio se kao kralj ove prestižne divizije.

Čovek je neprikosnoveni prvak teške divizije – zašto nije više plasiran na ovoj listi? Pa, Kambosos, ma koliko poštovanja zaslužio, nij ta klasa. Hejni ga je pobedio dvaput u Melburnu – jednom u junu, a jednom u oktobru.

Ono što sad sledi, ili bi barem trebalo da sledi, jeste prilika da Lomačenko povrati šampionske titule. Sve više se govori o duelu Hejnija i Lome u kojem bi moglo da se vidi stvarno svašta. Hejni je na sučeljavanju u ringu delovao daleko veće od Ukrajinca, ali nema sumnje da je prefinjena bokserska tehnika na strani Lomačenka, ma koliko dobar Hejni zaista bio.

5) Aleksandar Usik

Jednom se bokser sa Krima borio u 2022. godini – i to kako! Neumornim, neizdržvim i proračunatim pritisku naterao je spremnog i motivisanog Entonija Džošuu da izgubi razum.

Savršeno fizički i taktički pripremljen, Usik je dolazio u pozicije u kojima su njegovi kvaliteti bili stavljeni u prvi plan, a Džošuina atletska nadmoć eliminisana. Do kraja borbe Britanac je toliko bio frustriran činjenicom da ne može da dopre do ukrajinskog kontraša (osim u jednoj rundi), da je u ringu posle borbe imao sada već čuveni govor u kojem je nervozno buncao.

Iskazao je potpunu nemoć u 24 runde sa rivalom protiv kojeg je bio favorit, iako je jedan arbitar neobjašnjivo bodovao za superzvezdu iz Votforda. Jedan sudija video je meč 115-113 za Džošuu, jedan 115-113 za Usika, a jedan 116-112 za Usika.

Šta 2023. donosi za Ukrajinca? Možemo da se nadamo da će to biti borba sa Fjurijem, ali sve i da do nje ne dođe, Usik je trenutno nerešiva zagonetka za bilo kog drugog suparnika iz vrha teške divizije.

Ako već ne bude okršaja sa Fjurijem u narednom periodu, zanimljivo bi bilo videti ga u ringu sa Džojsom. Sa jedne strane, verovatno mnoge zanima kako bi Usik nadomestio manjak centimetara, a sa druge strane interesantno bi bilo videti kako se Džojs snalazi sa pčelom radilicom poput Usika po pravilima profesionalnog boksa.

4) Jelena Janićijević

Srbija ima osvajačicu medalje na Evropskom prvenstvu u boksu! To je prva medalja na velikom takmičenju u ženskoj konkurenciji u istoriji Srbije! Definitivno, to nije jedan od ključnih događaja za svetsku boksersku scenu u protekloj godini, ali bez dileme kolosalan uspeh za domaći boks.

U doba kontroverznog „procvata“ domaćeg boksa, svi uspesi koje su borci pod srpskom zastavom ostavrili u poslednjem periodu mogu da se donekle dovedu u pitanje. Srpski profesionalni boks u muškoj konkuenciji nema zapažene pojedince, bokserski klubovi širom zemlje su u nezavidnoj poziciji, a rezultati mlađih selekcija nisu na nivou iz prethodnih godina. Ipak, seniori u muškoj konkurenciji osvjajaju medalje na najvišem nivou. Srbija u poslednje dve godine ima dva evropska zlata i svetsku bronzu! Samo u 2022. evropska zlata osvojili su Vahid Abasov i Artjom Agejev.

Nažalost, medalje osvajaju isključjivo ruski bokseri koji za novčanu naknadu nastupaju za srpsku reprezentaciju. Novac koji se nekad ulagao u razvoj sistema mlađih kategorija i osnaživanje domaćih takmičenja, sada se daleko više koristi za honorare stranaca koji boksuju za Srbiju.

Sa druge strane, Jelenina bronza je čvrsta kao stena. Osvojila ju je na Evropskom prvenstvu u Budvi zahvaljujući predanom radu i razvoju sopstvenih veština i sposobnosti. Članica Bokserskog kluba Blokovi može da posluži kao velika motivacija svakome u Srbiji ko ima slične ambicije – ljudi na ovim prostorima u stanju su da dođu do samog vrha bez uvoza talenta.

Na početku 2023. godine Jelena je došla i do velikog rezultata u profesionalnom boksu – ona je petog januara na Zlatiboru jednoglasnom odlukom sudija bila bolja od Nemice Sare Vajdman i postala evropska šampionka u WBO verziji.

3) Naoja Inue

„Čudovište“ – tako ga Japanci zovu zbog nokauterske moći. Japancima treba verovati kada su čudovišta u pitanju – svetu su podarili ni manje ni više nego Godzilu.

Inue se u 2022. dodatno učvrstio kao daleko najbolji borac bantam kategorije (do 53 kg) na svetu i jedan od boljih u istoriji. Svakako je u samom vrhu bogate bokserske istorije u periodu posle Drugog svetskog rata.

U junu je u drugoj rundi nokautirao iskusnog Filipinca Nonita Donera i stavio tačku na potencijalnu diskusiju u vezi sa njihovim prvim duelom. Tada je Doner pružio fantastičan otpor i u uzbudljivoj bobi čak uspeo da slomi Inueu kost očne duplje. Ipak, u revanšu nije bilo nimalo prostora za neizvesnost.

U decembru je u tokijskoj „Arijake areni“ Inue nokautirao i Pola Batlera i svoj profesionalni rekord popravio na 24-0 (21 KO). Osvojio je i WBO pojas svetskog prvaka i zaslužio zvanje neprikosnovenog šampiona planete u ovoj kategoriji.

O Naojinoj dominaciji najbolje govori činjenica da kritičari zapravo i ne mogu ni zbog čega da ga kritikuju. Jedino što se u tom kontekstu spominje je preslaba konkurencija. Međutim, šta drugo Inue može da uradi, osim da ih pobeđuje, a to već čini?

Iako će to biti veliki izazov, treba očekivati da se Inue oproba u drugoj kategoriji u narednom periodu. Ništa drugo mu nije preostalo.

2) Kejti Tejlor i Amanda Serano

Bezbedno je reći već sad – 2022. nam je donela najbolju borbu u istoriji ženskog boksa! Bilo je u prošlosti velikih kritika na nivo kvaliteta nekih borkinja koje su na najvišem nivou u svojim kategorijama, ponekad su takve kritike bile i opravdane, ali aprilska borba Kejti Tejlor i Amande Serano pokazala je kako ženski boks izgleda u svom najboljem izdanju.

Posle deset rundi „rata“ suduje su pobedu dodelile Irkinji, koja među svojim narodom već ima kultni status. Ako ste ikada bili rezervisani prema sadžaju koje nude najbolje bokserke sveta, pustite ovaj meč ili makar njegove uzbudljive delove. Doduše, to bi onda značilo da praktično gledate celu borbu.

Na kraju valja imati na umu da je borba Kejti i Amande vrhunac, nešto što se izdvaja u istoriji ovog sporta. Ma koliko smo svesni da ima kvalitetnih bokserki, ovakvi nastupi neće moći da se gledaju na redovnoj bazi, naprotiv.

„Medison Skver Garden“ je postavio pozornicu za bobu koja će se dugo pamtiti, a ženski boks je prošao dug put. Krajem 20. veka ženski boks je imao gotovo „freakshow“ status, a danas je deo mejnstrima. U glavnim ulogama ovog putovanja našle su se Kejti i Amanda, a kada jednog dana budemo govorili o „danu kada je ženski boks relenvantan, ne treba zaboraviti 30. april 2022. godine.

1) Dmitrij Bivol

Dileme nema – Dima je obeležio godinu. Ovaj ruski borac, koji je zapravo moldavsko-korejskog porekla, a rođen je u Kirgistanu, ima u istoj godini dve pobede kakve mnoge „zvezde“ nemaju za čitavu karijeru.

Ruski poluteškaš (do 79 kg) u maju je postao čovek koji je „spustio roletnu“ megalomanskim ambicijama najpopularnijeg boksera današnjice – Kanela Alvareza. Meksikanac je usled čiste siline svoje reputacije slovio za favorita pred majski okršaj sa Bivolom, ali je u Las Vegasu njegov plan da ujedini titule u još jednoj kategoriji sasečen u korenu.

Bivol je uspeo ono što je u proteklih osam godina pošlo za rukom samo još Flojdu Mejvederu – učinio je Kanela bezopasnim.

Kao da pobeda nad „paund for paund“ kraljem nije bila dovoljna, Bivol je do kraja godine smrvio još jednog sjajnog Meksikanca – Hilberta „Zurda“ Ramireza. U dominantnoj predstavi naneo je bokseru iz Mazatlana prvi poraz u karijeri i jasno satvio do znanja da je jedan od dvojice najkvalitetnijih boraca u svojoj divziji.

Lajtmotiv ovog pregleda su borbe kojima se nadamo u 2023. godini, a ona koja je u vrhu svačije liste je konačni obračun Dmitrija Bivola i Artura Beterbijeva. Dvojica ruskih boksera su prethodnih godina očistila sve potencijalne rivale i sada je preostalo još samo „veliko finale“.

Čečen Beterbijev samo mora prvo da opravda ulogu favorita i odbrani pojas protiv opasnog britanskog nokautera Entonija Jarda. Ako se to dogodi, prepreke meču Beterbijev – Bivol ne bi trebalo da postoje. Međutim, boks je to.

***

Kroji događaji su prema vašem mišljenju obeležili 2022. godinu u svetu boksa? Ko je po vama borac ili borkinja godine, a koju borbu smatrate najboljom u prethodnoj godini? Jesmo li nekoga neopravdano izostavili?

Napišite nam svoj izbor u komentarima i ne zaboravite da pratite kanal SK Fight i istoimenu sekciju na sajtu Sport kluba.

Nikola Novaković (@dzoni_sportklub)

Komentari

Vaš komentar