Neočekivan izbor i povratnik

Blog ostalo 18. jul. 202111:001 komentar
Podeli:
Antonio Konte
REUTERS/Alessandro Garofalo

U narednoj sezoni dva – po mnogim mišljenjima – glavna kandidata za skudeto, aktuelnog šampiona Inter i prethodnog devetostrukog uzastopnog prvaka Juventus vodiće novi treneri – Simone Inzagi i Masimilijano Alegri.

I dok dolazak dosadašnjeg šefa stručnog štaba Lacija na mesto naslednika Antonija Kontea – koji nije želeo da nastavi posao na “Đuzepe Meaci” nakon odluke kineskih vlasnika kluba o kresanju budžeta i prodaji nekih od ključnih igrača – jeste pomalo neočekivan izbor čelnika Intera, dotle povratak čoveka koji je sa torinskom ’Starom damom’ uzeo pet titula u Seriji A  na mesto njegovih najvećih trenerskih uspeha ne predstavlja iznenađenje. Jednostavno, nakon neuspelog eksperimenta sa u trenerskom poslu zelenim Andreom Pirlom, vraćanje na posao proverenog i trofejnog Maksa bilo je pre logično, nego iznuđeno rešenje čelnika Juvea.

Naravno, iako dva poslednja šampiona Italije ulaze u sezonu 2021/22 kao najozbiljniji kandidati za skudeto, to nikako ne znači da im račune ne mogu da im pomrse ostali manje ili više ambiciozni potencijalni pretendenti na ovaj trofej – Milan, Atalanta, Napoli, Roma, Lacio… Tok nadmetanja u Seriji A pokazaće da li su Inzagi i Alegri zaista glavni rivali u borbi za najprestižniji pehar italijanskog fudbala ili će taj epitet možda poneti stari treneri Milana i Atalante Stefano Pioli i Đan Pjero Gasperini, kao i novajlije na klupama Rome, Napolija i Lacija – Žoze Murinjo, Lučano Spaleti i Mauricio Sari.

Ali vratimo se novom treneru ’Nerazura’ koji ima veoma malo toga zajedničkog sa stručnjakom iz Lečea koga je neočekivano nasledio na klupi trostrukog prvaka Starog kontinenta. Jeste Simone kao igrač bio član šampionskog tima Lacija iz sezone 1999/2000 i svojim golovima dopronosio uspesima rimskih ’Orlova’ (sa kojima je uzeo i tri Kupa Italije), a tri puta je oblačio i dres ’Azura’. Mlađi Inzagi je bio centarfor koji je, baš kao i njegov stariji i mnogo poznatiji brat, “spavao na ivici opsajda”, ali je tokom igračke karijere ostao u senci fratela Pipa sa kojim je na jednoj utakmici čak nastupio zajedno u državnom timu.

Simone Inzagi
REUTERS/Alberto Lingria

Trenersko posao započeo je 2010. godine u mlađim kategorijama Lacija , a šest godina kasnije je, zahvaljujući spletu okolnosti, imenovan za šefa stručnog štaba ’plavo-belih’. On je zapravo trebalo da bude samo privremeno rešenje nakon smene Piolija, međutim neočekivani odlazak novog trenera Marsela Bjelse iz ’večnog grada’ primorao je čelnike rimskog kluba da ga imenuju za stalnog stručnjaka na klupi Lacijala. Predviđali su mu brzu smenu, ali je on ove prognozere ne samo demantovao, već i stekao epitet uspešnog trenera koji je iz ograničenih igračkih resursa izvukao maksimum, tačnije stvorio tim koji je osvojio dva Superkupa i jedan Kup Italije, te nastupao u Ligi šampiona.

Simone je – za razliku od onog Lacija sa kraja prošlog i početka ovog veka – imao tim bez izrazitih zvezda, čiji su glavni igrači bili golgeter Čiro Imobile i srpski internacionalac Sergej Milinković Savić. Nije nikakva tajna da je mlađi Inzagi bio nezadovoljan transfer politikom  prvog čoveka kluba Klaudija Lotita koji nije prodavao tržišno najatraktivnije igrače, ali ni bio spreman da odreši kesu za angažovanje preko potrebnih kvalitetnih pojačanja. Rimski ’Orlovi’ su patili od nedostatka duge klupe zbog čega nisu mogli da izdrže trku na više frontova. To potvrđuje i epilog poslednje Simoneove sezone na klupi Lacija u kojoj je plasman u osminu finala Lige šampiona (gde ih je zaustavio Bajern) plaćen čestim posrtanjima u kalču, gde ekipa nije uspela da izbori plasman među četiri najbolja tima Serije A, tačnije obnovi vizu za najvažnije takmičenje Starog kontinenta.

Mada je povremeno bilo signala da će zbog razmimoilaženja sa Lotitom i povremenih posrtanja ekipe dobiti otkaz ili sam otići sa klupe, brat Pipa Inzagija je nastavio da obavlja posao u Laciju sve do ovog leta kada nije odoleo pozivu šampiona Italije. Stručnjak koji – što mu je jedna od retkih sličnosti sa Konteom – forsira sistem 3-5-2, pokazao je tokom godina provedenih u rimskom klubu strpljivost i spremnost da se prilagođava onom što mu nude gazde. Nije, za razliku od ekscentričnog ’don Antonija’, javno otkrivao prljavi klupski veš, niti postavljao ultimativne zahteve čelnicima kluba. Ta, nazovimo koperativnost, verovatno je bila jedan od razloga što su se gazde “Suninga” odlučile da ga izaberu za šefa stručnog štaba u situaciji kada žele da peglaju klupski budžet prodajom nekih od ključnih igrača šampionskog tima.

I Simoneu je naravno jasno da je Inter, bez obzira na trenutne finansijske probleme, stepenica više u odnosu na Lacio, tačnije najveći izazov u njegovoj dosadašnjoj trenerskoj karijeri. Tačno je da o, nema imidž svoga prethodnika, niti se, za razliku od njega, može pohvaliti titulama osvojenim u prethodnom periodu. To, naravno, ne znači da neće učiniti sve kako bi nastavio kontinuitet uspeha koji je u klubu započeo Antonio Konte, naravno, sa svojim pečatom i u drugim okolnostima. Ostaje pitanje da li je predsednik Intera Stiven Džang pred novog trenera u predstojećoj sezoni skromnih investicija postavio kao zadatak odbranu titule ili će biti zadovoljan plasmanom među prva četiri tima u Seriji A i konačnim probojem u eliminacionu fazu Lige šampiona, što je za Kontea u prethodne dve godine bila nemoguća misija.

Romelu Lukaku
REUTERS/Massimo Pinca

Mnogo toga će, jasno, zavisiti i od igračkog kadra na koji će Inzagi moći da računa posle letnjih transfera. Za sada je od važnih igrača Inter napustio Ašraf Hakimi (otišao u PSŽ u transferu vrednom 65 miliona evra), a u ovom trenutku je potpuno neizvesno hoće li se Kristijan Eriksen nakon pretrpljenog srčanog udara uopšte vratiti igranju fudbala. Sigurno je da će biti pojačanja, ali je Simone svestan da ona zbog smanjene platežne moći vlasnika neće imati kvalitet akvizicija koje su stizale u najveći grad Lombardije pre izbijanja pandemije koronavirusa. Da bi ostvario uspeh Inzagi mora pronaći zajednički jezik sa igračima koji su se, ne samo prilagodili Konteovom načinu rada, već i sa njim, zahvaljujući rezultatima u kalču, izgradili međusobno poverenje.

Novi šef će, bez sumnje, neke stvari promeniti, a kako će to fudbaleri prihvatiti (na primer Romelu Lukaku koji je u Inter i došao na izričito Konteovo insistiranje) zavisiće od Simoneove sposobnosti da ih uveri u ispravnost svojih ideja, ali i rezultata ostvarenih na terenu. Mlađem od braće Inzagi će na novom poslu trebati strpljenje, trenerska veština, sreća, ali pre svega takmičarski uspesi kako bi opravdao poverenje čelnika Intera i pokazao da nije samo trener za “mali klub”, što Lacio – bez obzira na dve titule šampiona Italije – u odnosu na Inter ipak jeste.

Za razliku od Inzagija koji će u Interu zarađivati četiri miliona evra po sezoni (sklopio je dvogodišnji ugovor sa aktuelnim šampionom), povratnik na klupu najtrofejnijeg italijanskog kluba će godišnje inkasirati čak devet miliona evra, a nova ugovorna obaveza ga veže za Juventus do 2025. godine. Čovek iz Livorna koji je jedini od trenera uspeo da (sa torinskom ’Starom damom’) osvoji uzastopno pet šampionskih titula i četiri Kupa Italije, važi za jednog od najboljih taktičara, ne samo na Apeninima, već i na Starom kontinentu. Iako je na početka prvog mandata u torinskomklubu forsirao Konteovu formaciju 3-5-2, kasnije ju je vrlo uspešno, po potrebi transformisao u sisteme 4-3-1-2, 4-4-2 i 4-3-3. Pod njegovom dirigentskom palicom Juventusovi kreativni igrači su imali više slobode u odnosu na prethodni period komandovanja Kontea. Maks nije toliko insistirao na agresivnom pritisku na protivničke igrače kako bi se osvojila lopta i zatim dugim pasom uposlio neko od napadača, već je tražio od svojih fudbalera da kroz posed strpljivo grade igru i čuvaju energiju.

Masimilijano Alegri
REUTERS/Massimo Pinca

Ovakva filozofija donela mu je petogodišnju apsolutnu dominaciju na čizmi, pa, ipak, u maju 2019. saopšteno je da Masimilijano Alegri napušta trenersku klupu Juvea. Mada je kao razlog rastanka navođeno obostrano zasićenje, nije bila nikakva tajna da su čelnici ’Stare dame’ bili razočarani neuspelim pokušajuma da se u Alegrijevoj eri u klupske vitrine po treći put donese toliko željeni ušati pehar. Maks je dva puta stizao na samo korak od cilja, međutim u berlinskom (2015), a zatim i kardifskom finalu (2017) njegovi izabranici poklekli pred Barselonom (3:1) i Realom (4:1). Očekivalo se da će angažovanje Kristijana Ronalda konačno da omogući penjanje na evropski tron, ali je onda u četvrtfinalu Lige šampiona u sezoni 2018/19 usledila šokantna eliminacija od Ajaksa.

Naredne dve godine novi-stari trener kluba iz najvećeg grada Pijemonta je proveo daleko od svetlosti reflektora, iako su se u javnosti pojavljivale informacije da je bio vrlo blizu potpisivanja ugovora sa Realom. Umesto odlaska na “Santijago Bernabeu” vratio se među torinske ’crno-bele’ da pokuša ispraviti ono što je zabrljano u prethodnoj sezoni. Sigurno je da ni on, kao ni čelnici Juventusa (a pre svih predsednik Andrea Anjeli, neće zaboraviti) prethodni hladni rastanak, što, međutim, ne znači da neće maksimalno sarađivati kako bi ostvarili zajednički cilj – povratak 36-strukog šampiona Italije na vrh kalča. Jasno je da se od Maksa očekuje da odmah vrati u prošloj, Pirlovoj sezoni izgubljeni skudeto u Torino, ali će se istovremeno od njega tražiti da i u Ligi šampiona ode sa svojim timom što dalje, ako je moguće do samog kraja takičenja.

Naravno, ove ciljeve neće biti nimalo lako ostvariti jer će Alegriju trebati vremena da složi kockice i vrati poljuljano samopouzdanje svojim fudbalerima. Ukoliko se pokažu tačne informacije da će Ronaldo produžiti vernost sadašnjem klubu (uz, navodno, znatno manju zaradu), on i povratnik na trenersku klupu Juvea će ponovo sarađivati na italijanskoj i evropskoj fudbalskoj sceni. Nesumnjivo je da i će igrački kadar ’Bjankonera’ pretrpeti određene promene, a za realizaciju planiranih ciljeva novom šefu stručnog štaba će neophodno biti angažovanje kvalitetnog plejmejkera koji Juventusu nedostaje nakon odlaska Miralema Pjanića.

I dok će Simone Inzagi sa klupe Intera juriti svoju prvu titulu u trenerskoj karijeri, Masimiljano Alegri će pokušati da demantuje tvrdnje da povratak na mesto uspeha obično onom koji se odluči na takav korak ne donosi rezultate kao prilikom premijernog boravka u toj sredini.

Komentari

Vaš komentar