„Navijaću za Olimpijakos na fajnal-foru iako su crveno-beli“

Blog ostalo 11. maj. 202210:35 > 13:469 komentara
Podeli:
Srdjan Stevanovic/Starsport

Beograd ima dve stvari, koje mu daju prednost i pre nego što se podbaci lopta na predstojećem Fajnal-foru Evrolige (19 - 21. maj) u "Štark areni". To je košarkaški voljen grad, tradicionalno široke duše, neverovatno gostoprimljiv, a u kome će se svi osećati bezbedno. Od gostiju, koji ga znaju kao svoj džep do onih koji će prvi put zakoračiti i, znam, zaljubiti se u njega do daske. Goran Grbović (61) ni sekunde nema dilemu.

Direktor dvorane i potpredsednik Organizacionog odbora najvećeg klupskog događaja pod obručima, ne obećava lakonski „višu“ organizacionu ocenu od najbolje, koju je isto mesto za identično „dešavnje“ dobilo pre četiri godine. Jedino večiti takmičarski duh, koji ga ne napušta iako je odavno izuo igračke patike. U atletskom „prevodu“, ekipa zadužena za ovaj F4, daće sve od sebe da podigne lestvicu barem pola santimetra više, a jednog dana, ako neko može bolje, neka proba…

Povezane vesti

„Ne mogu iz glave da izbrišem sliku iz 2018. tokom tadašnjeg Fajnal fora, kada je kamera uhvatila navijače Fenerbahčea, Reala, CSKA i Žalgirisa, koji su zagrljeni, u klupskim obeležjima šetali Knez Mihailovom, pozirali, ulazili u kafiće. Dok „sitno“ odbrojavamo, samo želim da iz našeg grada, opet ode takva slika. Jer, utakmice, bez obzira na takmičarski naboj, samo su čin okupljanja. Mnogo je teže, a veće zadovoljstvo, uraditi sve da se svi osećaju bezbedno, udobno, lepo, bez obzira koji klub podržavaju. Tada smo dobili „desetku“ za organizaciju. Pitate me da li može bolje, uvek može, ako daš 150 odsto. Mene uvek vuče taj takmičarski smisao, da zadamo standarde, pa ko ih dostigne, nemam ništa protiv,“ počinje Grbović razgovor za Sport klub.

A na pitanje da li bi „dao“ organizaciju, ne samo ovog završnog turnira Evrolige, za ubojitija izdanja Crvene zvezde i Partizana na međunarodnoj sceni, ili punokrvniji reprezentativniji pečat od onog poslednjih sezona, stiže jedno kratko i teško:

Selidba Partizana – sportska ili politička odluka

Direktor Arene je prava osoba za pitanje da li „selidba“ košarkaša Partizana u Arenu, koju su tokom sezone, na kraće ili duže, napuštali zbog boksa (SP), atletike (SP) ili estradnih događaja, sportska ili politička odluka.

„Čisto sportska, ali je problem što ponekad ne mogu da čekam njihov kalendar da bi bio usklađen sa preostalim vremenskim protokolom. Ili, atletsko takmičenje je bilo od višeg interesa, moralo je da dođe do pomeranja.“

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Koliko crno-bele košta korišćenje najveće dvorane, mesečno ili godišnje?

„Izdajemo je po pristupačnim cenama, nije tačno da zbog toga beležimo gubitke. Bez sporta u Areni, ne bi izgurali. Da bi dvorana zaradila pola miliona evra, mora da se organizuje minimum 50 koncerata. Da ne pravim poređenja sa Berlinom gde je izdavanje lože 250.000 evra, u moskovskoj Mega dvorani 200.000 dolara, i to dnevno. Kod nas je je to 30.000 evra. Arena nije na totalnoj gradskoj subvenciji, ako se izuzmu tri, četiri miliona dinara za tehničko održavanje. Ali, čišćenje košta četiri, struja dva i po, grejanje 10 miliona dinara… Od 20 do 25 miliona moramo da „stvorimo“ da bismo bili funkcionalni.“

„Uh, ne uvlačite me u tu temu. Ako bih u to ušao, onda bih morao da kažem da srpska košarka mora da ide nekim drugim putem, a ne stazom na kojoj je trenutno, zapravo malo duži period. Da ne idemo od NBA po svaku cenu, menadžera, a da je igranje za reprezentaciju pod ko zna kojim „brojem“ po važnosti. Ako onima koji su tek zakoračili u ovaj sport, nije najveći motiv, ma sveta stvar, da budu toliko dobri i obuku dres Srbije jednog dana, onda nismo na pravom putu. Idemo nekako „otpozadi“, kao kada ideja (NBA) pobedi tradiciju, staru, dobru školu košarke na ovim prostorima. Ja to volim da poredim i sa društvenim sistemima. U jednom trenutku, ne tako davne prošlosti, i komunizam – socijalizam, bili su ideje, u koje su se mnogi zaljubili, davajući im prednost u odnosu na vrednosti običajne tradicije. Kasnije, usledio je povratak onome što je bilo kvalitetnije, uspelo da opstane bez obzira na (ne)vreme. Tako je i u sportu, košarci. Zato i podvlačim, da moramo da se sklonimo sa „neke“ staze i, vratimo na pravi put, mada to ne ide ni brzo, ni lako.“

Raspored završnog turnira

19. maj

Polufinale

18:00 Olimpijakos – Anadolu Efes

21:00 Barselona – Real Madrid

21. maj

19:00 finale

16:00 za treće mesto

Fajnal for je, ipak, neka opuštenija priča od ispravljanja nacionalnih basket „krivih Drina“. Jer, neki „drugi“ će se boriti za evropsku krunu, a među njima, tek duet sa ovih prostora (Vasilije Micić, Filip Petrušev, Anadolu Efes).

„To će biti poslastica za svakog ko prati i voli košarku. Praznik i privilegija, ulaznice su planule, iako nisu bile jeftine. Ipak, zaljubljenici ne propuštaju takav događaj. Ne samo navijači učesnika, Reala, Barselone, Efesa ili Olimpijakosa, već i oni koji tradicionalno prate ovakve turnire, ne propuštaju ih…Sve njih čeka Beograd, spreman i, otvorenog srca.“

Za koga ćete vi otvoriti navijačko srce, ako nije sukob interesa s obzirom na funkciju u Organizacionom odboru?

Biblijski povratak Karija i Željka

„Smešno mi je kada neki kažu: ‘Zar nismo imali nekog mlađeg od Karija Pešića za selektora’. Pa, nismo, a imamo velike trenere. Ali, neko sa takvom karijerom, donosi sigurnost, energiju, poznaje mentalitet, karakter, sve za bolje rezultate. On je prava osoba za povratak izgubljenog duha i na pravi put. Nekad je Ćosa (Krešimir Ćosić) išao u Kraljevo zbog Vlade Divca, a takav je i Kari. Takođe, povratak Željka Obradovića, sa kojim sam nekada igrao, biblijskog je tipa. A garantujem da je imao blanko čekove da ide gde hoće. Mnogi bi rođenog brata oterali da bi on seo na klupu. A, on? Izabrao je Partizan. Vratio se da vrati klubu. Ne merite po meču sa Bursom, znam ga odlično, mnogo je tvrdoglav i uporan. Njegov dolazak je podigao i Crvenu zvezdu, on mnogo poštuje Dejana Radonjića.“

„Da se kojim slučajem plasirao Makabi, ne bih razmišljao ni trenutka šta da odgovorim. Inače, imam sjajan odnos i mnogo volim Pabla Lasa i Real, ali ću navijati za Olimpijakos, zbog grčke „note“ i nama bliskog temperamenta. Jesu crveno-beli, a ja sam najveći deo karijere bio crno-beli (Partizan), ali, ovo je lični stav. Borili su se kao lavovi, bili najviše takmičarski ugroženi, ali su uspeli da izbore plasman na F4.“

Da li polufinalni sudari, španski „el klasiko“ odnosno duel grčkog i turskog predstavnika, mogu da stave organizaciju na veći ispit?

„Utakmica Olimpijakosa i aktuelnog evropskog šampiona, spada u kategoriju „visokorizičnih“, tako se bar kaže… Znači da njihovi navijači u Areni biti odvojeni, to je već standarna procedura. Očekujemo najmanje 5.000 grčkih simpatizera, dosta i gostiju iz Turske, ali ne u tolikom broju. Imamo iskustvo od ranije, pa će za bezbednost biti zaduženi oni koji rade samo sportske događaje. Manje brinem o španskim večitim rivalima. Njihovi navijači se na jedan način ponašaju kada im ljubimci igraju kod kuće, a prilično drugačije kada su rivali u inostranstvu, bez obzira na veliko rivalstvo. U Evropi, u kontekstu sportskih društava, znači od fudbala do klikera, postoje samo dva prava, večita derbija. „El klasiko“ i naši, Partizan i Zvezda. Svi ostali, posebno na kontinentu, svode se na fudbalski rivalitet.“

Fakundo Kampaco, Fajnal for 2018.
Fakundo Kampaco proslavlja titulu sa Realom 2018. u Beogradu; Foto: REUTERS/Alkis Konstantinidis

Glavni grad i najveća dvorana na Balkanu „uskočili“ su u organizaciju prestižnog sportskog događaja u „minut do 12“, posle otkaza Berlina, koji pre tri meseca nije mogao da garantuje igranje sa publikom. A prazne tribine zbog svetske epidemiološke situacije, kao prošle sezone u završnici Evrolige, bile bi još jedan udarac u košarkaški stomak.

„Ova organizacija je ekstremno komplikovana, iako je Arena bila odličan domaćin mnogih velikih događaja u različitim sportovima. Jer, standardi Evrolige su izuzetno visoki, pa bez obzira koliko je dobro urađen i korisno iskustvo Fajnal for iz 2018. u međuvremenu, dosta toga se promenilo, zahteva se više i bolje. Za ovakav posao, potrebno je minimum osam meseci, a ugovor sa Evroligom je potpisan u februaru, zbog poznatih okolnosti. Nismo išli grlom u jagode, znali smo da možemo to da uradimo iako nije bilo previše vremena. Jedna od najvažnijih stvari je sigurnost u Beogradu, bez obzira na naš navijački temperament, ovde nema većih incidenata. Još samo da se odviknemo od „čuvenog“ bacanja predmeta na teren. Podsetio bih, da su Srbija i Beograd bili spremni da organizuju završnicu Evrolige, pod specijalnim (kovid) uslovima i 2020. jer bi to mnogo značilo za takmičenje, umesto prekida svih aktivnosti. Bili smo tada u nešto boljem (zdravstvenom) položaju u odnosu na ostatak Evrope. Dosta klubova se složilo, ali je završeno kako je završeno. Otada je ostalo u svesti da mi to možemo da organizujemo po drugi put. Ovaj grad je košarkaški voljen, gostoprimljiv, a i ekspresno smo dobili garancije državnih organa, bez čega nije ni moglo da se udje u konkurentnu priču. Znate, menadžment Evrolige je mogao da se opredeli i za domaćinstvo u Španiji, Italiji, ili nekom trećem mestu, ali nisu. Ništa nije slučajno. Pa, čim se završi Fajnal for, samo posle dana pauze, slede dva velika muzička događaja. Ovde su zaposleni znali da organizuju i po dva dešavanja u istom danu (završetak maratona popodne, a uveče večiti derbi), što zahteva visok operativno-tehnički nivo.“

Večitima večiti primer Reala i Barse

„Real i Barsa su veliki rivali, ali kada su u pitanju španski interesi, oni su jedna ruka. Dok se na terenu kidaju. Takvi bi trebalo da budu Zvezda i Partizan, da se jednom izađe iz iracionalne mržnje. Večiti moraju da traže zajednički interes kao nekada. Igrao sam finale 1987. protiv crveno-belih, a navijači oba kluba u Hali sportova, pozdravljali su obe ekipe. Bio sam eksluzivni prijatelj sa Rajkom Žižićem, koji mi je bio idol kao i Bobanu Petroviću, Aresniju Pešiću… bez obzira na boju dresa. Na parketu smo bili ljuti rivali, ali kada se završi meč, družili smo se i zajednički analizirali večiti derbi. Voleo bih opet takve rivale. Vremena su teška, ali takva stvaraju jake ljude. To je put za srpsku košarku, kao što i Beograd može da izdrži dva evroligaša.“

Na pitanje šta je bio najveći izazov tokom eskpresno kratkog perioda za organizaciju F4, Grbović će:

„Kada je košarka u pitanju, ja sam u svom „bazenu“. Najzahtevnija je atletika, a za nedavno SP u dvorani, dobili smo samo pohvale. Uprkos posvećenosti, gostoprimljivosti, pa i zapadnom načinu poslovanja, koji je odavno ušao na ove prostore, još uvek smo skloni da kažemo: ‘Ma, šta će nam dva, tri sastanka zbog dva transparenta’. A Evroliga je hirurški precizna do najsitnijih detalja, od hostesa do načina ulaska u dvoranu. Da ne spominjem prostor od 6.000 m2 koji je morao da se „prebrendira“ odnosno prekrivanje sadašnjih reklama da bi ustupile mesto nekim novim za potrebe Evrolige. Ljudi gledaju „čist događaj“, utakmice, ali ima toliko drugih „sitnica“ za koje kao organizatori snosimo odgovornost. Uklonjen je i naš parket, jer je stigao evroligaški. Da bi bilo jasnije, u Areni se koriste tri vrste, neutralni, kao i oni na kojima igraju Crvena zvezda i Partizan. Ovaj prvi je prebačen u dvoranu „Ranko Žeravica“ gde će se održati završnica juniorske Evrolige. Istakao bih sjajnu sportsku komunikaciju između Arene, Tašmajdana i Hale sportova. Sve smo stigli zato što ovako funkcionišemo.“

SK

Sagovornik Sport kluba je skoro četiri godine na čelu Beogradske arene i ne bez ponosa poručuje da je dve trećine „predizbornih“ obećanja ispunio.

„Ovo je prvo sportska, pa koncertna dvorana. Mnogo mi je drago, kao nekadašnjem košarkašu, što je je na taj način prepoznata iznad radara. Vratio sam večite da igraju u Areni, Zvezda evroligaške mečeve, a Partizan kompletnu sezonu, osim pauza zbog drugih sportskih događaja. Obećao sam jedan F4 i, evo ga, a neće biti poslednji u Beogradu. Naravno, sledeće sezone, Turska će verovatno biti domaćin završnog turnira, a ni Berlin ne sme da se preskoči u bliskoj budućnosti. Fajnal for je jedan od najgledanijih sportskih događaja, odmah posle fudbalske Lige šampiona. Menadžment Evrolige je ovakav takmičarski nivo dostigao dugogodišnjim delanjem i manevrima. Tako je stvorena najjača košarkaška liga posle NBA. Sa organizacijom završnog turnira, pokazali smo da smo dobri partneri, oni koji su mogli da daju izuzetno važne garancije, sa brzim i preciznim odgovorima na svaki evroligaški zahtev. A to može samo zemlja košarke poput Srbije. Takvi kakvi smo, zaslužujemo i predsezonsko gostovanje američkih profesionalaca u Areni. A to je jedan od mojih preostalih zadataka.“

Ne ogovaram, samo saspem u lice

„Uvek pričam otvoreno, saspem u lice šta imam. Zašto bih menjao „stil“ zato što sam direktor Arene. Nisam od takvih. Niti se bavim ogovaranjem, to je za ženske frizerske salone kada potraje ulepšavanje. Takođe, ne pada mi na pamet da se „javljam za reč“ zato što se plasiraju različite neistine o meni. Stvarno nemam vremena za takve. Što se mene tiče, samo neka nastave da pišu napamet i tendenciozno. Za one drugačije, uvek sam na raspolaganju, ne samo kao sagovornik, već za sve postoji dokumentacija, crno na belo.“

Takvi su i neki, naizgled „sedam milja“ od predstojećeg spektakla, ali Grboviću ništa manje važni…

„Želeo bih da oko Arene napravimo nekoliko igrališta za najmlađe, na kojima bi se održavala razna uzrasna takmičenja najbliže što može onim seniorskim. Da se deca igraju košarke, pobeđuju ili gube, nauče da je sve to deo sporta, kao i intoniranje himne, nebitno da li su pioniri ili petlići. Da probudimo i na taj način patriotizam koji se nosi iz kuće, škole i, spava u njima. Ideja terena oko Arene dugo mi se mota po glavi, ali sa što više aktivnih klinaca, da s pravom pomisle da jednom mogu da prođu i kroz vrata koja vode na glavni parket.“

Dok ne „niknu“ ti betonski tereni, Beograd bi trebalo da položi organizacioni ispit, nije šala, evroligaški…

M.Rašić

„Grad, zemlja, svi mi uključeni u operaciju Fajnal for, mnogo volimo košarku, imamo iskustva, energije, da se sve obavi na najvišem nivou. Beograd je jedno ognjište koje greje srca 24 sata, a najviše ga vole oni koji dođu po prvi put. Za takve, ali i one koji mu se vraćaju, iako smo „samo“ organizatori, dokazaćemo svoju sportsku filozofiju takmičenja samih sa sobom. Čekamo ih, imaće šta da vide ne samo u polufinalu i finalu. Moj prijatelj iz Atine je drhtao do poslednjeg časa šta će da uradi Olimpijakos. A kada je obezbedio plasman, presrećan me zove da mi kaže da u Beograd, u kojem nikada nije bio, stiže motorom. To je možda i važnija slika od dešavanja u samoj Areni. Spremni smo za obe strane, dvoranu i sva ona mesta koja će gosti opsedati.“

Fajnal-for Evrolige možete pratiti na Sport Klubu uz SBB ili ukoliko još niste korisnik SBB usluga – putem EON aplikacije uz EON pakete van SBB mreže koji su dostupni preko bilo kog interneta u Srbiji. EON sport paket dostupan je za 799 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana. (PROMO)

Komentari

Vaš komentar