Nevena, čuperak plavi, srpski je džoker pravi

Blog ostalo 16. jul. 202111:00 > 18:582 komentara
Podeli:
Nevena Jovanović
FIBA.basketball

Kod nje nema cile - mile, nego, ili jesi ili nisi! Kod nje nije slučaj - igra u prvoj postavi, pa od starta utakmice se postepeno čeka da li će "da joj krene"... Ne, ona je rođena i predodređena da bude džoker! Zamislite koliko je to teško i koliko zahteva veštine i mentalne snage. A do tog statusa nije stigla tek sada, na vrhuncu zlatne ere srpskih košarkašica, nego joj je ta uloga pripala još na početku trijumfalnog pohoda aktuelne šampionske generacije. Nevena Jovanović, izvanredni bek srpske reprezentacije i nova članica mađarskog Šoprona.

Jedna od najzaslužnijih pojedinki za najnoviji podvig srpske selekcije, osvajanje zlata na minulom EP u Španiji, odavno je navikla na veličanstveno zvanje – čovek odluke! Pobednički mentalitet je krasio i kada je kao jedanaestogodišnji „Plavi čuperak“, kako ju je nazvao kolega Stojan Petković, dugogodišnji dopisnik „Sporta“ iz Kraljeva, počela da krči košarkaški put u gradu na Ibru.

Povezane vesti

I sve dalje šta je uradila lepa, plavokosa devojčica ostaje za istoriju. Postala je čigra na terenu, stameni strelac bez mane i straha i neumorni borac u odbrani. Prava srpska ratnica. Iz sezone u sezonu je neumorno radila na sebi, napredovala i stasala u vrhunsku igračicu, što se može uočiti ne samo na osnovu njenog stila igre i iskustva, nego i po pojačanom samopouzdanju i doteranoj vretenastoj građi. A kada se na sve to doda njena srčanost, posvećenost timu i neverovatna harizma, šta reći, osim, Neca je posebna i dragocena.

Dobro znam šta selektorka Marina Maljković očekuje od mene i uvek sam spremna da izvršim zadatak. Prija mi ta uloga. Nekad mi to bolje polazi za rukom, nekad slabije, ali trudim se, dajem sve od sebe. Mnogo je važno što se svi u ekipi poznajemo u dušu, što znamo Marinin sistem rada već 10 godina, to je ključ našeg uspeha„, započinje Nevena Jovanović razgovor za Sport Klub.

Sudbina je odredila njen igrački profil, a da će da ima veze sa postizanjem koševa kao da je slutilo i ime rodnog sela Metikoši, kod Kraljeva, koje u „slobodnom prevodu“, nekako vuče na košarku. A tamo, u prelepoj prirodi, dvorište ispred kuće Jovanovića krasi raznobojno cveće i naravno, koš. Tu sada neki novi klinci izvode egzibicije i maštaju o pobedničkom postolju, kao nekada Nevena… Sa svega 11 godina, uz svesrdnu podršku roditelja, načinila je prve korake u školi košarke, a zatim u klubu Kraljevo, da bi potom nastavila da grabi krupnim koracima ka zlatnim visinama.

Zlatni put sa reprezentacijom

Nevena Jovanović je rođena 30. juna 1990. godine u Kraljevu, visoka je 179 cm, igra na poziciji beka.

U matičnom klubu, Kraljevu, provela je period od 2006. do 2008. godine, zatim je branila boje Kovina do 2010, pa Radivoj Koraća do 2012, a članica Partizana bile je u sezoni 2012./2013.

Zatim je započela internacionalnu klupsku karijeru u Pečuju, gde je ostala do 2015. godine, a narednih sezona igrala je u turskim timovima Edirnesporu, Jakin Dogu Univeriztetu i u Francuskoj, u Basket Landu (2016-2017.) i ESB Vilnev D Asku. A od jeseni će da nosi dres mađarskog Šoprona.

Igrala je za mlađe reprezentativne selekcije, na EP juniorki 2007. u Novom Sadu osvojila je zlatnu medalju, a dve godine kasnije na Mediteranskim igrama srebrno odličje.

Sa seniorskom nacionalnom selekcijom Srbije ostvarila je istorijska dostugnuća, izborila je zlato na EP 2015, bronzu na OI u Riju 2016, bronzu na EP 2019. u Beogradu i zlato na EP u Španiji 2021. godine.

Završila je studije na Višoj školi za fizioterapeute.

Nisam bila dete, koje je odmah maštalo o krupnim podvizima. Volela sam samo da se bavim sportom, bila sam talentovana generalno za sport, malo sam pokušala sa rukometom, ali košarka me je više privukla i prirasla mi je za srce veoma brzo. Nisam sanjala velike snove, ali 2002. godina je bila prelomna, kao i kod mnogih igračica i igrača mojih godina. Sve je krenulo od muškog SP u Indijanapolisu, kada je naša reprezentacija postala prvak sveta. Tada sam čvrsto rešila da se posvetim košarci„.

Doduše, priznaje da je i pre toga izabrala idola, a i taj izbor govori mnogo o njoj kao igračici.

Nevana Jovanović
FIBA.basketball

Moj uzor je bio i ostao Saša Đorđević. Divila sam mu se i divim kako je igrao i kako je imao petlju da šutne na koš i pogodi kada je bilo najteže i najdramatičnije“.

I tako, korak po korak, Necini snovi postajali su sve konkretniji, ali i put do njihovog ostvarenja sve jasniji i direktniji.

Gledajući naše reprezentativce kako na najvećim takmičenjima osvajaju trofeje poželela sam da se i ja nađem u dresu sa državnim grbom i da osvojim medalju. Hvala bogu, to mi se ostvarilo i dogodilo se mnogo više od toga i lepše, nego što sam mogla i da pretpostavim. Da sam i sanjala ne bih mogla da odsanjam ovoliko uspeha„, nadahnuto će Nevena Jovanović.

Najpre je osvojila sa, sada već čuvenom šampionskom generacijom, zlato na EP juniorki 2007. godine u Novom Sadu, a osam godina kasnije bila je akter čuda, kada je izboreno prvo najsjajnije odličje za seniorsku srpsku (i jugoslovensku) žensku reprezentativnu košarku na velikom takmičenju.

Budimpešta 2015. godine će uvek zauzimati posebno mesto u mom srcu. Prva seniorska evropska titula došla je kao plod velikog rada i zajedništva. Ona nam je otvorila sva vrata i put daljeg napretka„.

Neke neverne Tome su tvrdile da je to zlato bilo slučajnost, ali ubrzo su ih srpske gracije demantovale bronzom na OI u Rio de Žaneiru. U međuvremenu su prigrlile medalje istog sjaja i na EP 2019, koje je nedavno, u Španiji, pozlaćeno. I sada je na redu Tokio…

„Raste uzbuđenje, znam kako sam se osećala kada sam prvi put išla na OI. Bila sam ushićena, impresionirana saznanjem da idem na najveće svetsko takmičenje, da ću biti u društvu najboljih sportista sveta. I zaista, u Riju je sve bilo kao u snu. A sada, sama pomisao da ću možda da idem i drugi put na Igre prevazilazi sve želje i realnost svakog sna„.

Već je postala tradicija da najbolje košarkašice Srbije ostvaruju najveće podvige krajem juna, tačnije, o Vidovdanu, a Neveni se tih dana uvek događa dvostruko slavlje, jer 30. juna je njen rođendan.

„Tako je bilo posle EP 2015. u Budimpešti, a EP 2019. se igrao krajem juna i početkom jula, pa smo moj rođendan obeležili tokom šampionata, a sada, posle EP u Španiji, proslavila sam ga u krugu porodice i bilo je lepo. Bio mi je potreban odmor, pa sam izbegla gužvu, mada je od mog povratka iz Španije stalno bilo telefonskih poziva, čestitanja, gostiju. Gde god sam mrdnula u Kraljevu svi su me zaustavljali i pozdravljali istim rečima „evo naše zlatne košarkašice“. Lepo je to i znači mi mnogo, ali gledala sam da se malo i odmorim i opustim posle svega. Pogotovo što me je posle nedelju dana očekivao nastavak priprema“.

Nevena Jovanović, Sonja Petrović
FIBA.basketball

A na treninzima i na takmičarskim turnirima harizmatična Neca ima i dodatnu ulogu, zadužena je za veselu atmosferu. Veoma je omiljena među saigračicama, a uz nju dobar štimung prave i uvek dobro raspoložene Ana Dabović i Sara Krnjić.

Odavno je naša reprezentacija na okupu, u ovom ili sličnom sastavu, znamo se odmalena. Od samih početaka su me prozvali pevačicom i moram i tu titulu da opravdam. Uvek je u našem timu dobro raspoloženje, uvek nas prate pesma i smeh, kod mene su na repertoaru svi mogući narodnjaci. Sada smo na pripremama za Tokio u širem sastavu i Sara Krnjić je tu, a ona se već dokazala kao „di džej“ reprezentacije. I evo, uveliko ispunjava obećanje da će da pomogne u pravljenju atmosfere za Tokio. Ustvari, kod nas sve ide spontano, a takvo druženje nam mnogo znači. Vidi se i na terenu da se i privatno dobro slažemo. Ja sam sa svima u odličnim odnosima, a najbliskija sam sa Anom Dabović, Sašom Čađom, Sonjom Vasić…“

Gro ove zlatne generacije čine reprezentativke, koje su 2007. godine u Novom Sadu osvojile evropski juniorski šampionat, a to su Jelena Milovanović, Sonja Petrović, Sara Krnjić i naravno Nevena Jovanović.

„Imala sam sreću i prviliegiju da odrastam uz sve te devojke. Pomno sam upijala znanje. Sa Sonjom sam jedno vreme bila cimerka, trudila sam se da što više naučim od nje. Tako se i stvaraju velika prijateljstva. Sada zbog korone nemamo cimerke na pripremama i takmičenjima, sve smo u jednokrevetnim sobama, ali svejedno, lepo se družimo„.

Proteklih dana mnogo se govorilo i pisalo o drugom evropskom zlatu košarkašica, koje su osvetlale obraz srpske košarke ovog leta. A kako je Nevena doživela šampionat Starog kontinenta u Valensiji?

Imale smo silom prilika, nešto kraće, ali žestoke pripreme i to nam se na kraju isplatilo. Dostigle smo vrhunac forme baš kada je bilo najpotrebnije, za sam finiš prvenstva. Imale smo snage za teške utakmice, produžetke i presing igru. Bilo je veoma nezgodnih mečeva u grupi, ali je u nokaut fazi na najbolji način proradila naša prepoznatljiva igra. Španija je bila najteži rival, igralo se na njihovom terenu, ali imale smo veliku želju da im vratimo sve dugove. One su nas porazile u polufinalu EP u Beogradu i ranije su nam uvek bile nepremostiva prepreka. Na sreću, uspele smo ovom pobedom sve da im vratimo“.

I upravo ono što je španska selekcija bila za srpsku sada je Srbija za Francusku, bukvalno – nepobediva.

Pobedile smo Francusku oba puta u finalima EP, 2015. godine u Mađarskoj i sada, u Valensiji. Savladali smo ih i na OI u Riju u borbi za bronzanu medalju. Ovaj poslednji duel je nekako bio najmanje stresan, i za nas na terenu, i za navijače.“

A kada je reč o klupskoj karijeri, Nevena bez dvoumljenja izdvaja prelomne i najznačajnije trenutke.

Nevena Jovanović
FIBA.basketball

Veoma važan uticaj na moj košarkaški razvoj imao je trofejni trener Zoran Kovačić Čivija, koji me je ubedio da iz Kraljeva pređem u Kovin, gde sam stasavala pod njegovim nadzorom i osvojila nacionalni kup. Napredovala sam i u Koraću, pamtim i dobru saradnju sa trenerom Momirom Tasićem, a nezaboravno je igranje u Partizanu kod Marine Maljković, kada sam prvi put postala državna šampionka. Marina je izuzetan trener, veliki profesionalac, odličan psiholog, duša i srce ekipe„.

Ova srdačna i prijatna devojka ne voli mnogo da priča o privatnom životu, jer joj ne prija ta vrsta eksponiranja, ali naravno, ne propušta da istakne značaj njene porodice i zasluge dečka.

Spremne za najveće izazove u Tokiju

Posle osvajanja evropske krune sve oči su uprte u Srpkinje, sada svi, s pravom, očekuju da na OI u Tokiju opravdaju visok rejting. Selektorka Marina Maljković će tek da odredi tim za OI, a Nevena ne želi da se zaleće u prognozama, ali želje se, naravno, znaju…

„Volela bih da reprezentacija Srbije ponovo ostvari vrhunski rezultat, ali to zavisi od mnogo faktora. Najvažnije je da zdrave dočekamo kraj priprema za Tokio. Tamo će biti neophodna maksimalna pripremljenost i koncentracija i da ekipa da sve od sebe. Kao što se zna, na OI igraju najbolje svetske selekcije, to je najjače takmičenje na planeti i specifično po mnogo čemu. EP u Španiji nam je bio generalna proba, posle toga smo se malo odmorile i nastavile sa radom punom parom, verujem da ćemo OI da dočekamo u pravoj formi. Marina je, naravno, pripremila plan i program, a kada to ona sačini, neće sigurno biti problema. Očekuju nas teške utakmice, u grupi smo sa selekcijama Španije, Južne Koreje i Kanade. Sa Korejom se nismo sastale poslednjih šest godina, Španija je dobro poznati rival, koji će želeti da nam se revanšira za eliminaciju sa proteklog EP, a Kanada slovi za solidnu ekipu. Kanađanke imaju atipičnu igru, to znam na osnovu priča mojih saigračica iz francuskih klubova“, objašnjava Nevena Jovanović.

Porodica mi je najveći oslonac, moji najverniji navijači su mama Marina, tata Dragiša, brat Stefan i dečko Linos. Oni me prate skoro na svim takmičenjima i pružaju bezrezervnu podršku. Moji su me podržavali od početka bavljenja košarkom, zahvalna sam im za sve što sam do sada postigla u sportu i van njega. Bez njih bi sve bilo drugačije, možda i neostvarivo. Moj dečko je sa Kipra, sa njim sam od 2012. godine, bio je na EP 2013. i od tada je uz nas na svakom prvenstvu, samo je propustio Rio“.

E, sad tu ima jedan „problem“, Nevenin dečko je košarkaški trener…

„Dešava se da posle napornog treninga moram da slušam i njegove kritike. Taman kad Marina malo popusti, on me sačeka sa svojom pričom. Nije lako imati dečka trenera„, uz širok osmeh priča Nevena.

Nevena Jovanović
FIBA.basketball

O novom klubu, mađarskom Šopronu, za sada ne razmišlja, realno, nema ni vremena, ta tema doći će na dnevni red krajem avgusta.

Sada sam samo fokusirana na pripreme za OI u Tokiju. Šopron je odličan klub, sa sjajnom, trofejnom tradicijom, izvanredna sredina za srpske košarkašice. Tamo nas izuzetno cene, poznato je da je mnogo Srpkinja prošlo kroz taj klub, Jelena Bruks je u Šopronu starosedelac, a stručni savetnik je naš poznati trener Stevan Karadžić. Verujem da će mi povratak u Mađarsku bit lep i uspešan„.

A pre odlaska u zemlju severnih suseda imaće zasluženi odmor, ali i porodično slavlje.

Nevena Jovanović, Maja Škorić, ženska košarkaška reprezentacija Srbije
FIBA.basketball

Nadam se da ću dobiti dovoljno dana da se lepo odmorim posle Tokija, a krajem avgusta biću u Srbiji, brat mi se ženi, jedva čekam i taj događaj“, dodaje Neca Jovanović.

I šta drugo poželeti devojci velikog srca i precizne ruke, osim još jednu dvostruku proslavu. Junsku je apsolvirala, pa, neka bude veselo i u avgustu. Da se čuje njena pesma od Tokija do Srbije…

Čuperak plavi, srpski je džoker pravi…

Komentari

Vaš komentar