Rebrača za SK: Neću za Efes, ali hoću za Micića i Petruševa

Blog ostalo 19. maj. 202210:00 > 10:241 komentar
Podeli:
Željko Rebrača
Starsport

Retki su oni koji sa 20 godina prigrle pehar evropskog klupskog šampiona. Ali, ne grejući košarkašku klupu, već sa epizodama vrednim budućeg rasnog centra. Željku Rebrači je to pošlo za rukom još jednom, treći put se „omaklo“, ali je bilo sasvim dovoljno da zaplovi put najjače lige sveta. Beše jednom, ali je ostalo i za kontinentalnu istoriju. Onu koja će se za koji dan (19 – 21. maj) pisati i u Beogradu.

F4 Beograd

Glavni grad Srbije će kao i 2018. godine ugostiti najbolje klubove Starog kontinenta na fajnal foru u Areni. Poslednji put kada se na završnom turniru našao neko sa ovih prostora, bilo je pre više od decenije (Partizan, 2010), pa su domaći ljubitelji „pošteđeni“ tenzija i nerviranja. Potrebno je da budemo samo dobri domaćini…

„Košarka je možda i najpopularniji sport u zemlji, a još jedna organizacija F4, potvrda su da Beograd i cela Srbija dišu u ritmu onog što je toliko puta donosilo silne radosti narodu. Mi zaslužujemo organizaciju ovakvog događaja, iako smo uskočili posle otkaza Berlina. Imamo mnogo lepu i veliku dvoranu, košarkaški edukovanu publiku, a garantujem da će se svi gosti osećati kao kod kuće. Sve se to puno puta pokazalo, jer imamo iskustvo sa velikim sportskim događajima“, smatra Rebrača u razgovoru za Sport Klub.

Nekadašnji reprezentativac ima zanimljivu prognozu uoči starta završnice Evrolige, ali otkriva i za koga će navijati.

„Mislim da je najslabiji Olimpijakos, ali će sigurno imati najveću podršku sa tribina. Ne samo od svojih navijača iz Pireja, već i od naših crveno-belih. Plasmanom na fajnal for, oni su na neki način najveći ‘profiteri’ baš zbog činjenice da će na tribinama biti najviše onih, koji će biti uz njih. Znam da će doći i simpatizeri Efesa, ali to ne može da se poredi. Barselona je tri puta dobila Real, pa su u blagoj prednosti u polufinalu. Nemam neko navijačko opredeljenje uoči F4, ali ću navijati za Vasilija Micića i Filipa Petruševa. To su naši momci, reprezentativci, znam iz iskustva koliko će im to značiti. Bez obzira na boju dresa, igraće u svom Beogradu“.

Za razliku od četvrtfinalnog plej-ofa, na fajnal foru može da presudi jedna lopta, nečije veče, praktično, niko nema pravo na grešku.

„Svi učesnici će pokušati da ‘pikiraju’ formu za ta tri dana, koji će odlučiti o celoj sezoni. Koliko se puta desilo da objektivno bolja ekipa ne završi sa trofejom. Jednostavno, partije na fajnal-foru često nisu pravi odraz svega onog što je neki klub pokazao tokom sezone. Setite se samo Partizana 1992. i one toliko puta prepričane Sašine (Đorđević) trojke u finalu protiv Huventuda. Taman posla da mislim da nismo zaslužili evropsku krunu, ali sam se toliko puta, ne samo tokom igračke karijere, već i kasnije, zapitao: ‘A šta bi bilo da nije ušla…’. Ni sada ne mogu stoprocentno da budem siguran šta presuđuje u takvim situacijama kada sve mora da se reši u jednom, dva meča. Trenutna forma, inspiracija, koncentracija… Ma, od svega pomalo. Nije uopšte lako igrati ove turnire“.

Panatinaikos nije bio prvi inostrani angažman crno-belog centra, ali je na neki način bio prekretnica. Ne samo zbog evropske titule 2000. na turniru u Solunu.

„Počelo je na Svetskom prvenstvu u Atini 1998. Pored zlata i moja solidna partija, pa sam u izboru FIBA proglašen igračem godine. Posle Benetona, prelazim u PAO, a taj period, od reprezentativnog takmičenja do 2001. bio je vrh moje karijere. Posebno moja druga evropska kruna. Panatinaikos je imao fenomenalan tim i trenera (Željko Obradović). Dovoljno je da pomenem Dejana Bodirogu, pa Džonija Rodžersa, Odeda Kataša, pa Fragiskosa Alvertisa…“

Nije jurio ulaznice

„Ne znam da li ću uživo gledati fajnal-for u Areni, čujem da su karte planule, a ja sam bio malo inertan po tom pitanju. Kako god, ispratiću završnicu najvažnijeg klupskog takmičenja. Poslednje dve godine sam preokupiran svojom košarkaškom Akademijom. Trenutno se uveliko spremamo za dve smene kampa u julu na Zlatiboru za naše polaznike. Očekujem još bolji odziv nego prošle godine. Deca u Akademiji ulaze u tajne ovog sporta, ali savlađuju i neke druge ‘alate’. One koji se tiču života van sporta, neće svi postati vrhunski igrači. Da budu spremni kada se nađu na nekoj životnoj raskrsnici, od školovanja, preko psihološke pripreme do komunikacije sa autoritetima“.

Rebrača je tada poneo laskavu titulu MVP turnira.

„Bio sam baš zadovoljan kako sam odigrao, posebno finale protiv Makabija. A nije lako kada javnost, specijalno u Grčkoj, unapred ima pobednička očekivanja. Trebalo je u polufinalu preskočiti Efes. Ali, bili smo ‘tempirani’ za fajnal-for, jaki i kompaktni. Ništa bitnije se nije promenilo ni u proleće 2001. u Parizu, ali nam je tada Makabi vratio istom merom. Izgubili smo iako smo bili bolji, čak sa relativno velikom razlikom. Kažem, sa fajnal-forovima se nikada ne zna“.

Koja titula vam je draža, ona u crno-belom ili zelenom dresu?

„Ništa što sam osvojio u klupskoj karijeri ne može da se poredi sa 1992. U Partizanu sam ponikao, iako sam košarku počeo da igram u novosadskom NAP. Vreme sa Željkom i profom (Aleksandar Nikolić), ali i sjajnim saigračima, kada sam se tek formirao kao senior, ne može ni sa čim da se poredi. Za tu titulu sam ‘dubinski’ vezan. Ona sledeća je bila produkt želje da se dokažem mimo ostalih nosilaca, klupskih zvezda…Da pokažem koliko stvarno mogu, da ne budem samo učesnik velikog događaja, koji ulazi u igru sa klupe, kao u Partizanu“.

Željko Rebrača
Juan Navarro/Euroleague Basketball via Getty Images

Duga je lista priznanja Rebrači tokom 17 godina profesionalne karijere, ali…

„Ono što ću pamtiti do kraja života su tri reprezentativna zlata, dva evropska i svetsko, olimpijsko srebro iz Atlante protiv drugog drim tima u istoriji, dve klupske evropske titule, dva grčka i jedan italijanski šampionat, sa Benetonom. Oni Saporta, ULEB ili Superkupovi, bez prepotencije, stvarno ne brojim. I u njih sam uložio ‘znoja i suza’, ali se zna redosled važnosti. Neki događaji brzo izblede, a neki su uvek sveži, kao da su bili juče. Moji fajnal-forovi i plavi dres“.

Postavili ste visoko „lestvicu“, indirektno i vašem sinu, koji je izabrao košarku, neće mu biti lako.

„Filip bira svoj put, ne samo sportski. Diplomirao je biznis i ekonomiju na Univerzitetu Ajova, a sa timom slavio u konferenciji ‘Big ten’ kada su savladali i Perdju. Verovatno su toliko bili fascinirani, pa u nastavku koledž takmičenja nisu blistali. Ali, videćemo šta i kako dalje, da li u SAD, što baš nije lako, ili na neki evropski parket, On još ima ambicija i za studiranje“.

Utakmicu Fajnal for Evrolige možete pratiti na Sport Klubu uz SBB ili ukoliko još niste korisnik SBB usluga – putem EON aplikacije uz EON pakete van SBB mreže koji su dostupni preko bilo kog interneta u Srbiji. EON sport paket dostupan je za 799 dinara, bez ugovorne obaveze u narednih 30 dana. (PROMO)

Zvanična voda Evrolige

Voda voda
SK

 

Komentari

Vaš komentar