Stjepanović za SK: Najdraže tri stotinke, Beograd je dom

Blog ostalo 6. jan 202114:00 > 14:121 komentar
Photo: ISL/Mine Kasapoglu

Overena olimpijska viza za Tokio na 200 slobodno. Osmo vreme u Evropi na 100 slobodno. Prva pobeda u Međunarodnoj plivačkoj ligi. Velimir Stjepanović uradio je sve što je trebalo u doba korone. Ništa mu nije promaklo. Kroz priču o pet gradova, višestruki šampion Evrope i jedan od najboljih plivača Srbije u istoriji, opisao je pet utisaka koji su obeležili njegovu 2020. godinu.

Luksemburg

Pritisak. Ogroman pritisak. Cilj na mitingu bilo je ispunjenje olimpijske norme na 200 slobodno. Krajem 2019. nedostajale su mi tri stotinke da dođem do tih famoznih 1:47,02.

Već ujutru sam napao taj rezultat. Štopericu sam zaustavio na 1:47,43. To je verovatno bila greška. Preforsirao sam se. U finalu sam išao 1:47,04. Ostao sam ovaj put dve stotinke u minusu. Nije to bilo lako psihički podneti. Tako blizu, a tako daleko. Vredim za mnogo više, ali džaba. Norme se ne ispunjavaju rečima i subjektivnim osećajem.

Poslednjeg dana takmičenja na progamu je bila trka na 400 slobodno. Šanse da tu dođem do norme bile su mnogo manje. A onda je trener Sebastijan Higl uz konsultaciju sa Matijom Koprivicom, šefom struke u Partizanu, predložio da normu na 200 napadnem u prolazu trke na 400 metara.

Prijavili smo organizatorima. Prihvatili su odmah. Čak su pre trke objasnili publici o čemu se radi i koje vreme jurim. To je dovelo do toga da sam imao veliku podršku sa tribina. Poslednja šansa. Odlaganje za april i maj doneli bi samo još veću nervozu i pritisak. Skočio sam i krenuo na sve ili ništa. Kada sam dodirnuo zid na 200 metara, čuo sam veliki aplauz sa tribina. Znao sam da sam uspeo.

Prolaz je bio na 1:46,99. Tri stotinke brže od norme. Možda i najdraže tri stotinke u mom životu. Rame uz rame sa one dve, za koliko sam pobedio Pola Bidermana u finalu na 200 slobodno u Berlinu i stigao do evropskog zlata. Konačno sam se domogao Tokija.

Samo pola sata kasnije, opušten posle svega isplivao sam sjajnu trku na 100 slobodno. Pobedio sam sa 48,59, što je dve stotinke od „A“ olimpijske norme. I to mi je bio pokazatelj da sam mogao do znatno boljeg rezultata na 200 metara. Sa druge strane, pokazao sam karakter i uspeo da posle nekoliko neuspešnih pokušaja izborim vizu za svoje treće olimpijske igre.

Ravne

Korona. Dok smo bili na pripremama u Sloveniji krajem februara počeo je da se širi virus. Iskreno u tom trenutku niko nije mogao ni da zamisli kolike će to razmere dobiti. Sećam se da je Slovenija u tom trenutku imala pet zareženih, dok Srbija nije imala nijedan slučaj.

Čak i ne pamtim mnogo detalja sa priprema. To za mene nije karakteristično. Kao da se je sve to bilo pre četiri godine, a ne u februaru 2020. godine. Naporni treninzi, dobri uslovi i želja da se što pre vratimo kući.

Beograd

Karantin. Samo dve nedelje po povratku iz Slovenije, sve je zatvoreno. Korona je sve paralisala. Teška situacija za sve sportiste. Plivačima je verovatno bilo i najteže, jer nismo mogli da treniramo u vodi, našem prirodnom okruženju.

Mogao sam ili da očajavam ili da uradim ono što je do mene kako bih ostao u što boljoj formi. Naravno da sam izabrao drugu varijantu. Svaki dan sam radio suve treninge u stanu. Uz pomoć Olimpijskog komiteta Srbije sam nabavio i ergometar, koji veslači koriste za vežbanje u zimskoj sezoni. Pomoglo je mnogo.

Ušao sam u rutinu u tom periodu od dva meseca kada smo bili potpuno zatvoreni. Po povratku u bazen trebalo je puno vremena da se vratim u pravi ritam, ali sve je bilo lakše jer sam fizički bio veoma dobro spreman. Podneo sam period izolacije baš dobro, mnogo bolje nego što sam očekivao. Pomogla je disciplina kojoj smo učeni od malih nogu.

U tom periodu smo saznali i da se Olimpijske igre odlažu na godinu. Iako to većini sportista nije prijalo, moram da priznam da je meni ta odluka baš legla. Kasno sam ispunio normu i dobio sam dodatno vreme da se spremim za Tokio, bez neke jurnjave. Nadam se da će se to videti i po rezultatima u Japanu.

Budimpešta

Uživanje. Učešće na Međunarodnoj plivačkoj ligi u timu DC Trajdenta i mesec dana u Budimpešti bila je privilegija. Ne znam da li je veći spektakl u organizacionom ili takmičarskom smislu. Uz naravno bogat nagradni fond. Bio sam deo ovog prestižnog takmičenja i u prvoj sezoni, ali mislim da je sve sada podignuto na viši nivo.

Zbog koronavirusa bili smo smešteni u „mehuru“ po ugledu na NBA ligu. Bili smo na relaciji hotel-bazen. Nije bilo nekog društvenog života, zbog strogih zdravstvenih protokola, ali smo svi bili oduševljeni što smo uopšte dobili priliku da se takmičimo.

Što se tiče mog plivanja, veoma sam zadovoljan. Ostvario sam prvu pobedu, dva puta bio treći, jednom četvrti na 400 slobodno. I na 200 delfin je to bilo sasvim pristojno. Jednostavno sam radio ono što je ekipa tražila od mene. Ostao je žal što nisam dobio šansu na 200 slobodno, verujem da bih i tu ostvario dobre rezultate. Problem je malo raspored, jer su u istom danu 200 delfin i 200 slobodno i to je realno jako teško da se kvalitetno pliva u kratkom vremenskom razmaku.

U Mađarskoj su sa par izuzetak praktično bili svi najbolji plivači današnjice. Videlo se da su neki sve vreme bili u bazenu tokom karantina, dok su neki imali veliku pauzu. Ostvareno je nekoliko spektakularnih rezultata. Oboreno je devet svetskih rekorda. Prednjačio je Kaleb Dresel, koji je četiri puta došao do najboljih rezultata svih vremena.

ISL je budućnost plivanja. Drago mi je što su gledaoci putem Sport kluba imali priliku da uživaju. Očekujem da i sledeće godine budem „u priči“. Već sam se prijavio Ketlin Sandeno, generalnom menadžeru Trajdenta. Nadam se da će se rešiti i situacija sa koronom, što bi nam omogućilo  prisustvo publike i da ne budimo stacionirani na jednom mestu.

Dubai

Porodica. Posle skoro dve godine bio sam kod kuće, početkom decembra. Toliko vremena nisam video brata. Sada smo bili svi na okupu, otac, majka, brat, moja devojka. To su trenuci u kojima sam iskreno uživao i koje tek kada doživite shvatite koliko vam ustvari nedostaju.

Iako sam odrastao u Dubaiju, ne nedostaje mi. Već dve godine živim u Beogradu. Prija mi. Potpuno sam se navikao na sve u glavnom gradu Srbije. Kao sam da sam se ovde rodio. U Emiratima postoji jedino emocija vezana za porodicu. Ljudi su važni, ne mesto u kojem se nalaziš.

Komentari

Vaš komentar