Sidney… you the real MVP!

Sport Klub

Osamnaest sati leta, stresovi na pasoškim i carinskim kontrolama, prepuni aerodromi jer korone više nema, bezbroj nelogičnih pitanja, "cimerka" iz Španije na letu do Sidneja i... sve je spremno za Svetsko prvenstvo za košarkašice.

„Mladi“ tim Srbije i ta daleka Amerika

Srbija je put Sidneja otišla sa epitetom „mlade“ ekipe, mada niko od njenih rivala baš i nije računao na to da će lako izaći na kraj sa izabranicama Marine Maljković. I to sasvim opravdano. Pokazale su Srpkinje mnogo na šampionatu sveta, nije bilo većih iznenađenja na tom putu do četvrtfinala, a tim je ipak bio samo podmlađen, ne i mlad. Druga najstarija ekipa na turniru (starija je samo bila Australija sa 41-godišnjom Loren Džekson) zaustavljena je u četvrtfinalu. Bolja je, naravno, bila Amerika (88:55) i na kraju dana se nije imalo šta zameriti evropskim šampionkama. I one skoro priključene, i one koje su od prošlog leta tek radile sa Maljkovićevom izgleda da veoma dobro znaju šta znači biti u njenom timu i braniti boje Srbije. „Dečje bolesti“ kako ih je selektorka Marina nekoliko puta nazvala preboleće se možda i pre nego što je to logično i očekivano i Srbija, po svemu sudeći, neće imati mnogo vremena praznog hoda na velikim takmičenjima.

Tina Krajišnik
fiba.basketball

Amerikanke su se još jednom praktično prošetale turnirom. Na novinarskoj tribini i dalje kruži pitanje hoće li iko od nas na tim turnirima prisustvovati istoriji i gledati kako Amerikanke gube. Jednom je Nigerija bila blizu, ali ipak nisu mogle, nedavno im je prirpetila Australija, Srbija se dobro držala dve četvrtine – to su samo puste nade da će neko od nas pisati i izveštavati o istorijskom porazu SAD. Četvrti put uzastopno, a 11. put ukupno Amerika je osvojila Svetsko prvenstvo. Kineskinje su u tom finalu već od druge četvrtine bile nemoćne, a tribine „Qudos Bank“ areni popunillo je 15.895 ljudi. „Sidney… you the real MVP“, tako se FIBA zahvalila na društvenim mrežama za ljubav koju su ljubitelji ženske košarke pružali tih 10 dana.

Ejdža Vilson proglašena je najkorisnijom igračicom turnira, a Kina je konačno stigla do svetske medalje. Prvi put od 1994. godine, kada je u finalu poražena od Brazila, a i to prvenstvo igralo se baš u Australiji.

Idealnu petorku su pored Ejdže činile još i Bridžit Karlton iz Kanade, Han Šu iz Kine, Brijana Stjuart iz SAD i Stef Talbot iz Australije.

Kao jedno od pitanja na kraju Mundobasketa nametnulo se i ono „Gde su evropske selekcije u odnosu na Kinu ili Ameriku“? Tema za nekoliko blogova ili emisija, ali ako Srbija nije blizu, nisu ni Belgija, ni Francuska, a daleko je i Španija koje nije ni bilo na Mundobasketu, ako je za utehu.

Bilo kako bilo, Srbija ima svoj jasan put, kao i do sada. I dalje je velika pretnja svim evropskim selekcijama, a sa mladim nadama u timu može i dalje da razmišlja i o olimpijskim i svetskim medaljama, potpuno opravdano.

„Hoops is never done“!

Domaća publika u Sidneju uživala je u partijama svojih ljubimica, ali je neopisiv bio huk sa tribina kada se samo pojavi Loren Džekson na parketu. Od oficijelne najave utakmice, preko svakog koša i kontakta sa loptom, do poslednjeg pozdrava sa navijačima, koji je doneo i mnogo suza.

„Loren Džekson će kroz nešto više od dva sata zaigrati na svom petom svetskom prvenstvu u karijeri“, podsetili su organizatori turnira na svojim društvenim mrežama čisto da se uverimo koliko to neverovatno zvuči.

I bez ovog učešća na SP, nasleđe Loren Džekson bilo je uklesano u košarkaškoj istoriji. Krajem marta 2016. godine trebalo je da se završi njena karijera u dresu Australije. Loren je priželjkivala učešće na petim Olimpijskim igrama u Riju, ali je umesto toga odlučila da se povuče. I pre šest godina njena karijera se mogla opisati kao legendarna, na svim nivoima, bilo da je reč o nacionalnom timu ili klubovima za koje je igrala. Sa 16 godina debitovala je za seniorski tim, osvajala je MVP priznanja i titule skoro svuda gde je igrala, a 2010. godine usporile su je povrede. I usporavale su je sve do ovog prvenstva, ali je to nije sprečilo. Veliki broj sportista, naročito onih najboljih, nema priliku da se od svog sporta i svojih navijača oprosti onako kako želi. Činilo se pre šest godina da je to slučaj i sa njom.

„Pokušavala sam nekoliko puta da produžim karijeru, ali jednostavno me sve boli“, rekla je tada Loren sa suzama u očima. Telo joj jednostavno nije dalo.

Loren Džekson
fiba.basketball

Ali tada Džekson nije znala šta je čeka za šest godina. Peto Svetsko prvenstvo, 41 godina. Nije igrala ni na jednoj utakmici više od 14 minuta, a samo u toj za treće mesto bila je dvocifrena sa 30 ubačenih poena. Svi smo igrali sa njom i uz nju, publika je uživala u njenom poslednjom plesu, baš kao i ona. Tri minuta pre kraja utakmice, Džekson prima loptu na lou-postu. Igra 1 na 1 sa Natali Ačonvom. Dribl, dribl, okret, fadeaway skok šut, koš! „Hoops is never done“ kreće sa tribina. Kao scena iz filma. Ne znam ko bi je bolje režirao. Ali ovo je bila realnost, desila se pred nama. Magija.

Australija je prvenstvo otvorila porazom od Francuske, koja je igrala bez sjajne Marin Johanes.

„Ne verujem u bajke. Jednostavno ne verujem. Ako je gotovo danas, gotovo je. Ako se završi sutra, završiće se. Ne zanima me. Imala sam avanturu života“, rekla je tada Loren.

Od publike se oprostila sada bez mnogo suza i nije nas to iznenadilo jer ona zaista nema za čim da žali.

„Nisam verovala da će me selektorka izabrati i hvala joj na tome. Hvala i saigračicama što su me trpele. Ponoviću, bila je ovo vožnja mog života. Paklena vožnja. Nemam za čim da žalim“, stavila je tačku Loren.

Ipak, niko ne veruje da je stvarno kraj. Da neće ona opet da se vrati možda?

„Ne“, nasmejala se Džekson.

Sve me boli, celo telo me boli, jedva čekam da se vratim poslu. Mojoj deci treba mama i meni su potrebna moja deca, tako da… završila sam“.

I tu je kraj. Kraj još jedne bajke. Bez patetike i dodatnog objašnjenja. Samo kraj jednog nasleđa.

Da li brojke uvek lažu?

Taj poraz kasnije bronzanih Australijanki od Francuske na početku grupne faze gledalo je u dvorani 10 hiljada ljudi.

Amerikanke su do 11. titule stigle pred oko 16 hiljada navijača.

Oko 500 hiljada ljudi u Australiji na ESPN pratilo je prenose utakmica, dok je u Kini na dve televizijske stanice taj broj išao čak do 750 miliona.

Ukupno je u dvorani celo Svetsko prvenstvo pogledalo 145.519 ljudi, što je najviše do sada u istoriji ženskih Mundobasketa.

Qudos Bank Arena
fiba.basketball

Pregledi, lajkovi i interakcije na društvenim mrežama bile su pet puta veće u odnosu na turnir iz 2018. godine.

Takve brojke često ne budu opravdane onim što vidite na licu mesta, u gradu koji je domaćin. „Sidnej je ionako ogroman grad da bi se duh prvenstva osetio na svakom koraku“ – to smo svi mislili kada smo dolazili.

Ipak, od Opere do Bondai plaže mogao je da se čuje neobavezan razgovor „ko igra večeras, kad igra Australija i dokle su stigle“.

Sidnej je bio odličan domaćin, u sportskom, novinarskom i turističkom smislu.

Bio je pravi MVP!

Komentari

Vaš komentar