Nadahnuto je Dušan Savić, po dobijanju Nagrade za životno delo SD Crvena zveza, govorio o svom kapitenu Vladimiru Petroviću Pižonu. Četvrta zvezda Crvene zvezde je u prvom redu slušala svog kuma i na kraju nije izdržala. Pižon je zaplakao.

Povezane vesti

Džajić: Piksi ostaje selektor, o Vidiću sve najlepše

Reprezentacija

6. mar 2023 23

Reprezentacija

6. mar 2023 23

Vidić: Apolitičan sam, cilj je ozdravljenje srpskog fudbala

Reprezentacija

6. mar 2023 37

Reprezentacija

6. mar 2023 37

„Hvala svima, ali Pižon… Njemu posebna zahvalnost, najzaslužniji je što smo svi mi, sa njim u timu, bili bolji fudbaleri“ rekao je Dušan Savić.

U toj zahvalnosti je najbolje izražena veličina dečka koji je sa Bulbudera u 17. godini na debiju za crveno-bele srušio veliki Real (dva gola za 4:1), kasnije, punih deset godina u Zvezdi i reprezentaciji pokazivao zašto je veliki fudbaler. Nije bio brz, lopte su mu bile brze, sjajan dribler, paker bez premca… Šut nije bio jak ali đavolski precizan, igra glavom skromna ali je znao da pogodi i iznad svega liderska uloga.

U vreme kada je dobijao sve više prostora kod trenera, od Miljanića, preko Mihića, Ćirića, Zeca, Stankovića genijalnost jednostavnosti Pižonove igre je dobijala na snazi. Znalo se da lopta treba da bude kod njega i da onda potezom izbaci Šestića i Blagojevića, odnosno Repčića na drugoj strani, da osmisli akciju i pas koji će Filipovića i Savića ostaviti u situaciji da se samo poklone ili ubace loptu u mrežu.

Tačno je, Pižon je najviše doprineo da Savić postane to što jeste, ljubimac „severa“. Dobijao je i Pižon ovacije na otvorenoj sceni. Sećam se susreta sa Karl Cajsom na „Marakani“. Pižon je pričao, ako se dobro sećam, da je na čuvenoj utakmici sa timom iz Jene 1971. bio na atletskoj stazi među skupljačima lopti. Govorio je kasnije da je novi susret bio prilika da se Nemcima osveti za Džajićevo nepravedno isključenje u Jeni, za sudijsku odluku koja je Zvezdu možda ostavila bez prilike da odigra finale KEŠ na „Vembliju“ protiv Ajaksa.

I Pižon je tako igrao da su Nemci bili u čudu. Čuvenog reprezentativca, mislim da se zvao Kurbjuvajt, u jednom driblingu toliko je zaludeo da je ovaj nemoćno, poput nokautiranog boksera samo seo na travu. Potreban je veliki prostor da se nabroje sve Pižonove velike utakmice, one u kojima je dizao, kako Savić kaže, i sebe i svoje saigrače. One su odavno dobro poznate.

Savića je hranio loptama. Sećam se utakmice protiv Železničara, poslednje kolo prvenstva koje je Zvezda već osvojila. Bilo je 5:2, Savić je postigao četiri gola a sva četiri je namestio veliki majstor fudbalske igre – Pižon i bio igrač utakmice.

Dečački iskren sa početka karijere, takav je i danas uveliko u sedmoj deceniji. Zato i ne čudi što su ga emocije ponele na proslavi SD Crvena zvezda. Šta ćeš veće priznanje od komplimenta kojeg dobiješ o saigrača. Teško je verovati da neko iz te velike Zvezdine generacije misli drugačije: Stojanović, Jelikić, Jovanović, Jovin, Muslin, Miletović, Jurišić, Blagojević, Savić, Filipović, Sušić, Milosavljević, Repčić, Janjanin…

I kao refren Savićeve reči: „Pižon nas je napravio boljim igračima“.

Dovoljno.