Rakočević za SK: Real ili Efes, skoro hamletovska dilema

Blog ostalo 17. maj. 202210:00 > 10:011 komentar
Podeli:
Igor Rakočević
Wojciech Figurski/EB via Getty Images

Srčanost, požrtvovanost, žilavost, upornost, samo su neke od osobina koje su ga krasile tokom igračke karijere. Da ne zaboravimo, strelac evropskog kalibra. I to takav, da je od šale nizao priznanja, za neophodnu veštinu, koja je u nekim novim sportskim vremenima (iz)gubila na značaju, kao da se više ne igra za koš više. Igor Rakočević, Zvezdina legenda, nestrpljivo iščekuje fajnal.for (19-21. maj) u Beogradu.

F4 Beograd

Završni turnir prestižnog takmičenja Evrolige, na kojoj je i sam nekada učestvovao, ali igrom sudbine, bez obzira na prebogat „si vi“, nikada nije podigao pehar namenjen evropskom šampionu. Ambicija je nadvladala nekadašnji žal, posebno kada u rodnom gradu, koji je po ko zna koji put na sportskom ispitu, može da vidi kontinentalni krem.

„Izuzetno sam ponosan što je Beograd još jednom domaćin kvartetu koji će odlučivati o najvrednijem klupskom peharu. Žao mi je što nema naših učesnika, ali je ovo domaćinstvo potvrda visokog organizacionog kvaliteta. Glavni grad ima kapacitete za ovakav događaj. Fantastičnu dvoranu, najveću i najlepšu na Balkanu. Tu su i adekvatni smeštajni kapaciteti, publika koja se razume i, iznad svega, istinski voli košarku. Šta više da se poželi, nema mnogo takvih sredina u Evropi. Pre četiri godine, za organizaciju F4, dobili smo mnogo pohvala. Nadam se da možemo još bolje, da nadmašimo sebe“, konstatuje Rakočević na početku razgovora za Sport klub.

Odbrojavanje pred veliki događaj se bliži kraju, a sa njim kladioničarske i navijačke tenzije. Ni nekom ko ovaj sport ima u malom prstu nije lako da „preseče“.

Igor Rakočević
Rafa Rivas/EB via Getty Images

„Real je blagi favorit jer je sezonu počeo loše, ali je u četvrtfinalu protiv Makabija pokazao pravo lice, igraju sve bolje. Sa njihovim rivalom u polufinalu, situacija je obrnuta. To se jasno videlo u plej-of seriji, mada… Anadolu Efes dosta zavisi od partija našeg Vasilija Micića i Šejna Larkina. Ako se ‘zainate’, sami mogu da odluče“.

A Olimpijakos ste zaboravili ili već otpisali?

„Tim iz Pireja ne bi ni dobio priliku da se bori za učešće na Fajnal foru, da nije ‘situacije’, odnosno izbacivanja ruskih klubova. CSKA bi sigurno igrao četvrtfinale Evrolige, a možda i još jedan klub iz Rusije. Ali, desilo se, što se desilo. Mislim da nemaju prevelike šanse“.

Ali u sistemu dve utakmice, pa „sa ili na štitu“, teško je predvideti „podelu plena“. Kroz istoriju, mnogi favoriti su „pregoreli“ ili nesmotreno od gotovog pravili veresiju. Kada u ligaškom delu Evrolige imamo 34 kola, četvrtfinale na tri pobede, da li je formatom fajnal-forom baš zadovoljena sportska pravda?

Ništa ne sija kao svetsko zlato

„Žao mi je zbog klupske evropske titule, pehara sa ‘težinom’, ali… Zlato sa Svetskog prvenstva 2002. ili EP godinu ranije, u reprezentativnom dresu, ne može da se poredi sa završnicom Evrolige. Biti šampion sveta, pa od toga nema ništa veće, sa izuzetkom Olimpijskih igara. Ali, postati olimpijski šampion, otkada učestvuju ‘probrani’ NBA profesionalci, neuporedivo je teže. Svaka čast budućem najboljem na beogradskom fajnal-foru, kao i prethodnicima, ali ‘ono’ sa reprezentacijom je vrh“.

„Ja bih to rešio kao u fudbalu. Neka naslov evropskog šampiona ponesu oni sa najvećim brojem pobeda, pa da se kasnije igra neki F4 za supertitulu. Za dobro poznat (turnirski) način, kada bih bio u poziciji da odlučujem, nikada ne bih podigao ruku. Ne volim kada jedna lopta može da odluči. Ili još gore, igra je to, neko izvrne zglob, koliko smo samo puta bili svedoci. Da ne pominjem nečiji slab dan, pa propadne cela sezona. Zato NBA ima savršen sistem, sa igranjem na četiri pobede. Kod njih ne postoji mogućnost slučajnosti. Ne može o prvaku da odluči nečiji šut, koji (ni)je ušao. To već nije slučaj sa završnim turnirom Evrolige. Dobro je što se barem u plej-ofu igra od tri do pet utakmica. Tako se igrači opuste, svesni da sve ne zavisi od jednog poteza, popravljaju se greške i diže forma“.

Rakočević je krajem prve decenije veka bio član prve i druge petorke ligaškog dela Evrolige, cepao mrežice rivala, pa čak u tri puta dobijao priznanje „Alfonso Ford“, namenjeno najboljem strelcu elitnog takmičenja. Igrao je dva puta i na F4, ali…

„Imao sam veliku želju da osvojim evropsku titulu, ali je ostao san. Ranije sam mnogo više žalio, ali me u međuvremenu prošlo. Ne možete uvek da ostvarite baš sve ciljeve. Pomirio sam se da toga nema, okrenuo sam se nekim drugim stvarima“.

Đordi Bertomeu, Igor Rakočević
Wojciech Figurski/EB via Getty Images

U dresu nekadašnje Taukeramike (Baskonija), za tri godine, sagovornik Sport Kluba je osvojio pet španskih trofeja, pa i prvenstvo u ligi, koja je već bezmalo dve decenije dominantna na Kontinentu. Kako je evro-titula ikliznula kroz šake?

„Imali smo dobru priliku 2008. na turniru u Madridu, a klub je već imao iskustvo ranijih učešća. I dan, danas smatram da smo prilično bili oštećeni u polufinalnom sudaru sa CSKA. Moskovski klub je postao prvak, a Tau je bio kao izduvani balon i u nepopularnoj utakmici za treće mesto, izgubivši i od Sijene (Montepaski). Ni posle toliko godina, ne mogu da zaboravim to polufinale. Mislim da sam tada bio najbliže vrednom trofeju“.

Sa Taukeramikom se našao i na fajnal-foru u Atini 2007. godine. Ni finale, ni utešna „bronza“.

„Realnije je bilo da slavimo u Madridu, iako smo na oba F4 igrali protiv sjajnih ekipa. Tada smo ‘izvukli’ Panatinaikos, koji je pred svojim navijačima, jurio ko zna koji evropski naslov. Lakše mi je da nabrojim ko nije, nego ko je igrao za ‘zelene’. Dovoljno je da spomenem Vasilisa Spanulisa, pa Dimitrisa Dijamantidisa, Ramunasa Šiškauskasa, Dejana Tomaševića… Niko nije imao šanse protiv takvih igrača. Sa ove distance, Tau je na oba turnira naleteo na supertimove. Onda se sve meri minimalnim promilom da i neko slabiji može da iznenadi. Pa, i ‘Armejci’ su imali ‘strašnu’ ekipu, kojoj nije bilo potrebno da bude favorizovana kao protiv nas. Tako da Tau tada nije iskoristio prednosti, da to tako nazovem, fajnal-forova kada se sve rešava u dve utakmice“.

Ambasador Evrolige

Rakočević će još jednom biti ambasador Evrolige tokom predstojećeg fajnal-fora u Beogradu. Identična počast mu je ukazana i 2019. kada se završnica igrala u Vitoriji, gradu u kome je „proživeo“ svoje najbolje španske godine, uprkos činjenici da je branio boje Reala i Pamese (Valensija). Nekadašnji bek je i član Počasnog odbora beogradskog F4.

Kada prođe „manifestacija“ u Areni, pokreće Akademiju za usavršavanje bekova i plejmejkera.

Komentari

Vaš komentar