Nije tako davno odigrana ona utakmica u Andori kada je Partizan ubacio 60 poena i imao samo šest timskih asistencija. Ili nekoliko dana nakon toga derbi sa Zvezdom, 56 poena i onaj utisak da Partizan i dalje ne može da parira najvećem rivalu. Pa i pre mesec dana ono mučenje u Baru sa Mornarom.

Povezano

Demonstracija sile: Partizan „samleo“ Hamburg

ULEB Eurocup

18. jan 2022 11

ULEB Eurocup

18. jan 2022 11

„Mora postojati želja da se igra do poslednje sekunde“

Košarka

18. jan 2022 0

Košarka

18. jan 2022 0

Oscilacije su se nizale, padovi u igri bili nekada kratki, nekada dugački, ali su pobede uglavnom sve to krpile. Ređale su se na različite načine, pa su se i nametala logična pitanja: ima li Partizan svoj identitet, znaju li ovi momci čiji grb nose, znaju li da ne smeju da se plaše, znaju li da ne smeju da budu neodlučni, jesu li gledali kakva se košarka igrala ovde ranije? Odgovor na ova pitanja dobijamo već u nekoliko poslednjih utakmica. Proteklih šest mečeva crno-beli su ubacivali 94, 103, 109, 97, 93 i 102 poena.

Partizan sada igra lepu košarku, ali posle mnogo muke i rada. Konačno su stvari legle, nema više upoznavanja, neodlučnosti, nerazumevanja, a najbitnija stvar je da sinoć nije bilo sekunde malodušnosti. Pogledi su bili samouvereni, želja u skladu tradicije, koncentracija visoka, odluke prave, rezultat nebitan – on je logičan produkt svega urađenog.

11 igrača, 11 strelaca, svako sa doprinosom. 65 poena u prvom poluvremenu! Lesor je pravio prednost gde god da je stajao na parketu, Panter nije sam, on više nije igrač – tim, on je igrač u timu i iz toga su svi bolji. Ledej se na 30 i kusur razlike baca u zapisnički sto. Koprivica sve više doprinosi u oba smera i sve češće minute ima zajedno sa Smailagićem. To je tandem visokih za budućnost ne samo Partizana, nego i reprezentacije, a u boljim trenerskim rukama ne mogu da budu. I Avramović sve više razume svoju organizatorsku ulogu, nema poene kao kada je igrao u Španiji, ali ga ova rola čini boljim i raznovrsnijim igračem. Trifunović će ubaciti, bitna je odlučnost kojom on te šuteve uzima. Kuruc se vraća u ritam, Madar, Mur i Glas su imali svoj doprinos u visokom intenzitetu dobre odbrane.

Bilo je i grešaka i biće ih i dalje, ali Partizan igra dobru košarku. Konačno se vide te velike stvari koje su urađene. Igrači se poistovećuju sa trenerom, publika to nosi sa tribina pesmom i zna da prepozna. I stvarno je šteta što ovo nisu neka srećnija vremena. Puna hala profesora Nikolića je najmanje što ovi momci zaslužuju. Košarka se sada i zvanično vratila svojoj kući.