Spektakularna Mitrova priča: Nisam ljut zbog Zlatne lopte!

Blog ostalo 2. jan. 202212:00 > 12:033 komentara
Podeli:
Aleksandar Mitrović
AP Photo/Armando Franca/via Guliver

Pisac sabranih dela, tvorac istorije, vanremenski golgeter, iz najfinijih fudbalskih priča. Heroj nacije, ponos Srbije, spreman „na strašnom mestu“ postojati, lavljeg srca i vučijih brzih misli. Junak fudbalskih paralela od Drine do Dunava, Palića i Šare... Prepoznatljiv i jedinstven, citiran i omiljen... Moćni Aleksandar i ponosni Mitrović!

Ekskluzivno pred čitaocima Sport kluba, u novogodišnoj priči iznad aktuelnog trenutka. Za sva vremena!

Prohuhala 2021, neobični praznični dani bez fudbala, pobeda i golova, nadolazeća 2022… Otvorene teme i dileme, sve više teorija u doba pandemije i ideja bez valjane osnove. Golgeter reprezentacije Srbije, junak lisabonske priče i momčina o kojem se mesecima zbori, govori prvi put posle nezaboravne lisabonske priče i krune puta ka Mondijalu u Kataru.

Iz Mitrove zbirke

„Brojim dane do naredne utakmice… Odužila se pauza, teško je bez fudbala. Neobičan kraj godine, barem od kako sam došao u Englesku, a evo, već je sedma godina. Kad zaokružim priču, 2021. bila je dobra, sa potencijalom da izraste u odličnu. Fudbal se igra u specifičnim okolnostima, nije to lako. Ne znam na šta će sve ovo izaći…“, u dahu Aleksandar Mitrović prenosi neobičan, prazničan, ambijent iz Londona.

Red fudbala, pa odmora. I tako u krug, do nove srede, vikenda i odlaganja.

„Pitaju me prijatelji mogu li vreme pauze da iskoristim kao odmor. Ne, nije moguće… Glava je usmerena ka utakmicama, treninzima. Nije ovo odmor, naprotiv, ponekad psihički deluje teže nego očekivanje utakmice. Spremate se za meč, fokusirate misli, spremate treninge… I najednom dođe vest da nema fudbala. Slična priča za tri dana. Umor za glavu! Pauza je sasvim drugačija, organizam se odmara na drugi način.“

Poslednjih dana opet iz engleskih novinskih i internet izdanja izlazi ideja o odmoru u vreme Božića, „Boksing deja“ i novogodišnjih praznika.

„Nema ništa od toga. Svake godine, barem od kada sam stigao u Englesku, čuje se ista priča. Niko ozbiljan ne razmišlja u tom pravcu. Englezi gaje sopstvenu posebnost i nijedan potez, odluka, ili plan, u raskoraku sa tradicijom, nema prođu. Nemoguće…“

Navikao se Mitrogol na bogat program na prelasku iz stare u novu godinu. Nije ljubomoran – u danima dok većina fudbalera uživa u odmoru, uglavnom u toplijim krajevima, njegov „katapult“ meri pretrčane kilometre na engleskim travnjacima.

„Drugačije, u ovom trenutku, ne bih ni mogao… Engleska je moja fudbalska istina, navikao sam se na praznične spektakle i uživam u svakom trenutku. Fantastičan je osećaj, uz utakmice, priča se samo o fudbalu, na poseban način. „Boksing dej“ mora da se doživi!“

Fulham's Aleksandar Mitrovic Fulam
Action Images/Paul Childs

Uporedo, sve su glasnije priče o selidbi Aleksandra Mitrovića iz Fulama. „Zakucan“ skor na kraju 2021, 22 gola u 22 utakmice, ostavio je fokus zimskog prelaznog proka i na srpskom golgeteru. Ima li istine u vestima o Juventusu, Vest Hemu, Viljarealu…?

„Nema ništa konkretno! Fokusiran sam na Fulam, bože zdravlja, kad dođe letnja pauza razmišljaću o mogućem odlasku. Nije isključeno ni da se priča aktuelizuje u predstojećem zimskom prelaznom roku, ali… Nikad ne reci nikad. Pričaću i sa ljudima iz kluba, eventualni transfer podrazumeva saglasnost tri strane.“

U novembru zatvorenu knjigu o nezaboravnom letu „orlova“ u Katar, fudbalska Srbija, svakog dana, pomalo ljubomorno lista. Ima pravo i da se ponosi nezaboravnim Piksijevim momcima, sa Mitrom i Dućom Tadićem na čelu. Najglasnije – o koncu decembra – na spektakularnoj svečanosti dodele Zlatne lopte Fudbalskog saveza Srbije.

„Morao sam, nažalost, da ostanem u Londonu. Nije postojao ni promil šansi da dođem u Beograd! Razgovarao sam i sa ljudima iz kluba, imali smo želju da napravimo „gimnastiku“, ali nije bilo rešenja…“

Na komentare da Mitrović nije došao u Beograd, razočaran što Zlatna lopta nije zavšila u njegovim rukama, odsečno konstatuje:

„Čista glupost! Neistina! Ne bih više ništa mogao da kažem!“

Fudbal-FIFA World Cup 2022 Qualifiers-Reprezentacija Srbije Srbija v Irska Aleksandar Mitrovic celebrates after scoring a goal with Dusan Tadic (R) Beograd, 24.03.2021.
Srđan Stevanović/Starsport

Odnos Aleksandra Mitrovića i Dušana Tadića, osovine uspeha „orlova“ i u vreme mandata Dragana Stojkovića Piksija, počiva na zdravoj, drugarskoj priči. Nosili su Srbiju i u Rusiju 2018, na najlepši način dopunili serijalom u 2021, sa željom da u Kataru zaokruže petogodišnji ciklus. Otkriva Mitar tajnu ubitačnog tandema:

„Duća i zatvorenih očiju zna gde sam na terenu. Gol iz Lisabona nije slučajnost, naprotiv. Pobegao sam iza leđa portugalske odbrane, osamio se na drugoj stativu, Tadić nije ni morao da gleda stranu. Našao me u trenutku i sve ostalo spakovano je u istorijski sadržaj. Energija tima počiva na zdravoj igri, poštenom odnosu… Sve dođe na svoje!“

Uz obrazloženje, možda i ključ uspeha – moderan fudbal traži čitavog čoveka. Dušom i telom odanom sportu.

„Slikovito i slobodnije interpretirano – pobedu u Lisabonu, skovali smo na kafici… Hemija između naših igara na terenu nije slučajnost, pričamo o fudbalu u svakom trenutku, diskutujemo, trudimo se da unapredimo svaki segment igre. Skovali smo milion ideja, taktika, gol o kojem pričamo, sa „Da luža“, možda je bio i najočigledniji primer da se u dušu poznajemo. Da čitaoci ne shvate pogrešno, ne odnosi se priča samo na Duću kapitena, već i na ostale reprezentativce, Kostića  najpre… Kako je samo Vlahović „pregazio“ prve kvalifikacije, Pavlović se u poslednjoj liniji ponašao kao da iza sebe ima milion utakmica. Srbija danas mnogo vredi i snagu tek treba da pokaže. Katar, uostalom, nije daleko.“

FSS

O vrhovnom autoritetu, Draganu Stojkoviću Piksiju, u svlačionici, raspredaju se mitovi.

„Odnos ekipe i selektora najbolje se očitava na rezultatima. Selektor zrači energijom, ojačao nas je samopouzdanjem, ubacio seme optimizma u svlačionicu. Lako se primilo među našom generacijom i naraslo do pobede nad Portugalom. Nikog se ne plašimo! Uživam u najlepšim trenucima reprezentativne, možda i čitave karijere. Velike je to stvar, želja i srce nose nas na treninzima, sastancima, utakmicama.“

Piksijeva veličina, istovremeno i status autoriteta „broj jedan“ u Fudbalskom savezu Srbije, stvorila je zid ispred zle krvi.

„Muka je više bilo ljudima zbog negativnih priča. Da budem jasan – nijedna nije potekla iz svlačionice, ni sa terena – dekor oko ekipe često je bio omča oko vrata. Nema više priča zašto neko nije pozvan, zbog čega se na terenu našlo „ovih, a ne onih 11“. Cela Srbija je uz reprezentaciju i nama, fudbalerima, mnogo znači opšta podrška javnosti. Zato smo već „mondijalci“, radujemo se Kataru…“

Gledao sam gol desetak puta

Gol iz Lisabona, praćem komentarom Gojka Andrijaševića, pregledalo je skoro dva miliona ljudi. Skoro svaki četvrti stanovnik Srbije.

„Pogledao sam snimak desetak puta! Fenomenalno, zlatni trenutak karijere…“, kaže Mitrović.

Uživajući u prazničnim danima, razmišljajući o Kataru i današnjem trenutku, Mitrović mir nalazi pod svodovima porodičnog doma u Londonu. Imali smo sreću da razgovor, više puta, u kasnim večernjim satima, prekinu sin Luka i ćerka Nađa.

„Porodica je stub života. Mnogo mi znači podrška najbližih, kao i na početku karijere. Sve je isto kao i prvog dana, dok sam hodio sa tatom Ivicom iz Smedereva u Beograd. Nije problem ni više sati da provedu putujući na utakmicu. Volim kad su srećni!“

Acina životna priča, sa očinstvom, dobila je nove konture. Supruga Kristina, sin Luka, ćerkica Nađa, učinili su Mitroviće ponosnom porodicom.

„Sin Luka obožava fudbal. Slikovito – ja na kvadrat. Zajedno sa Mihailom, sinom Luke Milivojevića i najboljim drugom, čuda čini. Ne razdvajaju se, igraju loptu od jutra do mraka, zajedno idu i u školu. Uživaju, dečački iskreno i rado, u svakom fudbalskom potezu. Ćerkica Nađa, razumljivo, kao devojčica, okrenuta je drugim stvarima, isprati tek po koju moju utakmicu, na trenutak. Dovoljno.“

FSS

Svestan da fudbal ume da bude surov, ponekad i „pojede svoje đake“, Mitrović senior nijednog trenutka, ni u najavi 2022. nije ostavio utisak momka, spremnog da aktuelni trenutak prihvati kao konačnu istinu. Željan igre, golova i pobeda, nada se nastavku „platinaste“ serije u Engleskoj i Kataru.

„Naiđu nekad i trenuci kad ne ide sve kako želite. U sportu, fudbalu, posebno… Iz svakog problema izlazio sam jači, spreman da budem još bolji. Uživam u pobedama, radujem se mondijalskim izazovima. Neka svim dobrim ljudima 2022. donese mnogo radosti i uspeha na svim poljima. Zdravlja i sreće najviše…“, novogodišnja je želja Aleksandra Mitrovića.

Momka čiji dometi ne priznaju ograničenja. Srećno!

Stanojev Partizan zaslužuje titulu

„Cveta“ Aleksandar Mitrović gledajući superligašku tabelu. Partizan vodi trku i grabi ka trofeju.

„Crno-beli zaslužuju titulu! Preporodio je Aleksandar Stanojević ekipu i klub, poznaje svaki kutak u Humskoj i sa lakoćom nosi teret velikog kluba. Stručan rad, detaljne analize, hrabrost da iznese misli, sve je u opisu sjajnog trenera. Partizanovac „celom dužinom“, prvi dođe na stadion i poslednji ode. Osetio sam koliko Stanoje zna, voleo bih da vrati titulu u Humsku i sve nas, iz crno-bele porodice, učini presrećenim.“

 

Komentari

Vaš komentar